
ОЕБС осудио рушење спомен плоче несталим српским новинарима
31/07/2026У разговору су учествовали Ранко Пивљанин, главни и одговорни уредник новина Нова, Оливер Бунић, фото-репортер листа Блиц, Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу, Жељко Бодрожић, председник НУНС-а, Горан Сивачки, фотограф и члан Управног одбора УНС-а, Изабела Бранковић, извршна директорка Асоцијације медија и Звездан Манчић, председник Центра за развој фотографије, пише Телеграф.
Пионирски корак за новим професионалним стандардима за употребу фотографије у медијима
Учесници панела су подржали пројекат и оценили га као важан, пионирски корак ка успостављању јаснијих професионалних стандарда у области визуелног извештавања. Гордана Новаковић, испред Савета за штампу, истакла је да њихова усклађеност са Кодексом новинара и новинарки Србије представља добру полазну основу за даље развијање, тумачење и примену препорука у свакодневном раду редакција.
На изазове примене смерница у свакодневном раду посебно је указала Изабела Бранковић, извршна директорка Асоцијације медија, истакавши да су мале и локалне редакције често у најнеповољнијем положају када је реч о успостављању интерних процедура и контроли визуелног садржаја. У таквим редакцијама једна или две особе истовремено обављају више послова, од прикупљања информација и фотографисања до уређивања и објављивања садржаја, због чега је још важније да постоје јасне, једноставне и применљиве смернице које могу помоћи у доношењу професионалних и етичких одлука, без обзира на величину редакције и расположиве ресурсе.
Ауторство фотографије препознато је као једно од основних професионалних права, једнако важно као ауторство текста. Како је истакао Жељко Бодрожић, председник Независног удружења новинара Србије, поштовање професионалне етике, јасно утврђивање ауторства и адекватно потписивање фотографија и других новинарских садржаја представљају основ одговорног рада медија и важан услов за очување професионалних права аутора.
Фотографија у медијима није само допуна тексту, већ самостално средство комуникације, што је посебно истакао Горан Сивачки, фотограф и члан Управног одбора Удружења новинара Србије. Највећа вредност је аутентична документарна фотографија и њено разумевање се стога треба додатно развијати како код публике, тако и код самих медијских радника.
Истакнути фотограф и фото-репортер Оливер Бунић, указао је и на потребу да традиционални медији пруже више простора младим фотографима, којих је све више, нарочито на друштвеним мрежама.
Учесници су истакли да уредници треба да преузму одговорност, успоставе јасна интерна правила и својим примером покажу да садржај генерисан вештачком интелигенцијом не може заменити аутентично новинарско извештавање.
Како је нагласио Ранко Пивљанин, главни и одговорни уредник новина Нова, људски надзор, професионална процена и уредничка контрола остају неопходни, јер машина не може заменити новинара и фото-репортера који су присутни на терену, разумеју контекст и бележе стварни догађај.
Фото-репортер на лицу места остаје кључан за то да јавност добије веродостојну слику стварности. Генерисани визуелни садржај може имати илустративну функцију, али не може имати исти документарни статус као фотографија настала бележењем стварног приззора.
Промптографика – нови термин за ново доба визуелног новинарства
Учесници су се сагласили и да је увођење термина „промптографика“, уз јасно и видљиво означавање садржаја генерисаног помоћу вештачке интелигенције, добар почетак за успостављање разлике између фотографије и визуелног приказа који само опонаша њен изглед. Прецизно именовање и транспарентно означавање омогућавају публици да зна шта заправо гледа и да информисано процени садржај који јој је представљен.
Представници новинарских удружења и струковних тела изразили су спремност да подрже даље напоре Центра за развој фотографије у развоју, промоцији и примени смерница, као и у јачању положаја професионалне фотографије у домаћем медијском систему.
Препоруке за одговорну употребу фотографије и промптографике у медијима развијене су у оквиру пројекта „Фотографија без вештачких додатака: За медијску писменост и визуелну истину у доба АИ слика“. Пројекат се реализује у оквиру програма „ЕУ Ресурс центар за цивилно друштво у Србији“ који Београдска отворена школа спроводи у партнерству с организацијама цивилног друштва: Новосадска новинарска школа, ENECA, Ужички центар за права детaта, Нова планска пракса, Сигурне стазе, Млади пољопривредници Србије и међународним партнером, фондацијом Фридрих Еберт / Friedrich Ebert Stiftung. Пројекат је подржан од стране Европске уније и биће реализован у периоду од 2023. до 2026. године.
извор: унс




