Антисрпска медијска сцена на Косову и Метохији

Трећи у низу текстова о антисрпској медијској сцени на Косову и Метохији посвећен је порталу Kallxo.com (Калџо, у преводу „Укажи“), који се по својој концепцији и везама са иностраним актерима у значајној мјери разликује од ТеВе 1 и РТВ „Дукађини“, о којима је писано у претходна два броја. Међутим, снажни заједнички именитељи јесу негативно дефинисан однос према Србима и Србији, као и блиска повезаност и функционисање у интересу Куртијевог „Самоопређељења“.

Портал Kallxo.com је онлајн медијска платформа која д‌јелује у оквиру невладине организације (НВО) „Интер News Косова“, основане 1999. године с циљем пружања различитих врста обука новинарима и другим медијским радницима, као и производње медијских садржаја. Ова НВО је у годинама које су услиједиле успоставила блиску сарадњу са „Балканском истраживачком мрежом“ (БИРН), чији је руководилац за подручје јужне српске покрајине Јета Џара. Са својим блиским сарадником Фаиком Испахиуом, са којим је дуги низ година стварала више ауторских емисија које су приказивале различите телевизије на КиМ, укључујући и Радио-телевизију Косова (РТК), Џара је 2012. године покренула Kallxo.com.

Портал Kallxo је у периоду опозиционог д‌јеловања „Самоопређељења“ константно критиковао тада владајуће структуре и настојао да освијетли што је могуће више њихових корупционашких афера.

Kallxo.com је брендиран као портал фокусиран на борбу против корупције и злоупотребе политичке моћи, а специфичност му је да посједује интерактивну платформу за пријаву корупције. У вријеме када је настао, развијао се и градио препознатљив имиџ, практично је био усмјерен на критику тада владајућих структура, прије свега из редова Демократске партије Косова (ДПК) Хашима Тачија.

У формату главног и одговорног уредника, Џара и Испахиу и данас фактички контролишу овај медијски портал и усмјеравају његов рад, досљедно подржавајући политичку агенду и интересе западних финансијера. Наиме, њих двоје карактеришу деценијама дуге везе са различитим структурама и истакнутим појединцима из Велике Британије и Сједињених Америчких Држава. Тако је Џара раније била дописница BBC-a и шефица британске невладине организације „Институт за истраживање рата и мира“ (IWPR) за КиМ.

Својевремено се истакла и као оштар критичар д‌јеловања исламиста у овој покрајини, јер се као медијски д‌јелатник интензивно бавила истраживањем ове теме и, мора се признати, храбрим раскринкавањем радикалних елемената унутар тих структура. Као таква, постала је једна од најомраженијих личности међу албанским исламистима.

Испахиу је био лични преводилац првог команданта КФОР-а, британског генерала Мајкла Џексона, а потом је радио као пројектни менаџер међународне медијске организације IREX, чији је један од главних финансијера годинама била Америчка агенција за међународни развој (УСАИД), а која је била посебно активна према медијским кућама и новинарима на КиМ и у цијелом нашем региону.

Финансијска, стручна и политичка подршка им је долазила, а и сада пристиже и са многих других страна, те су се на листи донатора нашле и институције и организације из Швајцарске, Шведске, Норвешке и Холандије, Програм Уједињених нација за развој (УНДП), „Фонд за отворено друштво“, „Фонд браће Рокфелер“ итд.

Овај посљедњи донатор био је веома битан и због чињенице да је њиме у нашем региону у том периоду руководио Хаки Абази, блиска лична и идеолошка веза Јете Џаре и Фаика Испахиуа, који је касније чак доспио на мјесто Куртијевог блиског сарадника и високог функционера „Самоопређељења“, мада је потом услиједио болан и непријатан разлаз.

У формату главног и одговорног уредника, Џара и Испахиу и данас фактички контролишу овај медијски портал и усмјеравају његов рад, досљедно подржавајући политичку агенду и интересе западних финансијера.

Џара и Испахиу су у договору са појединим утицајним представницима либералног дијела друштвено-политичког спектра међу косовским Албанцима од 2013. године почели да пружају медијску и сваку другу подршку „Самоопређељењу“ зарад промоције и јачања подршке у тамошњем јавном мњењу.

Снажна веза успостављена између ових структура била је и предуслов за отпочињање својеврсног политичког и медијског рата против Тачијеве ДПК и некада свемоћне илегалне безбједносне структуре ШИК, везане за поменуту партију, са циљем јавне дискредитације и маргинализације њиховог утицаја на прилике у јужној српској покрајини.

У овако постављеном алгоритму, портал Kallxo је у периоду опозиционог д‌јеловања „Самоопређељења“ константно критиковао тада владајуће структуре и настојао да освијетли што је могуће више њихових корупционашких афера како би се заталасала јавност.

Такође, директно је преносио сва протестна окупљања „Самоопређељења“, посебно настојећи да произведе и пласира видео-садржај полицијског насиља и бруталности према грађанима и тадашњим вођама „Самоопређељења“. Оно што је посебно битно нагласити јесте да су страни финансијери били потпуно свјесни да својим донацијама, које су понекад премашивале износе од неколико стотина хиљада еура, на посредан, али врло д‌јелотворан начин, пружају конкретну подршку политичкој борби и доласку Куртијеве партије на власт, што се у коначници и догодило.

Поврх свега, у току је „пројекат“ у оквиру којег екипе „Internews Косова“ прате припаднике тзв. Косовске полиције приликом хапшења Срба и претреса објеката. За ову „намјену“ је издашно обезбијеђено 150.000 еура, као и подршка више страних актера.

Од тог периода односи нису били више тако блиски, али је оштрица медијске критике Kallxo-a према извршној власти једно вријеме отупјела, а и даље су често на мети бивши и актуелни функционери политичких организација проистеклих из тзв. ОВК.

Међутим, у посљедње вријеме уочљиво је да Kallxo у јавност пласира информације о повезаности функционера „Самоопређељења“ са корупцијом. У том смислу на удару су се нашли чак и „премијер у техничком мандату“ Аљбин Курти и његов замјеник у претходном мандату Бесник Бисљими.

Упућенији указују и на уочљиву координацију д‌јеловања Kallxo-a и тзв. Специјалног тужилаштва Косова (СТК), гд‌је је овај портал д‌јеловао практично као „артиљеријска медијска подршка“ активностима СТК, што се може тумачити тежњом, генерисаном и изнутра, али и споља, да се путем компромитације редукује политички утицај самовољног Куртија.

Када је у питању однос према нашим сународницима, Јета Џара и њен најближи сарадник, новинар Internews Косова Крешник Гаши, под покрићем наводног истраживачког новинарства, посебно су у претходним годинама били ангажовани на „истраживању“ српске заједнице на КиМ, односно на прикупљању података о наводној корупцији и организованом криминалу на сјеверу јужне српске покрајине, са циљем дискредитације локалних српских лидера и Срба са сјевера КиМ уопште.

Такође, слиједећи свима добро познату „мантру“ са којом Приштина жели да привуче пажњу западних центара моћи и јавности, посвећени су, уз блиску координацију са тзв. Обавјештајном агенцијом Косова, креирању лажног наратива о наводном д‌јеловању екстремних десничарских српских организација на КиМ и њиховој повезаности са руским фактором.

Абази је својевремено нашој широј јавности постао познат због активног учешћа, посредством „Фонда браће Рокфелер“, у финансирању различитих протестних активности у Србији које су биле дио ширег и дугорочнијег конгломерата активности усмјерених на покушај изазивања обојене револуције.

Током протеста Срба на сјеверу КиМ 2023. године, екипе Kallxo биле су присутне на терену, провоцирајући и вребајући сваку прилику за креирање видео-садржаја који би био пласиран са циљем приказивања тамошње српске заједнице и њиховог оправданог незадовољства као насилних и криминалних.

Поврх свега, у току је „пројекат“ у оквиру којег екипе Internews Косова прате припаднике тзв. Косовске полиције приликом хапшења Срба и претреса објеката. За ову „намјену“ је издашно обезбијеђено 150.000 еура, као и подршка више страних актера.

Јета Џара тренутно спроводи још један „патриотски пројекат“ – серију дискусија о питањима ратних злочина и несталих, што, наравно, Kallxo медијски покрива. Основна теза на овим дискусијама јесте да је Србија наводно вршила систематске злочине на КиМ, а да и дан-данас ради на њиховом прикривању.

На појединим дискусијама учествује и тек понеки Србин, као „сценска икебана“, како би се створила илузија да је ријеч о објективном сагледавању прилика. Стварни циљ цијелог пројекта јесте реактуелизација тезе о „систематском терору“ Србије над Албанцима и легитимизација сепаратистичког покрета и оружане побуне, а све у контексту предстојећег изрицања пресуде бившим командантима тзв. ОВК пред Специјалним судом у Хагу.

Да закључимо за сада серију текстова о албанским медијима на КиМ. Политичка оријентација већине њих је флуидна, па су склони да се приклањају властима, нарочито када власници медија имају своје дубље и разгранатије пословне интересе да са њима сарађују.

Такође, постоје и разлике у уређивачким политикама и идеолошком предзнаку. Ипак, неколико „принципа“ је неупитно у извјештавању свих анализираних медија: подршка националним циљевима која се најчешће манифестује у а приори антисрпском ставу и отвореном ширењу србофобије, односно мржње према српској заједници и институцијама Републике Србије, чак до нивоа да поједине медијске куће користе свој статус како би д‌јеловале као експоненти приштинских „безбједносних структура“ према српској заједници, нарочито на сјеверу наше јужне покрајине.