Новинарки РТНК Соњи Вујадиновић Награда ослобођења Никшића
14/09/2026
Радио телевизија Никшић данас обиљежава 31 годину рада
17/09/2026
Експлејнер се у Кембриџовом речнику дефинише као „текст или видео, обично кратак и једноставан, чија је сврха да нешто објасни”. Као новинарски формат, служи да публици приближи одређени феномен и објасни његов контекст, и то често од стране конкретног новинара из редакције.
Иако постоје и у текстуалној форми, видео експлејнери посебно су добили на значају са развојем друштвених мрежа. Истраживање Ројтерсовог института показује да млади све чешће долазе до вести преко друштвених мрежа и видео садржаја: током 2024. године 73 одсто младих од 18 до 24 године гледало је кратке информативне видее најмање једном недељно. Тај тренд додатно подстичу кратки вертикални формати на ТикТоку и Инстаграму.
Експлејнери су због тога постали важни и редакцијама и истраживачима медија. Марко Недељковић, ванредни професор ФПН-а и аутор монографије „Експланаторно и наративно новинарство у онлајн медијима“, у којој, између осталих нових медијских форми, дефинише и детаљно представља и различите врсте експлејнера, сматра да су они настали као одговор на недостатке брзог новинарства, које често публици не пружа довољно провере и контекста.
Недељковић за Цензоловку каже да грађани нису изгубили потребу да разумеју оно што се дешава око њих, већ су због континуираног пада квалитета медијског садржаја и огромног неповерења у медије почели да се окрећу друштвеним мрежама као алтернативним изворима информисања.
„Као одговор на такво стање на медијској сцени појавили су се експланаторно новинарство и експлејнери као његови најрепрезентативнији представници, са императивом да понуде што прецизније, конкретније и јасније разумевање најбитнијих вести, тема, догађаја и проблема. Самим тим, њихов примарни циљ је да се фокусирају на то да објасне вести и догађаје, то јест да публици понуде вредност која се од новинарства традиционално очекује”, објашњава професор Недељковић.
Шта су теме експлејнера
Портал Storyteller користи експлејнере као формат када је, према речима главне уреднице Владимире Дорчове Валтнерове, тема „важна, али компликована, или када у јавности има много нејасноћа, погрешних тумачења и информација без ширег контекста”.
„Најчешће бирамо теме које непосредно утичу на живот грађана: њихова права, функционисање институција, мањинске политике, друштвене и политичке процесе, заштиту животне средине или појмове који се често користе, а ретко заиста објашњавају. Важно нам је и да се тема може разложити у неколико јасних целина, без банализовања. Није свака важна тема аутоматски погодна за кратак видео”, објашњава уредница Storyteller-а.
На сличан начин теме за овај формат бира и BBC на српском.
„Теме бирамо према томе колико су важне за публику и колико им додатно објашњење може помоћи да боље разумеју неку појаву, догађај или проблем. Често су то теме из науке, медицине, технологије, економије или актуелних дешавања које су сложене или пуне контрадикторних информација”, објашњава новинарка BBC-а на српском Ива Гајић, чије је лице често на друштвеним мрежама BBC-а на српском, баш у оквиру експлејнера.
Потреба публике да разуме важна питања огледа се и кроз успешност BBC-јевог експлејнера из времена пандемије ковида-19.
„Један од најчитанијих и најгледанијих примера је текстуални експлејнер о ковиду, објављен почетком фебруара 2020. године, који до данас има више од 10 милиона прегледа. Касније је већа пажња почела да се посвећује и видео експлејнерима. Данас се трудимо да важне теме обрадимо кроз више формата, па публика може да бира да ли ће нешто прочитати, погледати или истражити кроз графике”, каже Ива Гајић.
Наша саговорница је искористила тада актуелан повод, односно страдање четврте жртве у Северној Македонији од вируса Западног Нила, како би објаснила како се преноси ова болест, који су симптоми и како се заштитити од ње.
Први критеријум избора теме је да је публика не разуме у довољној мери, објашњава професор Недељковић са ФПН-а. Када се тај критеријум задовољи, следећи је – да је тема од значаја за општу публику или специфичне циљне групе ако су у питању специјализовани медији.
„Управо због тога се прави експлејнери третирају као евергрин садржаји, јер је њихов рок трајања веома дуг, будући да се не баве дневним актуелностима, већ објашњењима битних тема које су недовољно разумљиве. Најбољи доказ за то је чињеница да не постоји ‘велика тема’ која у озбиљним медијима у свету није обрађена у форми експлејнера”, каже Недељковић и скреће пажњу на ситуацију у Србији.
„Нажалост, у Србији то још увек није случај. У последње време се и у нашој земљи нешто чешће може чути за експлејнере, али још не постоји суштинско разумевање те форме, па се експлејнерима често називају садржаји који то апсолутно не заслужују. Баш као што постоје непроверене, лажне и манипулативне вести, тако постоје и садржаји који претендују да буду експлејнери, али то заправо нису”, каже Недељковић
Поред објашњења феномена и одговора који су потребни публици, за Storyteller је нарочито важно да се у садржајима овог формата види лице новинарке.
„Новинарка није само глас иза кадра, већ особа која је истражила тему, проверила информације и својим именом и лицем стаје иза садржаја. Сматрамо да се тако гради непосреднији однос са заједницом, али и поверење, што је посебно важно за сваки медиј”, објашњава уредница Storyteller-а.
,,Експлејнер не поједностављује тему, већ пружа контекст и чињенице”
„Експлејнер мора бити једноставан за праћење, али не сме да буде површан, нетачан или манипулативан”, поручује Владимира Дорчова Валтнерова.
Професор Недељковић истиче да због императива да грађанима разумљивим језиком објасне комплексне догађаје и теме некада може погрешно да се помисли да експлејнери треба да упросте стварност, али наглашава да то апсолутно није њихов циљ.
„Ако добро схватите циљ експлејнера и његову разлику у односу на друге жанрове, онда је јасно да експлејнер никада не покушава да ‘поједностави’ ствари. Напротив, експлејнер пружа контекст, ‘бацкгроунд’ информације, чињенице, указује на битне аспекте које смо можда пропустили или занемарили и на тај начин омогућава да стекнемо релевантно разумевање одређене теме. Свако поједностављивање би било ирелевантно и није типично за ову форму јер је експлејнер настао управо да би се превазишле такве нуспојаве у новинарству”, објашњава ванредни професор ФПН-а.
| Гардијан као пример добре праксе коришћења експлејнера
Професор Недељковић као пример добре праксе експлејнера наводи серијал Гардијана, објављен са циљем да објасни историјски развој, контекст и најбитније аспекте сукоба између Израела и Палестине. „Медији објављују огроман број вести о најновијим дешавањима, током првих дана новог сукоба имали смо практично вести из сата у сат, некада чак и из минута у минут, а огроман број грађана истовремено не зна поуздано многе базичне ствари у вези са том темом, од тога како је и када конфликт почео и које су кључне тачке спорења, преко знања о томе где се тачно налази појас Газе, ко ту живи и шта је Хамас, па све до историјског развоја сукоба, зараћених страна и њихових тренутних статуса”, наводи професор Недељковић и додаје да су то „идеалне околности за објављивање експлејнера”. „Он нуди управо контекст и одговоре на та најбитнија питања, а без тога нема суштинског разумевања ни вести које све интензивније долазе до нас. Гардијан то добро зна и стога управо у овој новој медијској форми детаљно обрађује ову тему да би омогућио грађанима адекватно разумевање тог сукоба, а самим тим и најновијих вести. Штавише, Гардијан управо због императива да што већем броју грађана олакша разумевање тог питања, овај експлејнер препакује и у форму експлејнер објаве за друштвене мреже”, истиче Недељковић. Ванредни пофесор ФПН-а наводи и да се на српском језику може уочити „мање амбициозан, али сличан пример на исту тему”. У питању је експлејнер на сајту BBC на српском под насловом „Израел и Палестинци: Све што треба да знате о дугогодишњем сукобу”. |
За Иву Гајић, највећи изазов при прављењу експлејнера је мера између детаљности и једноставности.
„Важно нам је да свака информација буде тачна, проверена и заснована на кредибилним изворима и релевантним саговорницима, посебно када се бавимо темама из науке или медицине. С друге стране, ако причу превише затрпате подацима, постоји ризик да изгубите публику. Често је баш сажимање велике количине информација у неколико минута видеа или неколико пасуса текста најтежи део посла”, каже Ива Гајић.
На питање колико је времена потребно за рад на једном експлејнеру, и Storyteller и BBC на српском објашњавају да је реч обично о једном или два радна дана, с изузетком комплекснијих тема.
„У то не улази само снимање. Потребно је истражити тему, проверити чињенице, написати и више пута скратити сценарио, осмислити визуелни део, снимити и монтирати видео, а затим припремити титлове. Пошто је Storyteller двојезични медиј, често имамо и додатни посао превођења и језичке провере. Минут или два финалног видеа зато могу да представљају неколико дана рада”, каже уредница Storyteller-а.
Реакције публике на експлејнере зависе од низа фактора
Сам формат није гаранција успеха, истиче Владимира Дорчова Валтнерова. Ипак, публика Storyteller-а генерално добро реагује на експлејнере.
„Резултат зависи од теме, тренутка објављивања, прве реченице, трајања, начина презентације и тога колико публика препознаје личну релевантност садржаја. Коментари такође нису једино мерило: код експлејнера су нам веома важни дељење, чување објаве и време гледања, јер показују да је публика садржај доживела као користан. Некада веома користан експлејнер неће изазвати велики број коментара, али ће бити много пута сачуван или прослеђен другима”, објашњава уредница Storyteller-а.
Ива Гајић примећује да су коментари публике испод експлејнера ,,углавном цивилизованији” у односу на остале формате. Ипак, како примећује ова новинарка, има и изузетака, „посебно код тема попут вакцинације”.
| Недељковић: „Медији у Србији јoш не практикују експлејнере на квалитетан начин”
На питање да наведе медије из Србије и света који су пример позитивне праксе коришћења експлејнера, Недељковић каже да „медији у Србији још нису почели да практикују експлејнере на квалитетан, смислен и пажљиво планиран начин”. „Они су за сада присутни стихијски, ад хоц, најчешће у неким хибридним облицима који имају значајне недостатке. Понеки добар пример по правилу сам проналазио на језичким огранцима страних медија, а не изворно домаћим”, сматра Недељковић. Кад је реч о добрим примерима из света, ванредни професор са ФПН-а објашњава да су то углавном медији који зарађују од публике, попут Воx-а, Њујорк тајмса, Ле Монда, или Гардијана, док од јавних сервиса Недељковић издваја BBC. „Сви ови медији имају толико развијену продукцију експлејнера, да се они у њима већ одавно налазе у сва три основна формата, односно текстуални, аудио и видео експлејнери, а неретко и специфичне форме развијене примарно за друштвене мреже”, каже Недељковић и истиче да експлејнери имају веома значајну улогу у обезбеђивању прихода од публике. „Док сам истраживао нове медијске форме, укључујући експлејнере, разговарао сам са директорима, уредницима и новинарима претходно наведених медија, али и многих других медија широм света, и сви су по правилу истицали да им управо експлејнери доносе најбоље резултате по питању обезбеђивања прихода од публике. Зато им се већ годинама посвећује посебна пажња. Неки медији, као што је споменути Вокс, базирали су комплетну уређивачку и садржинску концепцију свог медија око експлејнера, што довољно говори о томе колико је ова форма данас утицајна и значајна у новинарству”, сматра проф. др Марко Недељковић. |
Експлејнери нису пролазни тренд
Иновативни медијски формати рађају се у складу са потребама публике и дешавањима на медијском тржишту. Али, да ли ће формат као што је експлејнер дугорочно опстати, или је у питању само пролазни тренд?
„Нема никакве сумње да ће експлејнери временом добијати на значају и бити све утицајнији. Они ће мењати своју форму, сигуран сам да ће бити све атрактивнији и визуелно, али ће суштину задржати. Експлејнери ће дефинитивно добијати атрактивнију визуелну и мултимедијалну ноту, али ће објашњења остати њихова најбитнија и суштинска карактеристика. О томе сведочи и најновији тип експлејнера, такозвани визуелни експлејнер, који је међу првима недавно лансирао британски Гардијан”, сматра професор др Марко Недељковић.
У одељку на сајту који је посвећен видео новинарству, Гардијан је издвојио секцију посвећену искључиво експлејнерима. Један од њих у нешто мање од шест минута објашњава колики финансијски утицај има рат у Ирану на пољопривредника у Аустралији.
Владимира Дорчова Валтнерова сагласна је да експлејнери нису пролазни тренд, али да нису ни потпуна новина у новинарству.
„Објашњавање је једна од основних функција новинарства. Оно што се мења јесу платформа, трајање и визуелни језик: данас је то често кратак вертикални видео, док ће сутра можда бити представљен на другачији начин”, сматра уредница Storyteller-а.
Идентично мишљење има и Ива Гајић из BBC-а на српском.
„Оно што ће правити разлику јесте аутентичан новинарски приступ. Публика жели да зна одакле долазе информације, како су проверене и ко стоји иза њих. Тај људски елемент, транспарентност процеса и поверење које се гради с публиком тешко је заменити, чак и у време вештачке интелигенције”, тврди Ива Гајић.
извор: унс
