Миша Стојиљковић: Забрањивали су нам да у програм Радио Београда зовемо представнике УНС-а

Јована Тодоровић: Тихомир Бурзановић ће одговарати пред судом
16/11/2026
Јована Тодоровић: Тихомир Бурзановић ће одговарати пред судом
16/11/2026
Стојиљковић каже да је, након што је у марту прошле године, упркос забрани, угостио генералног секретара УНС-а Нина Брајовића, који је коментарисао изјаву тадашњег председника Србије Александра Вучића да је РТС део „обојене револуције“, добио упозорење пред отказ.

„Најпре ми је поручено да не треба да укључим у програм Нина Брајовића, како би прокоментарисао изјаву коју је бивши председник дао 16. или 17. марта, након великог митинга. Тражио сам да ми то дају написмено, да образложе забрану, али се то није десило. Ја сам га позвао у програм, а након тога ми је стигла порука да треба да напишем изјаву. Тако је почело“, навео је Стојиљковић.

Стојиљковић додаје да је добио упозорење пред отказ, које је подразумевало да би, уколико у наредних шест месеци понови повреду радне обавезе, могао да добије отказ без новог упозорења.

На ово упозорење се, каже, изјаснио уз помоћ адвоката, а имао је и подршку синдиката.

„Током тих шест месеци морао сам да пазим и мерим све што кажем у програму, да се осврћем сваку пут преко рамена. Сваког дана сам отварао службени мејл да видим да ли ми је стигло још неко упозорење, односно да ли сам ‘поновио дело“, навео је Стојиљковић.

Каже да то није био једини случај у којем је њему или неком од његових колега ограничено кога могу да позову у програм.

Само десет дана пре него што му је забрањено да угости Брајовића, његовој колегиници је, како додаје, речено да у емисију не позива председника УНС-а Живојина Ракочевића. Још у фебруару прошле године, додаје, њему је забрањено да као саговорника позове медијског стручњака Бранка Чечена.

Према његовим речима, и другим колегама су такве забране саопштаване отворено, углавном усмено, док је он од више уредника безуспешно тражио да му покажу документ о уређивачкој политици РТС-а, на који су се позивали. Документ, каже, никада није добио.

Након неколико покушаја да се одупру притисцима, новинари су, додао је Стојиљковић, сами почели да се ограничавају и да „возе неки слалом“ између тема. Најпре су се, како наводи, окренули спољној политици или социјалним темама, али се испоставило да ни ту нису безбедни, јер су се и ту поједини саговорници налазили на „црним листама“.

извор: унс