УНС поднео ЕФЈ-у предлоге резолуција за Годишњу скупштину ове федерације – Резолуцију о истрагама убистава новинара на Косову и независном Јавном сервису на српском језику на Косову
24/04/2024
Истраживање о слободи медија: Половина анкетираних новинара подлегла аутоцензури, а трећина се суочавала са претњама
26/04/2024
Слобода медија у Црној Гори се побољшала, али некажњивост напада на новинаре је и даље присутна, укључујући и убиство уредника листа Дан Душка Јовановића из 2004. године, наводи се у извјештају Амнести интернешнала о људским правима у Црној Гори за 2023. годину.
“Слобода медија се побољшала, али новинари су ријетко добијали одговоре на захтјеве за слободан приступ информацијама. Некажњивост напада на новинаре је и даље присутна, укључујући и убиство Душка Јовановића из 2004. године, уредника листа Дан”, каже се у извјештају.
Подсјећају да је Апелациони суд у јануару укинуо пресуду против истраживачког новинара Јова Мартиновића, неправоснажно осуђеног и затвореног због трговине дрогом.
Када је ријеч о сегменту: Мучење и други облици злостављања, кажу да је Европски комитет за спречавање мучења у јулу позвао Црну Гору да оконча културу некажњивости мучења и других облика злостављања, обезбјеђујући да сви наводи о тортури буду дјелотворно истражени.
“Око 200 притужби је остало нерјешено. Након девет мјесеци нереаговања, министар унутрашњих послова суспендовао је полицајце оптужене за тортуру Марка Бољевића и Бењамина Мугоше – поступци су отворени у априлу односно мају. У октобру је поништено одбацивање кривичне пријаве против 10 полицијских службеника због тортуре над Јованом Грујичићем”, каже се у Извјештају.
У Извјештају се, између осталог наводи и да је Влада пропустила да женама обезбиједи приступ заштити, подршци и правди у случајевима насиља у породици, а посебно су биле дискриминисане Ромкиње и Египћанке и жене с инвалидитетом.
Подсјећају да је настављено једино активно суђење за ратне злочине бившем припаднику Војске Републике Српске, који је оптужен за силовање и убиство у Босни и Херцеговини 1992. године.
“Европски суд за људска права није признао статус жртава сродницима најмање 66 присилно депортованих бошњачких избјеглица из Црне Горе у Републику Српску 1992. године – од којих је већина убијена – уз образложење да су добили одштету од државе, те да је девет оптужених полицајаца ослобођено оптужби за ратне злочине”, каже се у Извјештају.
Додаје се да поступак из 2012. године није спроведен у складу са међународним хуманитарним правом.
“Предлог закона којим се ускраћује обештећење цивилним жртвама рата које су убијене или принудно нестале ван Црне Горе, усвојен је у мају а затим повучен у децембру. Поднијет је нови предлог који би обухватио све цивилне жртве рата укључујући и породице 20 путника који су 1993. године отети из воза који је пролазио кроз БиХ, а потом убијени од стране припадника паравојних формација босанских Срба”, каже се у извјештају.
