Богољуб Карић би могао да откупи Пинк и Информер, а онда да их угаси
10/12/2025
У 2025. години медијска слобода и безбједност новинара и новинарки у земљама Западног Балкана остали су под озбиљним и дуготрајним притиском. Поводом Међународног дана људских права, СафеЈоурналистс мрежа подсјећа да су слобода изражавања и право јавности да буде информисана темељна људска права, без којих нема демократског друштва.
Како је саопштено из Синдиката медија Црне Горе, иако су медијска тржишта у већини држава формално плуралистичка, стварни простор за независно новинарство се сужава због чврстих спрега политике, бизниса и медија, економске несигурности редакција и све израженијих покушаја утицаја на уређивачку аутономију. Овакво окружење слаби улогу медија као демократског коректива и повећава ризик од аутоцензуре.
Истовремено, у читавом региону бележи се забрињавајући континуитет напада, пријетњи и притисака на новинаре, од физичких инцидената на терену до озбиљног онлајн узнемиравања, нарочито усмјереног на новинарке, док институционални одговори често остају спори, недовољни или без јасног судског епилога.
Додатну забринутост изазивају правна неизвјесност, недовољна заштита од СЛАПП тужби и застарјели или проблематични нормативни оквири, као и кризе управљања и финансирања јавних сервиса у појединим државама.
СафеЈоурналистс мрежа упозорава да без досљедне политичке воље, ефикасне институционалне заштите и структурне подршке одрживим и независним медијима, ови трендови настављају да угрожавају темеље слободе изражавања и демократских стандарда у региону.
ЦРНА ГОРА
У 2025. години, закључно са 10. децембром, Синдикат медија Црне Горе (СМЦГ) је у бази СафеЈоурналисм забиљежио 28 случајева — 16 у којима су жртве биле новинарке, пет у којима су жртве били новинари и седам који су се односили на групе новинара или медијске организације. Ова цифра одговара највишим годишњим укупним бројевима забиљеженим откако СМЦГ документује нападе; и 2022. и 2021. године СМЦГ је такође регистровао 28 случајева.
Током 2025. године црногорски новинари и новинарке били су жртве имплицитних или експлицитних пријетњи по живот и физичку безбједност у девет одвојених инцидената. Поред тога, у четири случаја новинари су били мете вербалних напада високих званичника. Најновији такав случај односио се на Милку Тадић Мијовић, уредницу Центра за истраживачко новинарство, која је била мета сексистичке објаве на Инстаграму предсједника Општине Пљевља.
Међу званичницима који су пријетили медијима налазе се Борис Богдановић и Момчило Лековић из Демократске Црне Горе, посланик Владимир Добричанин из Уједињене Црне Горе и супруга градоначелника Подгорице, Саше Мујовића.
Посебно забрињава чињеница да база СафеЈоурналисм биљежи и физички напад на новинаре: у августу, током уклањања споменика четничком команданту и осуђеном ратном злочинцу Павлу Ђуришићу у селу Горње Заостро код Берана, неколико десетина присутних напало је фоторепортере Бориса Пејовића (Вијести) и Стева Васиљевића (Побједа). Такође је значајно да је новинар Вијести Никола Савељић у децембру вербално нападнут — конкретно „упозорен“ да не поставља „провокативна питања“ како не би „лоше завршио“, након што је посланик Милан Кнежевић непримјерено коментарисао његово питање.
Ни онлајн сфера није боља: нарочито новинарке свакодневно добијају пријетње путем друштвених мрежа и имејлом. Репортерка Вијести Јелена Јовановић у више наврата била је изложена увредама и пријетњама смрћу са различитих налога на друштвеним мрежама; Даница Николић, уредница М портала, више пута је добијала пријетње имејлом; а Итана Калуђеровић са Телевизије Е добијала је пријетње на свом приватном Фацебоок налогу.
Охрабрујуће је, међутим, што је у случају Калуђеровић починилац осуђен на првом рочишту и добио казну од девет мјесеци затвора за тежи облик кривичног дјела „Угрожавање сигурности“ — дјела које предвиђа строже казне када су мете медијски радници и које је у Кривични законик уведено 2022. на иницијативу СМЦГ-а и Акције за људска права. Ово је пета пресуда црногорских судова у 2025. години у случајевима у којима су новинари били жртве, а уједно и међу првим пресудама за тежи облик овог дјела.
СРБИЈА
Независно удружење новинара Србије, у оквиру СафеЈоурналистс мреже, забиљежило је 275 случајева у 2025. години, међу којима 109 физичких напада и 100 пријетњи смрћу, док међународне платформе попут Маппинг Медиа Фреедом биљеже 167 случајева у истом периоду, што Србију сврстава на прво мјесто у Европи по ризику за новинаре, испред Украјине.
Вербални напади највиших државних функционера и посланика владајуће већине постали су систематски, стварајући атмосферу линча у којој се независни медији и критички новинари таргетирају као „издајници“, „страни плаћеници“ или чак „терористи“.
Током новембра 2025. године Славко Ћурувија фондација забиљежила је најмање 154 случаја вербалних напада на критичке новинаре и медије у Србији од стране 36 високих државних званичника и народних посланика. Само у октобру 2025. забиљежено је најмање 163 таква напада од стране 22 особе.
Посебно забрињава што полиција све чешће постаје извор ризика: према званичним подацима тужилаштва, 2024. је забиљежено 64 случаја угрожавања безбједности новинара, од чега у 34 полиција није поступила по налозима тужилаштва, док је између марта и децембра 2025. забиљежено 75 ситуација у којима су службеници полиције директно примијенили силу и насиље над јасно обележеним новинарима и пасивно посматрали нападе других лица на новинаре или одбили да заштите новинаре када су им се они обраћали.
Посебно брине што полиција одбија да прихвати одговорност за предузете нападе и непоступање према новинарима, па се овакви инциденти веома тешко процесуирају. До краја октобра 2025. у тужилаштвима у Србији забиљежено је укупно 98 случајева, а осуђујућа пресуда донијета је само у једном предмету, што умногоме утиче на то да не постоји одвраћајући ефекат по починиоце.
Проблеми у сарадњи јавних тужилаштава и полиције су веома видљиви, а поступци прикупљања информација и доказа о пријетњама и нападима на новинаре, посебно од стране надлежних службеника полиције, иду веома тешко. Ово је највећи број инцидената забиљежених у једној години од 2016. године од када тужилаштва воде своје базе података напада и пријетњи упућених новинарима.
Рад новинара обиљежавају прекарност и правни притисци; најмање 20 отказа или дисциплинских мјера у 2025. години изречено је новинарима који су одбили политичку злоупотребу редакција, посебно у медијима у власништву државне компаније Телеком и јавним сервисима. СЛАПП тужбе од стране јавних функционера и моћника и појављивање шпијунског софтвера на телефонима новинара који су инсталирани од стране државних органа уводе нове нивое застрашивања.
Најновији извјештај Европске комисије јасно констатује даље назадовање Србије у области слободе медија, уз трајне политичке и економске притиске на независне медије, изостанак напретка у заштити новинара и озбиљне сумње у независност и ефикасност регулаторних тијела, што све заједно показује да се напади на новинаре морају посматрати као напад на слободу изражавања и слободу медија, и саму суштину људских права и демократије.
АЛБАНИЈА
У 2025. години, медијско окружење у Албанији остало је формално плуралистичко, али ограничено чврстом спрегом медија, политике и бизниса, у којој велики медији функционишу мање као независни „пси чувари“, а више као актери уграђени у моћне интересне структуре. Због тога је улога новинарства као независног демократског заштитног механизма ослабљена.
Један од догађаја који је највише забринуо ове године била је произвољна и нетранспарентна блокада Фоцус Медиа Гроуп/Неwс24, спроведена кроз државне структуре без јасног поступка и процесних гаранција, што је озбиљно пореметило рад новинара и отворило питања институционалне одговорности. Истовремено, одлука Уставног суда у случају Елтона Qyна, која потврђује неповредивост заштите новинарских извора, означила је важну уставну гаранцију.
Платформа ЕУ–Савјета Европе за структурирани дијалог о медијима отворила је вриједан форум за разговор о реформама у приступу информацијама, радним правима и безбједности новинара, иако суштински напредак зависи од политичке воље да се реформе гурају напријед, а њихов ефекат се још не осјећа у редакцијама. Нацрт Кривичног законика, који задржава кривичну клевету и уводи нејасна кривична дјела повезана са говором, изазвао је значајну забринутост у погледу усклађености Албаније са чланом 10 ЕКЉП и обавезама у процесу приступања ЕУ.
Према СафеЈоурналистс мрежи, у 2025. години забиљежено је 40 инцидената, укључујући физичке нападе, озбиљне пријетње и распрострањено онлајн узнемиравање, што показује трајну рањивост упркос новоуспостављеним полицијским и тужилачким контакт тачкама. РТСХ, јавни сервис, суочио се са засебном и озбиљном управљачком и финансијском кризом која је додатно поткопала његову улогу.
У међувремену, шири информативни простор и даље је био обиљежен изазовима за медијски интегритет, укључујући утицај неодговорних актера и координисане кампање блаћења, а једногодишња, широм земље уведена забрана ТикТока отворила је важна питања пропорционалности и дигиталних права.
Свеукупно, 2025. је показала медијски сектор под трајним структурним притиском, у којем правна неизвјесност, институционалне слабости и укоријењени интереси настављају да угрожавају услове за слободно и независно новинарство.
КОСОВО
На Косову је слобода медија значајно погоршана током 2025. године, напете изборне године која је појачала политички притисак на независно новинарство. Косово је пало на 99. мјесто у свијету на Индексу слободе медија, што је најнижа позиција до сада, и одражава забрињавајући пад медијске независности и механизама заштите.
Током године, новинари су се суочавали са појачаним застрашивањем, укључујући 65 забиљежених случајева напада и притисака, од којих је само мали број пријављен надлежним органима, док је преостале документовало искључиво Удружење новинара Косова. Упркос овим инцидентима, само два случаја су завршена осуђујућим пресудама, док је огромна већина остала у току или без правног епилога, што указује на континуирану некажњивост починилаца и слаб институционални одговор.
Посматрачка мисија ЕУ за изборе примијетила је да су медији током парламентарних избора били изложени систематском политичком притиску, уз оптужбе за пристрасност, агресивну реторику политичких актера и сужавање простора за плуралистичку дебату. Велику забринутост изазвао је и покушај реструктурирања медијске регулације: Закон о Независној комисији за медије из 2024. године био је широко критикован као пријетња независности медија, прије него што га је Уставни суд поништио средином 2025. — епизода која је показала институционалну спремност да се прошири политичка контрола над медијским пејзажом.
У међувремену, политички и економски притисци наставили су да подривају уредничку аутономију, посебно у медијима који зависе од финансијских структура повезаних са државом. Најновија процјена Европске комисије нагласила је континуирано назадовање у слободи изражавања, економске и политичке притиске на независне медије и ограничену ефикасност регулаторних тијела у заштити новинарског интегритета, уз поруку да напади и притисци на новинаре на Косову морају бити схваћени као директан изазов демократским стандардима и темељним правима.
ХРВАТСКА
У 2025. години, Хрватско новинарско друштво забиљежило је 27 случајева напада, пријетњи и притисака на новинаре, што потврђује наставак погоршања безбједносних услова у професији. Према Свјетском индексу слободе медија Репортера без граница (РСФ) за 2025, Хрватска је по први пут сврстана у категорију „тешка ситуација“, након пада од 12 мјеста на 60. позицију. РСФ упозорава да, поред физичких напада, дубока економска крхкост медија представља једну од кључних брига.
Мисија Медиа Фреедом Рапид Респонсе у јуну 2025. додатно је указала на неколико структурних слабости: политичке и вербалне притиске на новинаре, застарјело медијско законодавство, рањивост медија на СЛАПП тужбе и недовољну институционалну заштиту.
Поред ових налаза, домаћи и међународни актери указују на низ системских проблема који продубљују кризу медијских слобода: економску несигурност медија обиљежену падом прихода од оглашавања и нестабилним финансирањем; правне и институционалне недостатке попут застарјелих медијских закона, изостанак заштите од СЛАПП тужби, нетранспарентног власништва и проблематичног јавног финансирања; политичке притиске на јавне и приватне медије, укључујући манипулацију уређивачком политиком и честе вербалне нападе на новинаре; спор и недовољан напредак у примјени европских стандарда, укључујући ЕМФА; као и континуиране инциденте напада, пријетњи и судских поступака који додатно дестабилизују новинарски рад.
Заједно, ови фактори указују на значајно сужавање простора за слободно и независно новинарство у Хрватској.
СЈЕВЕРНА МАКЕДОНИЈА
У 2025. години ситуација у погледу слободе медија и безбједности новинара у Сјеверној Македонији представља подијељену слику: формални напредак и позитивне законске промјене с једне стране, те значајни структурни изазови и стагнацију у пракси с друге. Иако земља и даље релативно добро стоји на скали слободе медија, пад на 42. мјесто на Индексу Репортера без граница, за шест позиција ниже него 2024. године, одражава реалност све сложенијег и крхкијег медијског окружења.
У правном оквиру посљедњих година држава је усвојила неколико важних реформи јачањем одредби Закона о грађанској одговорности за клевету и Кривичног законика, чиме су проширени механизми заштите за новинаре. Ипак, системске слабости опстају: судска пракса остаје неуједначена, политичко оглашавање и даље представља ризик од утицаја на уређивачке политике, а кампање финансиране из државних средстава у приватним медијима поново су уведене 2024. године, упркос упозорењима Удружења новинара Македоније (УНМ), што изазива забринутост због независности медија.
Механизми подршке медијском плурализму у складу са европским стандардима и даље изостају, а УНМ наставља да позива на пуну примјену европских препорука о заштити од СЛАПП тужби, безбједности новинара и модернизацији законодавства о ауторским правима. Социо-економске рањивости додатно подривају медијски пејзаж: већина новинара зарађује испод националног просјека, а медијски радници су у још неповољнијем положају. Недостатак младих професионалаца, ниске зараде и мањак техничког и продукционог кадра, посебно у јавном сервису МРТВ, озбиљно угрожавају квалитет и одрживост новинарства.
Без значајних улагања у професионални развој, фер накнаде и јасне радне стандарде, ризик од одлива талената и аутоцензуре остаје висок. У погледу безбједности, иако су физички напади у 2025. години били рјеђи, дигиталне пријетње, говор мржње и политичко етикетирање остају доминантни извори притиска, нарочито на друштвеним мрежама. Истраге напада су споре и ријетко доводе до одговорности, док новији случајеви, попут паљења возила новинара, остају неријешени, те продубљују осјећај некажњивости. Упркос побољшаној сарадњи између УНМ-а, Министарства унутрашњих послова и Тужилаштва кроз именоване контакт тачке, СЛАПП тужбе и даље представљају озбиљан алат застрашивања. Растући тренд СЛАПП тужби у Македонији је забрињавајући.
Свеукупно, 2025. година одражава амбивалентну стварност македонског медијског сектора који формално напредује, али је суштински рањив, са јасном потребом за досљедном институционалном заштитом, структурном подршком и искреном политичком вољом да се ојача слободно и независно новинарство.
БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА
У Босни и Херцеговини новинари и новинарке се суочавају са све ширим спектром ризика: бележи се пораст пријетњи, застрашивања, онлајн узнемиравања, СЛАПП тужби и физичких напада. Иако је медијско окружење у 2025. години остало формално плуралистичко, са десетинама ТВ канала, стотинама радио станица, штампаним издањима и информативним веб-сајтовима, ова бројност медија не значи и стварни плурализам. Велики број медија је економски крхак и снажно под утицајем политичких или пословних интереса. Независно и истраживачко новинарство је под озбиљним притиском.
У 2025. години обустава подршке УСАИД-а оставила је десетине новинара и медијских радника без посла, док су многи медији били принуђени да драстично смање обим рада. Овај финансијски шок додатно је појачан изненадним гашењем Ал Јазеере Балканс у јулу, што је више од 200 новинара и медијских радника оставило у неизвјесности. Према подацима Репортера без граница (РСФ), БиХ је пала на 86. мјесто на Свјетском индексу слободе медија за 2025. годину, што је пад од пет позиција у односу на 2024. Овај пад одражава све непријатељскије окружење за независно новинарство, посебно под притиском политичких и економских ограничења и растућих пријетњи одрживости медија.
Један од најалармантнијих догађаја у 2025. години јесте готово колапс државног јавног сервиса БХРТ. У децембру је широка коалиција домаћих и међународних медијских организација и јавних емитера упозорила да би гашење БХРТ-а представљало не само кризу медијског сектора, већ и озбиљну пријетњу државном и регионалном информационом систему и стабилности.
У свом извјештају о БиХ за 2025. годину, Европска комисија је закључила да није било напретка у обезбјеђивању слободе изражавања, слободе медија и заштите новинара, и указала на погоршање финансијског положаја јавних емитера. Званичници ЕУ упозорили су да земља која тежи чланству у ЕУ не може себи да приушти губитак јавног сервиса, позивајући босанскохерцеговачке власти да хитно дјелују како би спасиле БХРТ.
Према бази података СафеЈоурналистс мреже, у 2025. години до сада су забиљежена укупно 34 инцидента усмјерена против новинара и медијских кућа у Босни и Херцеговини. Вербалне пријетње, узнемиравање и политички притисци чине велики дио ових случајева.
Новинари су били директне мете високих јавних функционера, без институционалног епилога. Неки инциденти укључивали су теже облике угрожавања, међу њима и физичке нападе, од којих је један довео до кривичне осуде у 2025. Значајан дио случајева остаје само дјелимично истражен, уз споре институционалне реакције, непознате починиоце или нејасне тужилачке кораке.
Сафе Јоурналистс
Портал Аналитика
