Данас се навршава 28 година од отмице Ђура Славуја и Ранка Перенића

Славуј и Перенић су 21. августа 1998. године кренули ка манастиру Свети Врачи у Зочиште да ураде прилог о повратку отетих монаха. Виђени су у Великој Хочи, у преподневним сатима, одакле су кренули ка Зочишту.

На месту отмице УНС и ДНКиМ поставили су обележје, које је до сада рушено девет пута, на коме на српском и албанском језику, пише: “Овде су 21. августа 1998. нестали новинари. Тражимо их”.

Последњи пут плоча је срушена крајем јула ове године. УНС ће, са својим огранком на Косову и Метохији и десети пут обновити ово спомен-обележје.

 Спомен обележје (фото: УНС)

ЕУЛЕКС је 2017. године потврдио да су Перенића и Славуја отели припадници ОВК односно да су их, запретивши оружјем, повели у непознатом правцу.

У јеку НАТО агресије на СРЈ на Косову и Метохији су отети и многи други новинари, а званичне информације о њиховом нестанку још увек нису познате јавности.

Новинар и преводилац Александар Симовић нестао је 21. августа 1999. године у Приштини.  Део његових посмртних остатака је пронађен у селу Обриње код Глоговца.

Дописник “Политике” и новинар приштинског “Јединства”  Љубомир Кнежевић отет је 6. маја 1999. године код Вучитрна у подножју планине Чичавица.

Фоторепортер Момир Стокућа је 21. септембра 1999. године убијен у кући у којој је живео у центру Приштине. У Приштини је 9. септембра 2000. године нестао и новинар српске редакције Радио Косова Марјан Мелонаши.

Уредник Радио телевизије Приштина Крист Гегај убијен је у Истоку септембра 1999. године, три месеца након доласка међународних снага.

На Косову и Метохији су у периоду од 1999. до 2005. године убијени новинари листова „Бујку“ Африм Малићи (1998), „Информатор“ Информативног центра Косова Енвер Маљоку (1999), “Рилинђа” Шефки Попова (2000) и „Бота сот“ Џемаиљ Мустафа (2000), Беким Кастрати (2001) и Бардуљ Ајети (2005). За Бадруља Ајетија је познато да је убијен из возила у покрету код села Бресалце.

Истрагу за нестала и убијена лица је најпре водио УНМИК, а затим ЕУЛЕКС, који је потврдио да су припадници ОВК отели Перенића и Славуја. Сада је надлежност за расветљавање ових злочина припала косовским институцијама.

Резолуција о убијеним и несталим новинарима на Косову

У мају 2024. године, Резолуција о убијеним и несталим новинарима на Косову у периоду од 1998. до 2005. године, коју је предложио УНС, једногласно је усвојена на Годишњој скупштини Европске федерације новинара (ЕФЈ) у Приштини.

Овом Резолуцијом Скупштина ЕФЈ-а тражи да Управни одбор ове федерације од УНМИК-а, ЕУЛЕКС-а и власти на Косову захтева да се формира међународна експертска Комисија која би помогла у истраживању убистава, киднаповања и нестанака 19 новинара и медијских радника на Косову у периоду од 1998. до 2005. године.

У њој се истиче да Скупштина ЕФЈ-а тражи да се у рад међународне Комисије за истраживање убистава, киднаповања и нестанака новинара и медијских радника на Косову у периоду од 1998. до 2005. године, као експерти, укључе судије и тужиоци из Београда и Приштине, представници међународних мисија које су у поменутом периоду биле задужене за владавину права на Косову (УНМИК и ЕУЛЕX), као и представници УНС-а и Асоцијације новинара Косова (АГК).

Од Специјалног суда за ратне злочине на Косову са седиштем у Хагу овом Резолуцијом затражено је да отвори истраге о убијеним и несталим новинарима и медијским радницима на Косову од 1998. до 2005. године.

Тражи се и да Уједињене нације спроведу закључке Саветодавне комисије Уједињених нација за људска права (ХРАП), а у којима се констатује кршење Европске конвенције о људским правима у раду УНМИК-а и потреба обештећења породица жртава.

Савет министара ЕУ, пише у Резолуцији, треба да установи да ли је ЕУЛЕКС прекршио Европску конвенцију о људским правима.

„Скупштина ЕФЈ-а тражи да ЕУ, која је преузела обавезе да поступа у складу са међународним резолуцијама, у потпуности поштује ову Резолуцију и допринесе истрагама убијених и несталих новинара и медијских радника на Косову, као и да о предузетим корацима обавести ИФЈ, ЕФЈ и јавност“.

Резолуцијом се позива Управни одбор ЕФЈ-а да у сарадњи са другим организацијама, удружењима, Саветом Европе, Уједињеним нацијама и ОЕБС-ом, као и другим међународним телима редовно прати истраге ових убистава, киднаповања и нестанака и да о томе обавештава јавност.

извор: унс