Савјет РТЦГ предложио Скупштини разрјешење Јанка Љумовића
04/11/2026
Говорећи за Јутарњи програм Првог програма Радио Београда поводом Светског дана борбе против некажњивости злочина над новинарима, Ракочевић је рекао да се о овој теми мора говорити на неколико нивоа – од сећања на убијене, отете и нестале новинаре, преко великог броја напада, до свакодневних притисака који се често и не пријављују.
„На првом нивоу увек морамо мислити на оне који су изгубили своје животе и који су били наше колеге. Други ниво је огроман број напада који се у протеклих неколико година догодио када су новинари у питању. Ми имамо прецизну евиденцију и прошле године забележили смо 261 напад на новинаре“, рекао је Ракочевић.
Живојин Ракочевић (фото: Прес центар УНС)Додао је да статистика за последњих десет година ствара утисак да су новинари радили у ратној зони.
„Трећи ниво је оно што никада нећемо сазнати, а то су притисци, напади на новинаре који су били на дневном нивоу. То је читаво море које је произвело атмосферу да је сасвим нормално нападати новинаре и да су новинари неки ентитет који је ван закона. Постало је опасно носити прслук, показати идентификацију“, упозорио је Ракочевић.
Према његовим речима, таква атмосфера је драматична и мора да се прекине, а последице ће се дуго осећати.
„Требаће нам много времена да се лечимо“, истакао је.
„Тражимо их“ – спомен-плоча девет пута рушена
Говорећи о нерешеним злочинима над новинарима, Ракочевић је подсетио на убиства Славка Ћурувије, Милана Пантића и Даде Вујасиновић, као и на 17 убијених, отетих и несталих новинара на Косову и Метохији.
Посебно је указао на случај новинара Ђура Славуја и Ранка Перeнића, који су нестали 21. августа 1998. године код Ораховца. УНС је ове године десети пут поставио спомен-плочу у знак сећања на колеге. Девет пута ова плоча је до сада рушена, подсетио је Ракочевић.
„На њој пише само: ‘Тражимо их’“, рекао је председник УНС-а.
Истакао је да УНС неће одустати од инсистирања на расветљавању ових случајева, наводећи да су убиства новинара важни показатељи односа државе према безбедности новинара.
Говорећи о случају Милана Пантића, рекао је да је потребно да предмет из Јагодине стигне до Београда, односно до надлежног специјалног тужилаштва.
„За Милана Пантића је потребно да предмет из Јагодине допутује до Београда, до специјалног тужилаштва. Иначе, све је јасно, полицијски је све урађено“, навео је.
Осврћући се на случај Славка Ћурувије, Ракочевић је подсетио да су оптужени ослобођени и указао на чињеницу да су службеници пратили Ћурувију непосредно пре убиства.
„Можемо да говоримо да су га 24 или 26 службеника пратила сат времена пре убиства и да је то потпуно јасно и да је то чињеница. Они се сада више ничега не сећају, били су на другим пословима, па су само одједном дигли руке од њега и човек је убијен“, рекао је Ракочевић.
Притисци на новинаре на Косову и Метохији
Говорећи о положају новинара на Косову и Метохији, Ракочевић је оценио да они трпе притиске са две стране – српске и албанске.
Указао је, међутим, да на Косову и Метохији постоји плурализам медија и да су се, упркос притисцима, у српским срединама одржали независни медији и гласови.
„Овде су се, упркос свему, у гетима сачували независни медији, независни гласови, и ти независни гласови су се од готово неких микрогета и енклава, па до већих средина одржали све ово време. Они су успевали да изнесу терет притиска и са српске и са албанске стране“, рекао је.
Посебан проблем, како је навео, представља велики број инцидената који никада не буду пријављени или евидентирани.
„Људи и обичан свет на Косову и Метохији, изложени полицијској и етничкој репресији, једноставно се повлаче у себе, не пријављују злочине и нападе. Ако пријавите, постајете мета“, упозорио је Ракочевић.
Навео је и да УНС има евиденцију о случајевима привођења и малтретирања новинарских екипа о којима јавност није обавештена, јер су сами новинари тражили да се о томе не говори.
„Полиција приведе екипе, неколико новинарских екипа је приведено, и нама је јасно речено од људи који су привођени, малтретирани, испитивани: ‘Немојте, молим вас, немојте то објављивати’. Дакле, то је та непознаница која исто тако мучи“, рекао је.
РЕМ мора да почне да ради и примењује законе
Говорећи о одговорности регулаторних институција и стању у електронским медијима, Ракочевић је оценио да постоје закони и институције, али да је неопходно да оне почну да раде свој посао.
„Закони постоје, институције постоје, регулатор постоји, молим вас да прораде“, поручио је.
Као један од кључних проблема издвојио је политичке, економске и личне кампање у електронским медијима ван изборне кампање, оцењујући да је реч о злоупотреби јавног добра.
„Оног тренутка када регулатору буде постало јасно да је кампања на електронским медијима, ван изборне кампање, било каква кампања, политичка, економска, лична, забрањена и да је то злоупотреба јавног добра, ствари ће истог тренутка кренути ка нормализацији“, истакао је.
Посебно је указао на програмске елаборате на основу којих су емитери добили дозволе за рад, а који, како је навео, прописују обавезе у погледу заступљености културног, дечјег, научног, образовног, забавног и информативног програма.
„Свака кућа, и свака фреквенција, и сваки медиј, и у каблу и у етру, добио је своју дозволу која је у суштини као нека врста возачке дозволе. Добили сте је под одређеним условима. Прекршили сте те услове. Имате јако кратко време после свега да исправите све то, иначе ћете морати вратити своју возачку дозволу“, објаснио је Ракочевић.
Говорећи о јавном сервису, указао је и на потребу да се успостави законито стање у његовом управљању.
„РЕМ треба да распише конкурс за нове чланове Управног одбора РТС-а. Ти нови чланови треба да рефлектују не политичку вољу било кога у овој земљи, него светињу професионализма и представништво различитих ентитета, сегмената, погледа, мишљења, идеја“, рекао је Ракочевић.
На крају разговора захвалио је новинарима и саговорницима који су, упркос притисцима, наставили да разговарају са медијима и омогућавали отварање простора за професионално информисање.
извор: унс
