Књига Мања Вукотића “Убиство српског новинарства”: Професионални крик и клиничка слика домаће медијске сцене

Дуго се, додао је, трудио да постави дијагнозу проблема, да би, како је навео схватио, да се проблем крије управо у односу власти према новинарима.

“Власт је данас покорила највећи део медија. Како год их звали – државни, продржавни или приватни медији који раде у корист власти, она их је претворила у своје послушнике. Тим медијима власт је ставила омчу око врата и ограничила им простор слободног деловања”, рекао је Вукотић.

На тај начин, како је навео, власт је произвела цензуру и аутоцензуру “две змије отровнице које разарају новинарство”.

Поред медија блиских власти, истакао је, постоје и критички медији, а они заједно чине два зараћена блока. Иако тај “тихи рат”, како је навео Вукотић, траје још од увођења вишепартијског система, овај сукоб никада није био тако жесток, осветнички и непомирљив као данас.

“Некада смо могли да се налазимо у различитим редакцијама – Новости, Борбе, Политике, и да разговарамо, размењујемо информације и чињенице, да дискутујемо о томе ко је шта сазнао. Данас тога више нема. Ово више није само професионални сукоб, већ и политички и финансијски”, додао је он.

Поједини продржавни медији и агенције, како је навео, воде својеврсне досијее о новинарима из независних редакција, које означавају као „четнике“, „усташе“, „стране плаћенике“ и „хашке изроде“. Ово је, како је додао, посебно опасно у земљи у којој су, управо после медијских написа, убијени Славко Ћурувија и Милан Пантић, док околности смрти Даде Вујасниновић још увек нису расветљене.

Тодоровић: Вукотић као узбуњивач

Говорећи о данашњем стању у медијима, професорка Неда Тодоровић истакла је да се иза наслова књиге не крије само прича о судбини једне професије, јер убиство новинарства представља и убиство истине.

„Живимо у времену постистине, која је избрисала границу између истине и лажи. Чињеница више није света, него је често и непожељна“, упозорила је.

Као један од највећих проблема издвојила је одузимање права новинарима да постављају питања и чињеницу да су принуђени да слушају политичке монологе.

“То је као да лекару одузмете стетоскоп. Он онда престаје да буде лекар и постаје надрилекар. Тако и новинар без права на питање постаје надриновинар“, рекла је Тодоровић.

Ипак, Вукотић је, како је истакла, као прави новинар дао клиничку слику проблема у новинарству, поставио дијагнозу, а на крају позвао да се нађе лек за професију.

“Будући да је током више од шест деценија био непосредни сведок развоја и промена у домаћем новинарству, Мањо Вукотић се може сматрати инсајдером. Након читања ове књиге, рекла бих и да је својеврсни узбуњивач”, додала је Тодоровић.

Као професорка новинарства, навела је да се све теже мири са чињеницом да се принципи које је деценијама преносила студентима све ређе примењују у пракси.

Данас, како је рекла, све мање важи правило да су коментари слободни, а чињенице свете. Данас су, истакла је, чињенице постале и непожељне.

Бећковић: Убиство новинарства као мемоар професије

И академик Матија Бећковић истакао је да је посебна вредност књиге то што говори о урушавању некадашњих новинарских начела и промењеном односу према истини.

“Још као дете сам чуо да се у новинама не сме лагати, а у поодмаклом периоду живота сведочим томе да се не сме објављивати истина”, навео је он.

Представљајући књигу, Матија Бећковић је оценио да је њен аутор написао својеврсне мемоаре једне професије и једног времена

“На слици је корица писаће машине која је убијена заједно са новинама. Исто је тако у свету”, рекао је Бећковић

Према његовим речима, Вукотићева књига на једном месту сабира процесе који су током година променили новинарство и медије.

“Ко није читао новине у претходних 10 година, није ништа пропустио. Мањо је све прикупио и сажео у књизи”, рекао је Бећковић.

Кустирица: Недостају новинарски узори попут Тирнанића

Редитељ Емир Кустурица је навео да управо узори које је Вукотић поменуо у књизи данас фале новинарској професији.

Кустурица је рекао да је као млад читао Џона Фантеа, писца који је, како је навео, умео да са мало речи каже много. Исти квалитет касније је препознао и код Богдана Тирнанића, кога је издвојио као узора новинарског наратива и стила.

Српској медијској сцени, како је навео, недостају такви аутентични новинари.

„Није само новинарство изгубило свој печат. Нису само истина и лаж замениле места. Нестали су и узори“, истакао је он.

Говорећи о аутору, Кустурица је навео да је он „жив пример човека који је пренео један век у други“, из времена великих тиража до данашње медијске сцене, у којој штампи прети нестајање.

Осврнувши се на слољнополитички аспект књиге, Кустурица је оценио да књига веома пажљиво вага оно што се одвија на јавној сцени између Руса и Американаца, и додао да Вукотић, „као дипломата, прави еквилибријум између ових супротстављених политичких и медијских утицаја”.

Пановић: Када говори о поларизацији, Вукотић избегава опортунистичку дистанцу

Новинар Зоран Пановић, који је модреирао догађај, истакао је да књига настоји да реално сагледа односе моћи у јавном простору у Србији.

“Када говори о поларизацији медијске сцене, Вукотић избегава опорунистичку дистанцу и нивелисање прорежимских и критичких медија. Кад неко има 90 одсто приступа информацијама, говорити о једнакости је некоректно”, навео је он.

Посебна вредност књиге је, како је навео, и то што сведочи о односу различитих власти према медијима у одређеним историјским периодима, пружајући тако шири увид у политички и друштвени контекст.

“Жао ми је само што се аутор већ на почетку књиге ограђује од тога да је реч о уџбенику, као да имплицира да сваки уџбеник мора да буде досадан. Ова књига има и значајну образовну вредност”,навео је он.

извор: унс