Неизвесна будућност српских медија на Косову

ТВ Мир из Лепосавића један је од најдрастичнијих примера. Телевизија је некада имала више од 20 запослених, док данас програм одржава практично један човек, уз коришћење постојеће архиве. Информативни програм је угашен, а сајт се одржава захваљујући ангажованју једне особе.

Сличан тренд бележе и други српски медији. Радио Ким, који је почетком двехиљадитих имао између 15 и 20 запослених, данас има осморо људи. Радио Контакт Плус је са некадашњих 17 запослених спао на девет, међу којима су четири новинара, укључујући стажисте.

За већину ових редакција пројектно финансирање већ годинама представља основни модел опстанка. Међутим, пројекти углавном трају од шест месеци до годину дана, због чега медији не могу дугорочно да планирају ни своје програме ни број запослених. Док један пројекат траје, редакције већ траже следећи извор финансирања, припремају документацију и чекају резултате нових конкурса.

Проблем додатно компликује чињеница да српски локални медији на Косову готово да немају развијено тржиште оглашавања. Мала српска привреда нема довољно средстава за маркетинг, док, према сведочењима представника медија, албанске компаније углавном не користе српске медије за оглашавање.

Радио Контакт Плус успева да део прихода обезбеди од маркетинга, али је његов удео у укупним приходима мали. У најбољем периоду износио је око 13 одсто, док је прошле године био мањи од четири одсто. Тај новац, како наводе у радију, углавном може да покрије основне оперативне трошкове, док је веома ретко довољан за исплату једне плате.

Последице финансијске кризе најпре се виде на броју запослених, а затим и на количини и квалитету садржаја који редакције могу да производе. Посебан проблем представља одлазак и недостатак младих новинара. Несигурност запослења, нередовна или недовољна примања и захтевни услови рада чине новинарство мање привлачним младима, који чешће бирају сигурнија радна места.

Представници медија упозоравају да се тиме не угрожава само егзистенција новинара већ и право грађана на локалну информацију. Затварање пута, нестанак струје, проблеми у локалној заједници или друге свакодневне теме често нису довољно занимљиве великим медијима, али су од непосредног значаја за становнике.

Управо због тога локални медији себе виде и као својеврсни сервис грађана. Њихови новинари су на терену, проверавају информације и грађанима пружају податке који им могу бити важни за свакодневни живот.

У кризним ситуацијама значај независних локалних медија додатно расте. Грађани тада траже информације којима могу да верују, док новинари истовремено раде у условима финансијске неизвесности и безбедносних притисака. Представници Удружења новинара Србије на Косову упозоравају да је, у односу на претходне године, финансијска ситуација сада постала један од највећих егзистенцијалних проблема медија.

Због тога су представници српских локалних медија у претходном периоду разговарали са амбасадама и међународним донаторима, указујући на потребу за дугорочнијим и директнијим моделима подршке.

Један од примера међународне подршке је пројекат Амбасаде Француске на Косову, чији је циљ био да подржи независне српске и албанске медије, очува медијски плурализам и интегритет информација, али и подстакне сарадњу новинара из две заједнице.

Међутим, представници локалних медија оцењују да појединачни и краткорочни пројекти више нису довољни да би редакције могле стабилно да планирају будућност. Један од кључних захтева јесте дугорочније финансирање и непосреднија комуникација великих донатора са малим локалним редакцијама.

Јер, како упозоравају новинари, питање више није само колико један медиј може да издржи без новца. Питање је шта се догађа са локалном заједницом када нестане редакција која је свакодневно прати.

На Косову већ постоје средине у којима локалне информације зависе готово од једног човека. Пример Зубиног Потока показује колико је та инфраструктура постала крхка.

Ако се тренд настави, последице неће бити само гашење радних места и смањење програма. Са нестанком локалних редакција грађани би могли да остану без новинара који су на терену, проверавају информације и отварају питања од непосредног значаја за заједницу.

извор