Маказе: АМУ у мају већ изрицала мјере емитеру ТВ Прва

УНЦГ, Ко сме да говори у Црној Гори: Продаја „Вијести”, забране телевизија и ново медијско прекрајање
29/05/2026
УНЦГ, Ко сме да говори у Црној Гори: Продаја „Вијести”, забране телевизија и ново медијско прекрајање
29/05/2026

Агенција за аудио-визуелне медијске услуге изрекла је упозорење, али и новчано казнила привредно друштво “АСТ” из Подгорице, емитера Прва ТВ, због угрожавања достојанства ЛГБТ особа и изношење ставова којима се угрожава достојанство и подстиче нетрпељивост и дискриминација према припадницима бошњачког народа.

Казна и упозорење изречени су тек неколико дана прије емитовања документарног филма “Референдум – прича о измишљеној слободи”, због чега је Савјет Агенције за аудио-визуелне медијске услуге (САМУ) покренуо поступке против тог емитера и Адриа ТВ, а на истој сједници ограничио на шест мјесеци програм телевизије Информер из Србије.

ЦИН-ЦГ је недавно објавнио да је у 2025. години АМУ изрекао шест упозорења због дискриминаторног и увредљивог говора, као и три новчане казне у износу од по 500 еура. Према тим подацима, током 2025. новчане казне и упозорења добили су Прва ТВ и Адриа ТВ, док су упозорења изречена и Радио-телевизији Црне Горе (РТЦГ), ТДИ радију и Градској ТВ.

Агенција је крајем фебруара са 500 еура казнила Адриа ТВ због, како се наводи у рјешењу, поновљеног кршења забране подстицања дискриминације. Казна је изречена због реемитовања новогодишњег програма из студија Информер ТВ из Београда.

У образложењу АМУ наведено је да је у емисији је величано четништво, уз негирање црногорског идентитета као зачин новогодишњем слављу: мијењани су стихови традиционалних и ауторских пјесама на начин да се Црна Гора означава као “српска”, изношене изјаве попут: “Није ово Црна Гора, но Србија поред мора” и “Сви су Срби – Срби”, узвикивана и пјевана имена правоснажно осуђених ратних злочинаца, који су представљани као “хероји”.

Истог мјесеца, Савјет Агенције је донио одлуку о привременом ограничењу пријема и реемитовања емисија ТВ Пинк Ново јутро.

Агенција је емитеру Прва ТВ 18. маја изрекла упозорење јер је 15. априла у оквиру програмског садржаја “Јутро”, у рубрици “Тема јутра”, под називом “Насилни одлазак у свијет одраслих”, омогућио изношење ставова којима се подстиче нетрпељивост и дискриминација према одређеној групи (ЛГБТИQ заједници), при чему се потенцира припадност тој групи на основу стварног или претпостављеног личног својства и угрозио њихово достојанство.

Утврђено је да су у овом случају тврдње гостију имале основни ефекат да ЛГБТИQ особе представе као морално, друштвено и цивилизацијски неприхватљиве групе, уз стварање и учвршћивање негативних стереотипа и друштвене дистанце према тој заједници и угрожавање њиховог достојанства. Оцијенили су да се упозорење може сматрати потребном и пропорционалном мјером, посебно цијенећи чињеницу да су емитеру у претходних 12 мјесеци већ изрицане управно-наџорне мјере због емитовања садржаја са дискриминаторним елементима.

Према рјешењу доступном на сајту Агенције, емитер је истакао да “у свом раду поступа у складу са важећим законодавним оквиром, укључујући принципе објективног, непристрасног и уравнотеженог информисања, као и обавезу поштовања људских права и достојанства свих друштвених група”. Такође наводи да је предметна тема обухватила и питања која се односе на “осјетљиве друштвене категорије, укључујући ЛГБТQ заједницу”, те да је редакција приступила њеној обради “са дужном професионалном пажњом, што се могло виђети кроз постављена питања водитеља и саме најаве емисије”.

Навели су и да је емисија реализована у формату програма уживо, “у којем гости учествују у остваривању права на слободу изражавања”, те да емитер “не може сносити одговорност за појединачне ставове изнијете од стране гостију”. Емитер је, наводи се у рјешењу, посебно нагласио да је редакција “након иницијалног излагања госта јасно и недвосмислено извршила ограду од изнијетих ставова, који не представљају уређивачку политику нити званичне ставове емитера”. Гости у тој емисији били су универзитетски професор Драган Копривица и подгорички одборник и адвокат Митар Шушић.

“Полазећи од наведеног, емитер сматра да је ‘предметни садржај емитован у складу са прописима и професионалним стандардима, те да није дошло до повреде прописа који регулишу област електронских медија’”, наводи се у рјешењу.

Цитиране су и спорне изјаве два госта, након чега из Агенције констатују да “у информативном програму, у којем се очекује објективно извјештавање, емитер има обавезу да избјегава и осуди као неприхватљив у демократском друштву било који вид дискриминаторног изражавања који, између осталог, укључује релативизацију или оправдавање хомофобије или трансфобије, промоцију или нормализацију предрасуда, негативне стереотипизације или стигматизације ЛГБТИQ особа/заједнице, јер такве квалификације имају потенцијал да произведу и јачају дискриминаторни ефекат и утичу на перцепцију јавности према овој рањивој друштвеној групи”.

Казна
Агенција је, дан касније, изрекла казну од 2.000 еура истом емитеру јер је 21. априла ове године у рубрици “Тема јутра” омогућено изношење ставова којима се угрожава достојанство и подстиче нетрпељивост и дискриминација по основу припадности одређеној националној и етничкој групи.

У рјешењу се појашњава да је спорни сегмент емисије “Тема јутра” био посвећен питањима ратних злочина на простору бивше Југославије, однос друштва према историјским страдањима и јавни дискурс о појединим догађајима из прошлости, са посебним фокусом на Јасеновац и Сребреницу, што је тема од интереса за јавност.

Закључено је да Прва ТВ није обезбиједила адекватан професионални и уређивачки оквир приликом обраде теме од изузетне друштвене и историјске осјетљивости, чиме је омогућено емитовање навода којима се релативизују међународно утврђене чињенице о геноциду у Сребреници и потенцира припадност одређеном народу као облик дискриминације према њему.

У рјешењу се наводи да је емитер, у изјашњењу, саопштио да “покретање поступка представља неоправдан притисак на “његов рад као и на слободну ријеч”. Тврдили су и да је циљ емисије био да се “прича о свим злочинима пођеднако, а не да се о неким злочинима стално говори, а да се о другима ћути”, “да је водитељ кроз уређивачки концепт емисије отворио питање ‘зашто се о појединим ратним злочинима стално говори, док се о другима ћути’”.

Поновили су да је емисија “реализована у формату уживо, у којем гости учествују уз остваривање права на слободу изражавања, у складу са Уставом и релевантним законима који гарантују слободу мишљења и говора” и посебно указали да “новинар не може сносити одговорност за појединачне ставове и мишљења изнијета од стране гостију, под условом да је поступао са дужном пажњом у уређивању садржаја”. Гост те емисије био је лидер Уједињене Црне Горе Горан Даниловић.

“На тај начин, емитер је пропустио да успостави правичну равнотежу између права на слободу изражавања и права на заштиту достојанства грађана и заштиту од дискриминације по основу припадности одређеном народу или етничкој групи”, пише у рјешењу које потписује директорица Сунчица Бакић.

САМУ је ове седмице ограничио на шест месеци емитовања програма телевизије Информер из Србије уз образложење да је садржај на том медију континуирано вријеђао достојанство црногорског народа, негирао црногорски национални идентитет, подстицао говор мржње и дискриминацију, као и да је вријеђао достојанство грађана и институција Црне Горе.

Оцијенили су да је документарни филм “Референдум – прича о измишљеној слободи” само један од таквих садржаја и да није изолован случај у односу на утврђене повреде професионалних и регулаторних стандарда.

САМУ је такође због емитовања тог документарног филма покренуо поступке против телевизија Адриа и Прва, емитера регистрованих у Црној Гори.

Три трајна одузимања одобрења
Према подацима Агенције, због кршења законских обавеза емитерима у Црној Гори је током прошле године изречено 80 упозорења, четири новчане казне, пет привремених и три трајна одузимања одобрења за емитовање.

Трајна одузимања одобрења изречена су “Радио Стар ФМ” и “ТВ МНЕ Спорт 1” и “ТВ МНЕ Спорт 3” због неблаговременог измиривања обавезе плаћања годишње накнаде за емитовање.