Моћни Ђукановићеви медији и пропагандни трутови

„Упркос“ – руски документарац о нашем новинару Игору Дамјановићу премијерно сјутра 2. августа у 21:00 на ИН4С-у
01/08/2023
Живојин Ракочевић: Живот без штампе на српском језику – рупа у нашој култури
01/08/2023
„Упркос“ – руски документарац о нашем новинару Игору Дамјановићу премијерно сјутра 2. августа у 21:00 на ИН4С-у
01/08/2023
Живојин Ракочевић: Живот без штампе на српском језику – рупа у нашој култури
01/08/2023

Пише: Војин Грубач

Послије пада Ђукановића, слома његове партије која иде у нестанак или у тоталну идеолошку преобразбу да би уопште постојала, гдје неће бити мјеста антиправославном екстремизму, што им је једина „сламка спаса“, остала је ипак његова моћна пропагандна структура која „ведри и облачи“ информативним простором Црне Горе.

Да су партије антиђукановићевске коалиције озбиљне, давно би ријешиле дивљање медија старог система и разориле их ефективном и мудром контрапропагандом. Бар их „начеле“.

Медије имају, и локалне и приватне-купљене „бизнисменима из Србије“, али као да их немају јер они уопште не реагују на информативне поводе и хајке Ђукановићевих медија.

Не постоји конципирани контраудар, већ тупо метиљање које не служи сврси.

А онда се чуде како тужилаштво брзо реагује када Ђукановићеви медији дигну прашину око неког догађаја па “ окривљени“ брзо заврши на суду, моментално и експресно.

Тужилаштво брзо реагује јер Ђукановићеви медији стварају резонанцу, утичући на тужилаштво и на мишљење амбасада које се питају и на нивоу скандала унутрашње политике. Или то није јасно?

Тотална незаинтересованост партија антиђукановићевске коалиције по питању медијске борбе доводи у сумњу њихов став да су они ти који „бране народ“, овог или оног идентитетског предзнака.

Нажалост, они не умију себе одбранити када се хајка усмјери на проблематичне гестове или изјаве њихових функционера, а не да умију одбранити народ.

Никога они не бране! То је неспорни факт! Јавност брани народ, а партије не постоје у тој причи.

Зато се намећу питања: зашто уопште постоје тако инертне и шта раде, како виде себе у будућности јер је очито да су неефективне и да не служе сврси због које их грађани бирају и гласају?

Ако већ немају своје колумнисте и пропагандисте да парирају Ђукановићевим медијима, што на себе ту улогу не преузму њихови посланици који сигурно нису изабрани да ништа не раде, или раде тако да имају ништавну минутажу наступа у Скупштини Црне Горе.

Гдје је ту борба, парирање, активност, концепција, стратегија и тактика!?

Ако се појави нека нова политичка организација, или се нека од постојећих партија „трзне из сна“ и промијени у исправном правцу, тако што ће истински водити борбу и „топити“ Ђукановићеве медије и пропагандисте, садашње троме политичке структуре ће бити збрисане са политичке сцене и нико за њима неће плакати.

Просто ће се констатовати, вријеме их је прегазило!

Све су прилике да пад сопственог рејтинга и изненадни успон ПЕС-а старе партије нису исправно протумачиле као излив незадовољства грађана њиховим нерадом, неефективошћу и незнавеношћу.

Можда је потребно да се појави још неколико нових партија које ће да узлете попут ПЕС, па да се дотични партијски трутови из будуће политичке мировине чуде и трепћу-шта им се десило!?