“Наглас”: Новинарство у траговима

Аналитичар медија и предсједник Скупштине Медиа центра Драгољуб Душко Вуковић казао је, у емисији “Наглас” на ТВЦГ, да се јубилеј – 150 година новинарства у Црној Гори, дочекује у неповољном амбијенту, додајући да је у посљедњих 10-ак дана било седам или осам напада на новинаре.

“То је много и да се десило у једној години. То нимало не охрабрује и не обећава да ћемо у некој ближој будућности имати атмосферу која ће погодовати новинарству, медијима, слободи говора… Много је оних који имају шта да скривају, а новинарство је ту да долази до истина које су у јавном интересу и онда имамо неминован конфликт”, оцијенио је Вуковић.

Вуковић сматра да је новинарство остало у траговима.

“Све док не изградимо озбиљно демократско друшто, независне институције, док се не препознамо као друштво и политичка заједница, ми ћемо плутати и сукобљавати се око маргиналних или некох озбиљних ствари”, рекао је Вуковић те додао да је ситуација проблематична.

Вуковић истиче да новинарство не доноси новац.

“На једном малом тржишту, гдје неко ко хоће да буде издавач или оснивач медија, њему је новинарство посљедње на агенди, зато што новинарство не доноси новац, већ пропаганда и маркетинг. Ако ви вијест претворите у робу, онда то више није новинарство”, сматра Вуковић.

Бивши уредник ДН “Дан” и в.д. директора РТНК Никола Марковић сматра да се сви проблеми у медијима могу ријешити ако новинари буду заштићени и слободни у професионалном амбијенту.

“Већ деценијама ситуација није таква. Посљедњу годину свједочимо разним нападима на наше колеге. Важно је да ми, као посленици јавне ријечи, успијемо да сви заједно дамо ваљан одговор, без обзира на то којим редакцијама припадамо, какви су наши свјетоназори или уређивачке политике. Важно је да као професија покушамо да дамо заједнички одговор. Јер, ако се ми, новинари, сложимо, и будемо јединствени, онда ће и надлежни државни органи и сви остали у систему, морати да више брину о заштити новинара и да рјешавају бројне нерасвијетљене случајеве напада на новинаре”, истакао је Марковић.

Марковић сматра да је добрим дијелом за ерозију новинарства крива власт.

“Садашња није много урадила да ствари поправи, а бивша није урадила ништа да то спријечи”, истиче Марковић.

Кодекс новинара Црне Горе је добар, каже Марковић, али упозорава да га се новинари слабо придржавају.

Марковић наводи да држава има механизме да потспијеши медије да поштују Кодекс новинара.

“Дражава може законски да уреди да сваки медији, који се обавеже да ће се придржавати Кодекса новинара, да има нижу стопу пореза”, казао је Марковић.

Новинар и публициста Будо Симоновић сматра да је, како каже, несретна, савремена технологија потпуно уништила право, истраживачко новинарство.

“Нема више правих истраживача, новинара. Све се свело на сједење испред компјутера, тражење по интернету и копирање, крађа по мало. То су све суве информације које не чине новину, односно не могу ни на који начин да заинтересују мене као читаоца. Види се то и по тиражима новина, а и по оним другим гласилима која су кретала па се гасила. Нема новинарства без живота, док новинари не загазе у живот на прави начин”, сматра Симоновић.

Новинар и публициста Данило Бурзан казао је да су неупоредиве разлике између новинарства некада и данас.

“Свако вријеме има своје. Све се мијења. Све пролази, ново долази. Жао ми је што, уопште, доживљавам ово кад је професија у питању. Предалеко смо отишли. Никако се, изгледа, не можемо наћи да дођемо к себи, да се помиримо. Иако ту свађе нема, него само различити уређивачки приступи, различите политике, а професија је једна. Не можемо се сукобљавати даље у професији око узуса који је читав свијет установио и који имамо у нашем Кодексу новинара Црне Горе. Кодекс је устав за професију и не могу да вјерујем да се већ двије деценије од како су почеле приче о саморегулацији, не можемо договорити да имамо јединствено тумачење Кодекса”, казао је Бурзан.

Јавни сервис мора успостављати стандарде

Вуковић је казао да Јавни сервис не треба да брине о финансирању јер су средства обезбијеђена кроз Буџет Црне Горе.

“За паре грађана неко је мислио да може да буде телевизија једних, а не и других. Волио бих да нови менаџмент, за који ми из Медија центра сумњамо да је дошао на законит начин, не понавља грешке оних претходних. РТЦГ би као медији друштва морао да успоставља стандарде. Он не смије да прави грешке који праве комерцијални медији. Не смије да ни у једном тренутку прекрши ни једно начело Кодекса, који је, такође, прихватио”, сматра Вуковић и додао да мора бити независан од оних о којим извјештава.

Марковић сматра да Јавни сервис дијели судбину друштва.

“Како се и нова власт учи неким правилима, то се дешава и са Јавним сервисом. Важно је да људи у Јавном сервису морају да схвате да су сад под већом пажњом и лупом јавности. И од вас се очекују што већи резултати. Јавном сервису није обавеза да буде најгледанији. Он мора да буде мјера ствари у новинарству”, оцијенио је Марковић.

Бурзан истиче да је Јавни сервис у великој предности, док велики број новинара, у приватним медијима, како каже, мора да брине за егзистенцију.

“Овдје је, ипак, једна велика егзистенцијална сигурност, плате редовне. Та предност би морала да буде боља одскочна даска за афирмацију професионализма у односу на све друге. Морати бити примјер другима. Бојим се да и ту треба да буде процес, па да видимо резултате који се очекују и да буду оно што је Јавни сервис”, закључио је Бурзан.