Никако до одговорних за медије: Ни Србија још увијек нема секретара за информисање!

Новинарске анегдоте: Виски на рачун славе „Политике“!
25/02/2021
Лажи и видео траке: Славко Мандић измислио интервју, Дик Дурбан није разговарао са „Скала Радијом“!
27/02/2021
Новинарске анегдоте: Виски на рачун славе „Политике“!
25/02/2021
Лажи и видео траке: Славко Мандић измислио интервју, Дик Дурбан није разговарао са „Скала Радијом“!
27/02/2021

Четири месеца прошло је од формирања Владе, а Министарство културе и информисања још увек нема државног секретара за информисање и медије.

Питања важна за грађане Србије, а нарочито медијску заједницу, као што су конкурси за суфинансирање медијских пројеката, али и рок за брисање из регистра новинске агенције Танјуг које је Акционим планом за примену Медијске стратегије предвиђено до краја марта, пролазе без државног секретара.

Иако се у Акционом плану наводи да је рок за „унапређивање кадровских, организационих и техничких капацитета Министарства културе и информисања“ последњи квартал прошле године, на питања УНС-а да ли је и кога предложило Влади као кандидата за државног секретара, Министарство културе није одговорило.

Ни досадашњи државни секретар Александар Гајовић није био расположен да за УНС да коментарише избор свог наследника.

Ипак, његови претходници сагласни су да је избор државног секретара за информисање и медије од великог значаја како за рад Министарства, тако и за медијску заједницу, те да је необично што се са избором оволико чека.

Генерални секретар УНС-а и бивши државни секретар за информисање и медије Нино Брајовић каже да „за разлику од министарстава која имају велики број људи па у складу са тим и више државних секретара, овде то није случај и државни секретар води мали тим људи за целокупни медијски сектор у којем заиста има много посла, уколико се жели бити проактиван, а за који је, такође потребан посебан ниво аутономије“.

Он наводи да је док је био државни секретар, „бринуо о избору чланова комисија за конкурсе, раду сектора за нормативне послове, међународну сарадњу, финансије, организовао истраживања“.

„Када је министар био ван земље ишао сам и на седнице Владе. У послу сам био самосталан, министар Вукосављевић никада ми се није мешао у посао. Сада Министарство културе има додатна, посебно велика задужења у спровођењу Медијске стратегије тако да та позиција не сме ни дана бити упражњена“, истиче Брајовић.

Некадашњи државни секретар за информисање Саша Мирковић каже да је „у претходна четири месеца, ресорно министарство којим руководи потпредседница Владе Маја Гојковић у много већој мери било министарство културе него информисања“.

„Поред низа других разлога, овој тези иде у прилог и битна чињеница да четири месеца након формирања Владе није именован државни секретар за информисање. Ово је чудније ако се зна да државни секретари долазе на позиције на основу политичких договора и да је формирање ове Владе трајало рекордна четири месеца“, наводи Мирковић и додаје да ово кашњење „није у складу ни са Акционим планом за примену Медијске стратегије“.

Мирковић каже да ако се зна да је мандат државног секретара везан за мандат министра, не види у чему је проблем и зашто се још увек чека именовање државног секретара у тако захтевном и пулсирајућем сектору какво је информисање.

„Поготово када знамо да је мандат ове Владе од самог почетка временски орочен. Једини разлог може да буде недостатак политичке воље пошто је први пут ресорна министарка културе и информисања уједно и потпредседница Владе, а то је потврда неспорне политичке моћи. Политичка воља и политичка моћ су у случају именовања државног секретара за инфомисање у видљивој дискрепанцији“, каже Мирковић.

Извор: УНС