Душко Ковачевић: Ко покушава да ме застраши?
26/06/2026
У порти Манастира Светог Симеона Мироточивог у Подгорици, у организацији Удружења књижевника Црне Горе, у оквиру трибине „Ријеч“, одржано је традиционално Видовданско пјесничко бдијење, које је ове године носило назив „Косово одувијек и заувијек“. Манифестација је окупила бројне књижевнике, културне ствараоце и љубитеље писане ријечи, а свечаност је била испуњена бесједама, поезијом и додјелом традиционалних видовданских признања.
На основу одлуке Управног одбора Удружења књижевника Црне Горе, Велика видовданска повеља додијељена је амбасадору Републике Србије у Црној Гори Небојши Родићу, који је, захваљујући се на признању, поручио да је Видовдан кроз вијекове био дан када се најбоље видјело и најјасније сагледавала истина.
– Видовдан је увијек био дан када се добро видјело, а видјело се све – и онда када заборавимо на породицу, и када заборавимо на себе и на своју потребу борбе за слободом – казао је Родић.
Истичући да се увијек осјећа лијепо у порти Манастира Светог Симеона Мироточивог, нагласио је да му је посебна част што је међу ствараоцима лијепе, писане и казиване ријечи.
– Тешко је писати, и само онај ко није писао није могао осјетити колико је тежак бијели папир на којем треба нешто створити. Изговорена ријеч не може да се врати, као ни бачен камен, али оно што је записано остаје заувијек – поручио је Родић.
Он је нагласио да управо зато остаје трајна обавеза да се његују српски језик, ћирилица и књижевно стваралаштво, захваливши књижевницима на књигама и стиховима које остављају као трајно свједочанство времена.
– Хвала вам на књигама, на лијепим стиховима који се, чини ми се, још само у Црној Гори његују на овакав начин. Привилегован сам што живим и радим у Црној Гори – казао је амбасадор.
Видовданске повеље за 2026. годину уручене су Књижевној заједници „Владимир Мијушковић“ из Никшића, Центру за културу и спорт Андријевица, пјеснику Војиславу Б. Мијушковићу, књижевнику Михаилу Меденици, лексикографу Бранку Крковићу, пјеснику Богољубу Велимировићу и пјеснику Марку Сандићу.
Видовданске захвалнице припале су публицисти Светозару Јанковићу, пјесникињи Наталији Новаковић и пјеснику Лексу Ракочевићу, док су добитници признања „Видовданска ријеч“ Тихомир Бурзановић, предсједник Удружења новинара Црне Горе, и Драган Алорић, уредник Радија „Ћирилица“.
Посебан духовни печат свечаности дала је Видовданска бесједа књижевника Љубисава Бјелића, секретара Удружења књижевника Црне Горе, који је поручио да је Видовдан вијековима био полазиште националног и духовног сабирања.
– У причести Самодреже, да нам се ране омелеме, душе озаре за братску љубав о Видовом дану, наш род је непрестано. Тај најшири закос за висине, који нас је уздигао изнад страха и злобе, а водио у опрост, довео нас је до нас самих – јачих и бољих. Управо из тог закосишта из којег се најбоље види о Видовом дану, научени од старијих, најбоље смо видјели себе – казао је Бјелић.
Он је подсјетио да су управо на Видовдан препознаване и народне побједе и страдања, али и снага да се увијек иде даље.
– Чекали смо нове Видовдане – боље, сложније, неки виднији Вид којим се дотиче дубина нашег православног бића. И тако запућени бољим Видовданима, док чујемо вјекове, примичемо срцу и венама витезове пале и неумрле. На том путу не треба осуђивати никога, чак ни оне који не чују вјекове, који не знају за божуре и не хају за нашу судбу и све што нас чека, јер нам је судба заједничка – поручио је Бјелић.
Своју бесједу завршио је жељом да народ дочека нове Видовдане у већој слози и братској љубави.
– До неког бољег Видовдана, до мириснијег божура, до сложнијег завјета, до бројнијег сабрања и мелемнијих ријечи – срећно вам причешће и нека вас Бог закрили и омелеми – поручио је Бјелић.
Свечаност је завршена казивањем поезије посвећене Видовдану, чиме је још једном потврђено да ова манифестација представља један од најзначајнијих духовних и књижевних сабора у Црној Гори.
