Пријетње новинарима и директору ТВ Рожаје недопустиве
28/10/2026
Синдикат запослених Радио-телевизије Црне Горе (РТЦГ) обратио се јавности уз пропратни видео под називом „Вучић у РТЦГ-у“, износећи низ оптужби на рачун генералног директора Јавног сервиса Бориса Раонића. У обраћању указују на, како наводе, незаконите исплате варијабила, нетранспарентно трошење новца, учестале измјене систематизације, притиске на запослене и њихово, како тврде, кажњавање због неслагања са руководством.
У саопштењу су посебно нагласили да су двојица редитеља, Слободан Бобо Шћепановић и Милан Шофранац, чланови њиховог синдиката, принудно премјештени у техничку просторију у полусутерену зграде, коју називају „бетоњерка“.
„Током пет година, супротно закону, сам је себи исплаћивао највеће варијабиле у држави. У три узастопна нелегална мандата“, наводи се у обраћању Синдиката.
Према њиховим тврдњама, годишње се дијели 735.000 еура у бруто износу, без јасних информација о томе коме новац иде и без полагања рачуна о његовој расподјели.
Синдикат даље наводи да се од 2022. до краја 2026. године улаже више од пет милиона еура у зграду РТЦГ-а, која је, како истичу, већ више пута реновирана. Само за ову годину, тврде, предвиђено је 1,7 милиона еура за те намјене.
„Љути се када запослени кажу да се за тај износ могла саградити нова зграда Јавног сервиса“, наводи се у саопштењу.
У обраћању се генералном директору приписује и однос према запосленима који се не слажу са његовим одлукама.
„Све неистомишљенике назива непријатељима РТЦГ-а јер је његова основна парола: РТЦГ – то сам ја.“
Синдикат тврди да се Раонић представља као најбољи и највриједнији радник, док остале запослене сматра неспособним и нерадницима.
Као примјере улагања у зграду наводе замјену, како кажу, здравих прозора и још здравијих врата, реновирање тоалета који су већ више пута обнављани, као и постављање скела на спољашњости зграде које, према њиховим тврдњама, нико не користи мјесецима.
Посебно проблематизују надзор запослених, наводећи да се њихово кретање прати помоћу 170 камера.
„Прати сваки раднички корак са 170 камера. Једна од њих се, супротно закону, налази у канцеларији архиве.“
Додају да су камере прво постављене, а да је тек након тога затражена сагласност синдиката, која, како тврде, није добијена.
Када је ријеч о организацији рада, из Синдиката наводе да се систематизација радних мјеста мијења приближно свака два мјесеца током пет година.
„За пет година на свака два мјесеца мијења систематизацију која од 2017. има 30 докумената са преко 600 измјена радних мјеста.“
Тврде да се такве измјене користе као средство притиска на запослене који нијесу сагласни са руководством, те да се професионалци деградирају премјештањем на почетничка радна мјеста.
„Измјене су батина за непослушне. Сваког професионалца који се не слаже са њим измјенама деградира на почетничка радна мјеста“, наводи се у обраћању.
Синдикат истиче и да РТЦГ, према њиховим тврдњама, биљежи велики број изгубљених судских спорова са запосленима.
„Држи државни рекорд у броју судских спорова које РТЦГ губи са запосленима. Судске трошкове (око 300 000 еура) плаћа из џепа грађана.“
У саопштењу се даље наводи да се запослени застрашују и међусобно дијеле, уз примјену принципа „завади па владај“.
Синдикат тврди да у Јавном сервису постоје запослени првог и посљедњег реда. Први су, према њиховим наводима, они који ћуте и безусловно подржавају генералног директора, док су други махом чланови синдиката и запослени који нијесу на његовој страни.
„Запослене првога реда (оне који ћуте и безусловно га подржавају) обасипа новцем, пројектима, службеним путевима, нетранспарентно подијељеним варијабилама“, наводе из Синдиката.
С друге стране, тврде да се запосленима из друге групе ускраћују средства чак и када им комисија за помоћ обољелима додијели новчану помоћ.
„Тако у РТЦГ-у постоје болесници првога и болесници посљедњега реда“, поручују из Синдиката.
Као још један вид притиска на запослене са којима руководство није задовољно наводе одбијање пројеката, смањење коефицијената и отказивање путних налога. Тврде да се, када друге методе не дају резултат, запослени шаљу у просторију коју називају „бетоњерка“.
Ријеч је, како објашњавају, о техничкој соби у полусутерену, у којој се налази активна трафо-табла, а у којој, према њиховим наводима, запослени никада раније нијесу боравили.
„То је популарни назив за техничку собу у полусутерену са активном трафо-таблом у којој никада у историји РТЦГ-а нису боравили запослени“, наводи се у обраћању.
Синдикат подсјећа да просторија, према првобитној намјени, није била предвиђена за боравак људи.
„Када је у прошлом вијеку пројектована зграда РТЦГ-а ова просторија није била предвиђена за – људе.“
Ипак, како наводе, управо су у ту просторију 2026. године принудно премјештени чланови њиховог синдиката, двојица редитеља Јавног сервиса.
Ријеч је о Слободану Бобу Шћепановићу, дипломцу Филмске академије лијепих умјетности у Прагу, за којег Синдикат наводи да потписује бројне игране телевизијске програме и документарне филмове, и Милану Шофранцу, редитељу познатог истраживачког серијала РТЦГ-а „Механизам“.
„Овим и сличним методама, преко читаве машинерије помоћника и сарадника, ишчланио је преко 100 наших чланова“, наводи Синдикат.
Како наводе, обраћали су се свим надређенима за које су, на основу систематизације, сматрали да би могли бити надлежни за овај случај, али нијесу добили одговоре.
„Писали смо свима надређенима који би према систематизацији могли бити надлежни за овај случај. Питали смо: ‘Откуд прашка диплома у бетоњерци?’ Нико ништа не зна.“
У закључку обраћања Синдикат тврди да се одговорност пребацује, иако генерални директор, како наводе, задржава стварни утицај на дешавања у Јавном сервису.
„Он је ненадлежан, а вуче све невидљиве конце. До када?“
