Сваки други грађанин нема повјерење у медије

Сваки други грађанин Црне Горе нема повјерење у медије, а телевизија је најдоминантнији медиј, показало је истраживање
о медијима и медијским слободама Центра за демократију и људска права (ЦЕДЕМ).

Та организација презентовала је данас резултате истраживања о медијима и медијским слободама, које је урађено у оквиру пројекта „Јачање капацитета локалних медија за извјештавање о људским и мањинским правима“, који је подржала амбасада САД у Црној Гори.

Аутор истраживања и главни методолог ЦЕДЕМ-а, Милош Бешић, казао је да готово половина грађана Црне Горе нема повјерење у медије.

„Тај степен неповјерења је виши или мањи, али генерално је то готово сваки други грађанин Црне Горе“, рекао је Бешић.

Он је истакао да је телевизија најдоминантнији медиј и да је свакодневно гледа више од 70 одсто грађана.

„Друге по учесталости гледања су друштвене мреже које свакодневно користи 45,3 одсто грађана. Друштвене мреже и интернет портали из године у годину добијају на значају. Иза тога иду два традиционална медија. Радио свакодневно слуша 21,3, а новине свакодневно чита само 8,4 одсто грађана“, навео је Бешић.

Портал Вијести свакодневно прати сваки четврти грађанин (24,3), а други, трећи по рејтингу учесталости праћења су ЦДМ (16,2) и РТЦГ (15,2).

„Грађани имају највише повјерења у Портал Вијести (32,8) у који сваки трећи грађанин има виши или нижи степен повјерења. Затим слиједи РТЦГ (21,5), а онда ЦДМ (18,3)“, навео је Бешић.

Било које новине свакодневно и редовно прати јако мали број грађана, али је најчитанији Дан, који редовно или свакодневно чита 7,5 одсто грађана, а слиједе Вијести 6,2 и Побједа 4,2 одсто.

„Када је ријеч о повјерењу истим редосљедом се исказује повјерење с тим да су разлике пропорционално мале. 23 одсто грађана исказује повјерење у Дан, 21 одсто Вијести и Побједа 18 одсто грађана“, навео је Бешић.

Када је ријеч о телевизијама, најгледаније су Вијести које у категорији веома често и често гледа преко 52 одсто грађана, а
слиједе РТЦГ 1 са 40,5 одсто, ТВ Прва 30,6 одсто, Нова М 23,6 одсто.

„Када је ријеч о повјерењу у информације на ТВ станицама прве су, опет, Вијести са 59,2 одсто грађана, потом РТЦГ1 (51,4), РТЦГ 2 (46,1), те ПРВА (43,8) и НОВА М (38). Дакле, што људи чешће гледају неки медиј све му више вјерују, или људи гледају неки медиј зато што му вјерују“, појаснио је Бешић.

Најпосјећенија друштвена мрежа је, како је рекао, Фацебоок коју свакодневно прати 42,8 одсто грађана, а слиједе Yоутубе 30,8, Инстаграм 23,3 одсто. Додао је да је највећи степен повјерења у Фацебоок коме вјерује 35,9 одсто грађана, а повјерење у Yоутубе је 34,7 одсто.

На питање да ли су чули за лажне вијести 45 одсто испитаника је одговорило да су чули, 26,9 одсто грађана је чуло за лажне вијести, али нису сигурни шта то значи, а 28,3 одсто грађана не зна шта су то лажне вијести.

Нешто преко једне четвртине грађана је мање-више у стању да препозна лажне вијести, а могуће је манипулисати лажним вијестима са око четвртином грађана.

„Када препозна лажне вијести, највећи број грађана их просто игнорише али игнорисањем не престаје ширење лажних вијести. Јако мали број грађана их дијели и обавјештава да се ради о лажним вијестима или пријављује администраторима да су то увидјели“, навео је Бешић.

Истакао је да трећина грађана процјењује да су медијске слободе на мање-више задовољавајућем нивоу, али са друге стране 58,5 одсто грађана сматра да су медијске слободе углавном на ниском или на веома ниском нивоу.

„Половина грађана би оцјенила положај новинара као мање-више добар, а друга половина као мање-више лош“, казао је Бешић.

Истраживање је показало да преко 45 одсто грађана сматра да би држава требало да донесе посебне мјере како би се додатно заштитили новинари, док сваки трећи сматра да за тим нема потребе.

На питање који је разлог неефикасности државе у погледу заштите новинара, како је рекао, њих 50 одсто је рекло да не зна шта је разлог, корупцију и организовани криминал је навело 15,4 одсто грађана, неефикасност и селективност правосудног система 11,3 одсто грађана, недостатак политичке воље 10,7 одсто.

Подаци, како је рекао, показују да грађани имају висока очекивања од нове власти када је у питању заштита новинара и слободе медија.

„Они мисле да ће нова власт да боље третира медије и новинаре. Да ће бити значајно ефикаснија каже 30 одсто грађана, да ће једнако бити ефикасна 17 одсто, а да ће бити мање ефикасна 15,5 одсто“, навео је Бешић.

Када је у питању истраживачко новинарство најдоминантнији став јесте да је истраживачко новинарство углавном добро (39,5 одсто), али да се мали број новинара на прави начин њиме бави.

Одговарајући на питање коју политичку структуру медији подржавају, најмање грађана не може да процијени, док већина њих сматра да су медији подијељени по том питању.

„Сличан проценат грађана сматра да медији раде за интересе власника (39,6) с једне стране, као оних што раде за интересе политичара (39,7 одсто), са друге. Сваки пети грађанин Црне Горе сматра да медији углавном раде за интересе грађана“, навео је Бешић.

Истраживање је показало да грађани углавном сматрају да медији нису независни у односу на различите актере.

„На скали од 0 до 1, ТВ Вијести се процјењују као најнезависнији медији са скором 0,33, затим новине Вијести 0,29 и портал Вијести 0,28. Слиједи РТЦГ 0,28, Дан 0,26, ЦДМ 0,25, Аналитика 0,23, ФОС 0,22“, рекао је Бешић.

Према мишљењу грађана, како је казао, најодговорнија је власт на државном нивоу и око 30 одсто грађана је идентификовало тог актера за кључног кршиоца медијских права и слобода, око 15 одсто њих сматра
да то раде власници медија, а тек сваки десети то приписује новинарима.

„Преко 40 одсто грађана сматра да јавни сервис имају боље услове пословања од приватних, насупрот 26 одсто грађана који кажу да приватни медији имају боље услове пословања. Више него сваки други грађанин сматра да је степен медијских слобода присутнији у приватним него у јавним медијима“, рекао је Бешић.

На питање ко треба највише да допринесе када је ријеч о унапређењу медијских слобода истраживање је показало да се компаративно, највећи допринос очекује од новинара, државе, медија и власника медија и професионалних удружења.

Директорица ЦЕДЕМ-а, Милена Бешић, апеловала је на новинаре да узму у обзир ставове грађана, уваже њихово повјерење и уложе додатне напоре у професионализацију рада.

“Придржавање смјерница дефинисаних Кодексом новинарске професије захтјева од новинара и уредника да стоје иза јавно изречене ријечи и да буду свјесни да информативна улога коју имају мора доприности јачању социјалне кохезије и смањењу поларизације друштва”, сматра Бешић.

Оцијенила је да постоји велика потреба за истраживачким новинарством и на институцијама је да осигурају безбједност новинара.

Програмски менаџер, Марко Пејовић, казао је је да је истраживање спроводено у од 10. до 21. децембра 2020. године, а у истраживању је учествовало 999 испитаника.