Синдикат медија: Можемо ли спасити локалне медије?

Нередовне и ниске зараде, велики утицај политике, лоши техничко-технолошки услови за рад, главни су проблеми који тиште запослене у локалним јавним емитерима. Поједини се уздају у Закон о аудиовизуелним медијским услугама који би, ако буде усвојен у облику тренутног Предлога, могао увећати буџете локалним медијима

Саопштење Синдиката медија преносимо у цјелости:

Нередовне и ниске зараде, велики утицај политике, лоши техничко-технолошки услови за рад, главни су проблеми који тиште запослене у локалним јавним емитерима. Поједини се уздају у Закон о аудиовизуелним медијским услугама који би, ако буде усвојен у облику тренутног Предлога, могао увећати буџете локалним медијима.

У Радио-телевизији Херцег Нови (РТХН) запослени се годинама труде да потпишу колективни уговор, али у томе не успијевају. Честе смјене директора додатно отежавају услове за рад. Повећан је број запослених на 29 у Телевизији, а 11 на Радију од којих је шест запослених на порталу. Седам мјесеци се каснило са уплатом пореза и доприноса на зараде запослених, каже новинарка РТХН, Драгана Влаовић.

„Првобитно је постојао само радио, а када се говорило о покретању и телевизије, трудили смо се да докажемо да је тај пројекат неодржив“, истиче Влаовић.
Она сматра да је предност рада у локалном јавном емитеру што запослени имају сигурност да неће остати без посла ако оду на боловање, али да је по свим осталим питањима тешко.

Како је казала, без обзира на то што је увијек одређена сума предвиђена општинским буџетом, ако се новац не уплати није могуће ишта урадити. „Што ти дају, дају“, каже Влаовић.

У Радио-телевизији Рожаје (РТР) плате касне, а више година се не уплаћују порези на зараде. Овај локални емитер има два репрограма – један на 20 година, који се редовно уплаћује, и један на 30 хиљада, који се не уплаћује редовно, тврде њихови запослени.

Уредник у РТР Рожаје, Енес Гусињац, каже да од априла 2018. године нису уплаћивани доприноси, те да нису обухваћени репрограмом, а ријеч је о суми од око 260 хиљада еура. Осим тога, овај медиј је дужан да врати средства из ЕДО пројекта. Тај пројекат имао је за циљ запошљавање особа са инвалидитетом, за шта је било опредијељено преко 100 хиљада еура. Запослене особе су, међутим, пред крај пројекта отпуштене.

Укупан дуг РТ Рожаје (РТР) износи око 580 хиљада еура. Опредијељени буџет за прошлу годину износио је 185 хиљада. Запослени страхују да ће доћи до стечаја.
И Гусињац, попут колегинице из Херцег Новог, сматра да је велика грешка што је телевизија формирана на буџету радија, а број запослених увећан. Тренутно имају 28 запослених, а двоје људи ради на порталу.

„Проблем локалних јавних емитера надилази способности локалне управе за његово рјешавање и држава би требало да се укључи“, додаје Гусињац.

РТР се обратила и турској агенцији ТИКА с молбом за помоћ. „Требало је да добијемо нове просторије, али и то је под знаком питања. Осим тога, проблем су и тужбе запослених због умањења зарада и коефицијената. Већ је доста запослених добило поступак пред судом“, каже Гусињац.

Оцјењује да је цјелокупна ситуација производ великог утицаја политике. „Запослени су често партијски борци који немају везе с медијима“, сматра Гусињац.

Закључује да би Закон о аудиовизуелним медијским услугама, уколико буде усвојен, могао помоћи локалним медијима.

Запослени у Радију Улцињ за првих пет мјесеци ове године нијесу примили ни једну плату. Рачун тог медија је био блокиран још од јануара, а током маја су били искључени и телефони. Послије низа састанка с локалним челницима током јуна је деблокиран рачун, а запосленима су исплаћене двије нето зараде. Ипак, и даље се дугује 15 плата. Порези и доприноси нијесу редовно уплаћивани од 2010. године. До 2015. је ту обавезу преузела локална управа репрограмом дуга. Наредни репрограм је закључен за период до 2017. године и њега треба да плаћа сама фирма што, наравно, није у могућности да ради.

Радити у овом Радију је веома тешко и незахвално, каже Есат Мехмети, једини новинар запослен у редакцији на албанском језику. „Осим музичког програма, стижемо само да попунимо термине предвиђене за вијести. Упорно покушавамо да објаснимо значај и сврху локалног радија, потребу за освјежењем редакција новим кадровима и неопходност за новом техником и бољом чујношћу, али то за сада не допире до актуелног руководства Општине, односно Скупштине Општине која је наш оснивач“, закључује Мехмети.

У Црној Гори регистровано је 16 локалних јавних емитера, од чега су 11 радијски, а пет радио-телевизије (РТВ).

Из Министарства јавне управе, дигиталног друштва и медија подсјећају да је Предлог закона о аудиовизуелним медијским услугама тренутно на експертском мониторингу Савјета Европе и Европске комисије.

“Очекујемо да рјешења која се односе на финансирање локалних јавних емитера неће бити предмет негативних коментара”, казали су из Министарства.

Предлогом закона о аудиовизуелним медијским услугама предвиђено је да се средства јавних емитера обезбјеђују на годишњем нивоу у износу који се утврђује у зависности од годишњег буџета локалне самоуправе. Тај износ, како је предвиђено, не може бити мањи од: три посто укупног буџета општине уколико је он до три милиона еура; 2,7 посто укупног буџета општине уколико је он од три до шест милиона еура; 2,5 посто укупног буџета општине уколико је он од шест до 10 милиона еура; два посто укупног буџета општине уколико је он од 10 до 15 милиона еура; 1,7 посто укупног буџета општине уколико је он од 15 до 20 милиона, те 1,5 посто укупног буџета општине уколико је он изнад 20 милиона еура.

Из Синдиката медија (СМЦГ) оцјењују да су запослени у локалним јавним емитерима у најгорем положају када је у питању социо-економски положај, с најмањим зарадама и великим кашњењима плата (чак и по 15 мјесеци).
“Такође, независност управљања јавног емитера зависи од структуре чланова највишег управљачког органа и процедуре њиховог избора. Уколико чланове савјета јавног емитера именују организације или институције које су под утицајем политичких партија, извршних органа или економских центара моћи, простор за утицај на уређивачку политику јавног емитера је веома изражен. Савјет јавног емитера на којег утицај имају политички центри моћи изабраће по правилу за директора особу која ће заправо бити трансмисија политичких интереса”, истакнуто је у предлозима СМЦГ за Медијску стратегију.

Такође је наведено да законом треба прописати које организације могу предлагати чланове Савјета, служећи се праксом из Закона о националном јавном емитеру (РТЦГ) чије чланове у највећем броју предлажу организације цивилног друштва.

“Потребно је додатно прописати Законом да организације цивилног друштва које се не финансирају доминантно (преко 50 посто годишњег буџета у претходне три године) из државног буџета или буџета локалне самоуправе предлажу чланове савјета локалних јавних емитера. Организације које испуњавају овај најзначајнији критеријум (невладине организације, синдикати, спортске организације, организације послодаваца, итд.) дају већи степен вјероватноће да ће предложити кандидате који ће слиједити интересе јавности, а не политичких или економских центара моћи. У савјетима локалних јавних емитера пожељно је да један члан буде из синдикалних организација које учествују у раду Социјалног савјета”, навели су из СМЦГ.