Синдикат медија: Прошле године рекордних 28 напада на новинаре

Црна Гора прошле године није напредовала у рјешавању случајева напада на новинаре, казала је директорица Синдиката медија (СМЦГ) Маријана Цамовић Величковић, додајући да је у том периоду забиљежено 28 напада, што је рекорд од 2016. године. Цамовић Величковић је то казала на представљању истраживања „Индикатори нивоа медијских слобода и безбједност новинара 2021″.

Она је навела да је идентично истраживање рађено у Србији, Босни и Херцеговини, Албанији, на Косову, у Сјеверној Македонији и Хрватској и да то раде партнерске организације из региона које заједно чине мрежу Сафе јоурналист.

Цамовић Величковић је казала да су се промјене на политичкој сцени одразили и на медије, који су и прије тога били поларизовани.

“Тако се повећао утицај медија из Србије, у смислу да је неколико значајних медијских кућа промијенило власнике, а неке су у преговоримо са бизнисменима из Србије“, рекла је Цамовић Величковић.

Она је указала да ће, када се ти преговори заврше, осим Јавног сервиса, сви водећи медији у држави биће у власништву људи и компанија из Србије.

Како је навела прошле година почела је примјена измијењеног Закона о медијима, али према тумачењима ресорног министарства то се није односило на саопштавање података о износима оглашавања у медијима.

“Није успостављена транспарентност у оглашавању и нијесу видљиви помаци када је у питању одговорно трошење новца државних органа на оглашавање“, рекла је Цамовић Величковић.

Она је додала да је, како би се санирале посљедице које је пандемија оставила на медијски сектор, држава претходне године више пута помагала највеће медије.

Истакла да је истраживање показало да су медији пословали позитивно 2020. године и остварили укупан профит од близу 2,7 милиона еура.

“Према подацима Управе прихода и царина, укупни приходи су били близу 41,8 милиона еура, а расходи готово 39,1 милион и у њима је радило 1.806 људи“, рекла је Цамовић Величковић и додала да је то пораст од 400 запослених у односу на регистар Монстата.

На простору Црне Горе више од 200 медија

Цамовић Величковић је казала да је на малом црногорском тржишту активно више од 200 медија и да су већином портали.

Она је истакла да је број тужби против медија због повреде права личности и даље висок и да су, само прошле године, 54 случаја била активна пред црногорским судовима.

“Најчешћи тужиоци били су новинари и други медији, у 26 случајева, грађани са 22 захтјева, док су се као најређи тужиоци јављали функционери и политичари који су поднијели шест захтјева“, рекла је Цамовић Величковић.

Цамовић Величковић је казала да је анализа десет година судске праксе СМЦГ-а показала да су најчешће тужени приватни штампани медији, док је Јавни сервис имао једну тужбу у том периоду.

“Током прошле године, у бази СМЦГ, регистровано је 28 случајева напада и пријетњи и то је рекорд од 2016. године“, рекла је она.

Она је истакла да је надлежни тужилац десет догађаја квалификовао као кривично дјело које се гони по службеној дужности, осам догађаја је расвијетљено и извршиоци су процесуирани, док су два случаја нерасвијетљена.

Цамовић Величковић је истакла да су у пет догађаја покренути прекршајни поступци против извршиоца, док је у четири случаја тужилац процијенио да нема елемната кривичног дјела које се гони по службеној дужности.

“Напретка у самим случајевима напада на новинаре није било током протекле године“, рекла је Цамовић Величковић.

Услови рада у медијима нијесу се промијенили на боље

Истраживачица СМЦГ, Бојана Конатар, казала је да се услови рада у медијима прошле године нијесу промијенили на боље.

Конатар је додала да су регистровали читаву хијерархију утицаја на новинаре, при чему се и даље показује да уредници и медији имају највећи утицај на њихов рад.

Она је казала да су посебан фокус ове године ставили на жене у новинарству и да се не зна ни колико има новинарки у црногорским медијима.

То, како је додала, није чудно, када нема података о броју медијских радника у Црној Гори.

Конатар је казала да истраживања показују да новинарке чине већину редакција у Црној Гори, да се све чешће налазе на позицијама уредника, али да их нема на менаџерским позицијама.

Она је истакла да нијесу забиљежени притисци на новинарке који су засновани на роду.

“У нашим истраживањима новинарке најчешће говоре да им је посебно током пандемије било отежано да раде, када се радило од куће, па су имале истовремено породичне и пословне обавезе“, рекла је Конатар.

Она је додала да постоји читав низ проблема који дијели цијела медијска заједница, а тешко је пратити тај сектор, јер је у потпуности нерегулисан.

Како је казала, истраживање које су радили прошле године показало је да само сваки четврти новинар прима плату између 500 и 600 еура нето.

“Занимљиви за праћење ће бити ефекти програма Европа сад на медије. Видјећемо да ли су плате новинара сада на просјечном државном нивоу“, казала је Конатар.

Готово половина испитаника казала да има још један посао поред новинарског

Конатар је истакла да је поражавајуће да 44 одсто испитаника поред новинарства ради и још неки други плаћени посао.

“Наше истраживање је показало да новинари нијесу плаћени за рад у вријеме празника, за прековремени рад и да се често умјесто надокнаде добија слободан дан“, рекла је Конатар.

Како је навела, свака редакција има списак пожељних саговорника, да постоје теме о којима се не пише.

“Истраживање је показало да, иако новинари свједоче великој слободи у раду, ситуација са којом се суочавају указује на притиске и проблеме. Готово сваки други новинар је у неком тренутку, прошле године, морао да цензурише свој садржај“, навела је Конатар.

Конатар је рекла да је једна од препорука СМЦГ које се тичу цијеле државе и система, да је посебно потребно што хитније усвајање новог Закона о електронским медијима, како би се побољшала финансијска стабилност и омогућила уредничка независност локалних јавних емитера.

То би, према њеним ријечима, довело до знатно бољег статуса запослених у медијима.

“Потребно је пратити промјене које се дешавају у Јавном сервису и то не само кроз измјену информативног програма, већ кроз цјелокупна дешавања и поступања нових структура унутар РТЦГ“, рекла је Конатар.

Она је додала да од државе и ресорног министарства треба тражити провјеру начина трошења државног новца који је по више основа уплаћиван медијима током прошле године, јер није било видљивог напретка ни у једном сегменту.

Како је навела, потребно је уложити додатне напоре да се почне са социјалним дијалогом на свим нивоима, као и интензивирати обуке полицијских службеника и запослених у тужлаштву, јер нијесу довољно едуковани у вези заштите слободе изражавања и новинара.