Влада: Није тачно да нећемо финансирати РТЦГ
24/11/2021
Вијек и по новинарства: Када промашена трибина РТЦГ-а упропасти велики датум!
26/11/2021
Времена се мијењају, али вриједности на којима се темељи новинарство остају исте, а у њиховом центру – обавеза према истини и борба за интерес друштва, због чега, без обзира на тешка и изазовна времена, новинарство никад не смије постати професија опслуживања центара политичке и економске моћи, поручила је министарка јавне управе, дигиталног друштва и медија Тамара Срзентић.
Она је како је саопштено из Министарства јавне управе, дигиталног друштва и медија на Академској трибини, поводом 150 година новинарства у Црној Гори.
Она је рекла и да су давне 1871. на Цетињу исписани први редови црногорског новинарства, али и да у нашој историји има још богатог насљеђа, које нас обавезује да се према писаној ријечи односимо са дужном пажњом.
„Не заборавимо да је 1494. године у штампарији Октоих штампана прва књига на Балкану „Октоих првогласник“, а да је у Уставу Књажевине Црне Горе из 1905. године записано „Штампа је у Црној Гори слободна““, навела је Срзентић.
Она је поручила да се времена мијењају, али вриједности на којима се темељи новинарство, како је истакла, остају исте, а у њиховом центру – обавеза према истини.
„Данас, захтјеви које мора да испуни вијест, извјештај, коментар, репортажа у суштини се нису мијењали од када је новинарство настало. Основни циљ новинарства је борба за интерес друштва, због чега новинар испред себе увијек ставља јавност. Јавни интерес је да грађани и грађанке буду обавијештени објективно, благовремено, истинито“, рекла је Срзентић.
Због тога, како је истакла, новинарство никад не смије постати професија опслуживања центара политичке и економске моћи, јер то није јавни интерес.
„И у тешким и изазовним временима, новинари морају чувати свој интегритет, не смију постати блиски било којим политичким структурама и не смију дозволити гажење професионалних принципа. Али, и ми са друге стране, који смо активни креатори политике, у Влади или ван ње, позицији или опозицији, не смијемо дозволити да ову професију користимо зарад промоције наших интересних прича“, казала је Срзентић.
По њеним ријечима, тренуци кризе, често отварају питање каква би требало бити улога новинарства, а потреба за поузданим информацијама подсјетник је зашто је новинарство потребно, али и подсјетник да једноставно биљежење онога што се догодило није довољно.
„У Црној Гори, у којој демократија и медијске слободе нису на завидном нивоу, новинарство никада није било лагодно занимање. Нажалост, пред овом професијом појављују се бројни изазови. Друштвене мреже су, са једне стране донијеле технолошки напредак и отвориле простор толико да је данас тешко било што сакрити, а са друге стране, постале су пропагандно оружје, прије свега кад је ријеч о таргетирању људи и говору мржње“, указала је Срзентић.
Према њеним ријечима, велики јубилеј, 150 година новинарства у Црној Гори, новинарке и новинари дочекали су у доба пандемије коронавируса, која је негативно утицала и на новинарску професију, али та криза је донијела и нове вриједности.
„Поремећаји сваког аспекта наших живота, произвели су ново уважавање људске повезаности. А ви никад раније нисте испричали толико топлих, личних, прича као у вријеме ковид кризе, које су нас без контакта и додира грлиле са екрана и обједињавале у заједништву. Коначно, ви ћете нам помоћи да чујемо што нам људи говоре, гдје наши сервиси не функционишу, гдје је потребна брза интервенција државе и тако помоћи успостављању веза између политичара и онога што су стварне потребе наших грађана“, рекла је Срзентић.
Данас се, како је казала, морају поменути и године које нас оптерећују.
„17 година од убиства Душка Јовановића, уредника листа Дан, дочекали смо без одговора на питања ко је све учествовао у том убиству, ко га је и зашто наручио. Влада Црне Горе је обновила истрагу о овом убиству. Очекујемо да ћемо до сљедећег 27. маја имати макар неке одговоре на ова питања. Поред овога, држава мора учинити више како би се коначно расвијетлили и сви неријешени случајеви напада на новинаре и имовину медија“, рекла је Срзентић.
Времена се мијењају, али вриједности на којима се темељи новинарство остају исте, а у њиховом центру – обавеза према истини и борба за интерес друштва, због чега, без обзира на тешка и изазовна времена, новинарство никад не смије постати професија опслуживања центара политичке и економске моћи, поручила је министарка јавне управе, дигиталног друштва и медија Тамара Срзентић.
Она је како је саопштено из Министарства јавне управе, дигиталног друштва и медија на Академској трибини, поводом 150 година новинарства у Црној Гори.
Она је рекла и да су давне 1871. на Цетињу исписани први редови црногорског новинарства, али и да у нашој историји има још богатог насљеђа, које нас обавезује да се према писаној ријечи односимо са дужном пажњом.
„Не заборавимо да је 1494. године у штампарији Октоих штампана прва књига на Балкану „Октоих првогласник“, а да је у Уставу Књажевине Црне Горе из 1905. године записано „Штампа је у Црној Гори слободна““, навела је Срзентић.
Она је поручила да се времена мијењају, али вриједности на којима се темељи новинарство, како је истакла, остају исте, а у њиховом центру – обавеза према истини.
„Данас, захтјеви које мора да испуни вијест, извјештај, коментар, репортажа у суштини се нису мијењали од када је новинарство настало. Основни циљ новинарства је борба за интерес друштва, због чега новинар испред себе увијек ставља јавност. Јавни интерес је да грађани и грађанке буду обавијештени објективно, благовремено, истинито“, рекла је Срзентић.
Због тога, како је истакла, новинарство никад не смије постати професија опслуживања центара политичке и економске моћи, јер то није јавни интерес.
„И у тешким и изазовним временима, новинари морају чувати свој интегритет, не смију постати блиски било којим политичким структурама и не смију дозволити гажење професионалних принципа. Али, и ми са друге стране, који смо активни креатори политике, у Влади или ван ње, позицији или опозицији, не смијемо дозволити да ову професију користимо зарад промоције наших интересних прича“, казала је Срзентић.
По њеним ријечима, тренуци кризе, често отварају питање каква би требало бити улога новинарства, а потреба за поузданим информацијама подсјетник је зашто је новинарство потребно, али и подсјетник да једноставно биљежење онога што се догодило није довољно.
„У Црној Гори, у којој демократија и медијске слободе нису на завидном нивоу, новинарство никада није било лагодно занимање. Нажалост, пред овом професијом појављују се бројни изазови. Друштвене мреже су, са једне стране донијеле технолошки напредак и отвориле простор толико да је данас тешко било што сакрити, а са друге стране, постале су пропагандно оружје, прије свега кад је ријеч о таргетирању људи и говору мржње“, указала је Срзентић.
Према њеним ријечима, велики јубилеј, 150 година новинарства у Црној Гори, новинарке и новинари дочекали су у доба пандемије коронавируса, која је негативно утицала и на новинарску професију, али та криза је донијела и нове вриједности.
„Поремећаји сваког аспекта наших живота, произвели су ново уважавање људске повезаности. А ви никад раније нисте испричали толико топлих, личних, прича као у вријеме ковид кризе, које су нас без контакта и додира грлиле са екрана и обједињавале у заједништву. Коначно, ви ћете нам помоћи да чујемо што нам људи говоре, гдје наши сервиси не функционишу, гдје је потребна брза интервенција државе и тако помоћи успостављању веза између политичара и онога што су стварне потребе наших грађана“, рекла је Срзентић.
Данас се, како је казала, морају поменути и године које нас оптерећују.
„17 година од убиства Душка Јовановића, уредника листа Дан, дочекали смо без одговора на питања ко је све учествовао у том убиству, ко га је и зашто наручио. Влада Црне Горе је обновила истрагу о овом убиству. Очекујемо да ћемо до сљедећег 27. маја имати макар неке одговоре на ова питања. Поред овога, држава мора учинити више како би се коначно расвијетлили и сви неријешени случајеви напада на новинаре и имовину медија“, рекла је Срзентић.
Времена се мијењају, али вриједности на којима се темељи новинарство остају исте, а у њиховом центру – обавеза према истини и борба за интерес друштва, због чега, без обзира на тешка и изазовна времена, новинарство никад не смије постати професија опслуживања центара политичке и економске моћи, поручила је министарка јавне управе, дигиталног друштва и медија Тамара Срзентић.
Она је како је саопштено из Министарства јавне управе, дигиталног друштва и медија на Академској трибини, поводом 150 година новинарства у Црној Гори.
Она је рекла и да су давне 1871. на Цетињу исписани први редови црногорског новинарства, али и да у нашој историји има још богатог насљеђа, које нас обавезује да се према писаној ријечи односимо са дужном пажњом.
„Не заборавимо да је 1494. године у штампарији Октоих штампана прва књига на Балкану „Октоих првогласник“, а да је у Уставу Књажевине Црне Горе из 1905. године записано „Штампа је у Црној Гори слободна““, навела је Срзентић.
Она је поручила да се времена мијењају, али вриједности на којима се темељи новинарство, како је истакла, остају исте, а у њиховом центру – обавеза према истини.
„Данас, захтјеви које мора да испуни вијест, извјештај, коментар, репортажа у суштини се нису мијењали од када је новинарство настало. Основни циљ новинарства је борба за интерес друштва, због чега новинар испред себе увијек ставља јавност. Јавни интерес је да грађани и грађанке буду обавијештени објективно, благовремено, истинито“, рекла је Срзентић.
Због тога, како је истакла, новинарство никад не смије постати професија опслуживања центара политичке и економске моћи, јер то није јавни интерес.
„И у тешким и изазовним временима, новинари морају чувати свој интегритет, не смију постати блиски било којим политичким структурама и не смију дозволити гажење професионалних принципа. Али, и ми са друге стране, који смо активни креатори политике, у Влади или ван ње, позицији или опозицији, не смијемо дозволити да ову професију користимо зарад промоције наших интересних прича“, казала је Срзентић.
По њеним ријечима, тренуци кризе, често отварају питање каква би требало бити улога новинарства, а потреба за поузданим информацијама подсјетник је зашто је новинарство потребно, али и подсјетник да једноставно биљежење онога што се догодило није довољно.
„У Црној Гори, у којој демократија и медијске слободе нису на завидном нивоу, новинарство никада није било лагодно занимање. Нажалост, пред овом професијом појављују се бројни изазови. Друштвене мреже су, са једне стране донијеле технолошки напредак и отвориле простор толико да је данас тешко било што сакрити, а са друге стране, постале су пропагандно оружје, прије свега кад је ријеч о таргетирању људи и говору мржње“, указала је Срзентић.
Према њеним ријечима, велики јубилеј, 150 година новинарства у Црној Гори, новинарке и новинари дочекали су у доба пандемије коронавируса, која је негативно утицала и на новинарску професију, али та криза је донијела и нове вриједности.
„Поремећаји сваког аспекта наших живота, произвели су ново уважавање људске повезаности. А ви никад раније нисте испричали толико топлих, личних, прича као у вријеме ковид кризе, које су нас без контакта и додира грлиле са екрана и обједињавале у заједништву. Коначно, ви ћете нам помоћи да чујемо што нам људи говоре, гдје наши сервиси не функционишу, гдје је потребна брза интервенција државе и тако помоћи успостављању веза између политичара и онога што су стварне потребе наших грађана“, рекла је Срзентић.
Данас се, како је казала, морају поменути и године које нас оптерећују.
„17 година од убиства Душка Јовановића, уредника листа Дан, дочекали смо без одговора на питања ко је све учествовао у том убиству, ко га је и зашто наручио. Влада Црне Горе је обновила истрагу о овом убиству. Очекујемо да ћемо до сљедећег 27. маја имати макар неке одговоре на ова питања. Поред овога, држава мора учинити више како би се коначно расвијетлили и сви неријешени случајеви напада на новинаре и имовину медија“, рекла је Срзентић.
Један од великих проблема је, како је казала, и забрињавајућа финансијска ситуација у многим медијиским кућама, несигурни уговори о раду, јављају се бројни притисци, одређена врста цензура и аутоцензуре.
„Зато је квалитетно новинарство данас потребније него икад. Као министарка која је задужена за медије, охрабрујем вас да се удружујете кроз синдикалне организације како би се јаче борили за ваша права, али и да подстичете саморегулацију као корективни механизам како се не бисте удаљили од вриједности професије. Вјерујем да ће сви актери медијске сцене Црне Горе настојати да истинитим и објективним информисањем допринесу развоју наше државе на њеном путу европских интеграција“, закључила је Срзентић.
Из Министарства јавне управе, дигиталног друштва и медија су казали да је академску трибину поводом 150 година новинарства организовала Радио Телевизије Црне Горе, у партнерској сарадњи са Црногорском академијом наука и умјетности, Универзитетом Црне Горе, мисијом ОЕБС-а и Министарством јавне управе, дигиталног друштва и медија.
Један од великих проблема је, како је казала, и забрињавајућа финансијска ситуација у многим медијиским кућама, несигурни уговори о раду, јављају се бројни притисци, одређена врста цензура и аутоцензуре.
„Зато је квалитетно новинарство данас потребније него икад. Као министарка која је задужена за медије, охрабрујем вас да се удружујете кроз синдикалне организације како би се јаче борили за ваша права, али и да подстичете саморегулацију као корективни механизам како се не бисте удаљили од вриједности професије. Вјерујем да ће сви актери медијске сцене Црне Горе настојати да истинитим и објективним информисањем допринесу развоју наше државе на њеном путу европских интеграција“, закључила је Срзентић.
Из Министарства јавне управе, дигиталног друштва и медија су казали да је академску трибину поводом 150 година новинарства организовала Радио Телевизије Црне Горе, у партнерској сарадњи са Црногорском академијом наука и умјетности, Универзитетом Црне Горе, мисијом ОЕБС-а и Министарством јавне управе, дигиталног друштва и медија.
Један од великих проблема је, како је казала, и забрињавајућа финансијска ситуација у многим медијиским кућама, несигурни уговори о раду, јављају се бројни притисци, одређена врста цензура и аутоцензуре.
„Зато је квалитетно новинарство данас потребније него икад. Као министарка која је задужена за медије, охрабрујем вас да се удружујете кроз синдикалне организације како би се јаче борили за ваша права, али и да подстичете саморегулацију као корективни механизам како се не бисте удаљили од вриједности професије. Вјерујем да ће сви актери медијске сцене Црне Горе настојати да истинитим и објективним информисањем допринесу развоју наше државе на њеном путу европских интеграција“, закључила је Срзентић.
Из Министарства јавне управе, дигиталног друштва и медија су казали да је академску трибину поводом 150 година новинарства организовала Радио Телевизије Црне Горе, у партнерској сарадњи са Црногорском академијом наука и умјетности, Универзитетом Црне Горе, мисијом ОЕБС-а и Министарством јавне управе, дигиталног друштва и медија.
