УНС: Танјуг није продат Жељку Јоксимовићу!
27/12/2020
Десета медијска конференција дијаспоре и Срба у региону
30/12/2020
Плате новинара у свим земљама насталим распадом Југославије су испод просечне плате или на нивоу просечне плате, осим у Словенији, где зарада прелази просек, речено је на конференцији о положају новинара у Србији и региону.
Подаци из истраживања Удружења новинара Србије “Економски и друштвени положај новинара” које је рађено у октобру и новембру показало је да према подацима Синдиката новинара Србије у Србији има највише медијских радника и новинара у односу на земље у региону – око 9.000, међу којима је 5.000 новинара.
Према подацима УНС из 2019. велики издавачи као што су јавни сервиси, Пинк, Политика, Новости, Рингијер, Прва, Мађар Со, Студио Б и Б92 запошљавају око 80 одсто свих запослених у медијима, а 37 медија има само по једног запосленог, док у 10 послове обављају волонтери.
Када је реч о платама у истраживању се наводи се да је око 60 одсто новинара хонорарно запослено, а да их по типу уговора следе фоторепортери, да 34 одсто новинара мора да ради додатни посао и да су плате испод републичког просека између 38.000 и 45.000 динара.
Истраживачица Ружа Ћирковић рекла је да су плате у јавним сервисима нешто више од републичког просека, али да су плате у јавним сервисима у просеку такве због плата директора.
Ћирковић је додала да је плата у РТС седам одсто виша од просека у држави, у Северној Македонији око 11,7 одсто, у Федерацији БиХ око 20 одсто и у Словенији око 21 одсто, али да на то утичу плате директора јавних сервиса, па тако плата директора ХРТ износи 3,8 просечних плата, БХРТ пет просечних плата, РТЦГ 5,3 просечних плата и РТС 6,4 просечне плате (податак из 2015. године).
Она је истакла да је положај запослених у јавним сервисима регулисан колективним уговорима, да се доприноси плаћају на целу плату и да имају више синдиката и додала да у Словенији јавни сервис има чак и раднички савет са широким овлашћењима.
Ружа Ћирковић је издвојила проблем што је приватним медијима неисплативо да имају специјализоване новинаре за неку област, већ да им више одговарају новинари “опште праксе” и да се у региону само у ХРТ види брига за образовање новинара.
У истраживању које је достављено медијима представљени су и подаци Локал преса који показују да је просечна плата новинара на локалу на нивоу минималца, да су најчешћи облици кршења слобода и права током 2019. били неравноправна третман и ускраћивање локалних извора за суфинансирање.
Представница Синдиката новинара Хрватске Маја Север рекла је да се медијски сектор још није опоравио од економске кризе 2007. године, а да је новинарска плата у Хрватској довољна да се натегнуто преживи месец.
Она је указала да колективне уговоре у Хрватској имају само ХРТ и новинска агенција Хина, да плате стално падају и да се непрофитни сектор у којем има добрих медија суочава са тим да се у претходних пет година средства не додељују или се додељују на сумњив начин.
Изток Јуранчић из Синдиката новинара Словеније рекао је да су разлике у платама новинара велике и да неки примају плату на нивоу минималца, а да има и оних који имају плате више од просечних, као и да се тај синдикат бори да се новинари не запошљавају на фиктивне уговоре.
