У Србији: Строге затворске казне за напад на новинаре

Медијска стратегија и акциони план предвиђају да Министарство правде у наредним месецима утврди предлог измене КЗ којима би било уведено ново кривично дело. Ко нападне новинара или члана његове породице, а у вези са обављањем новинарске професије, казниће се затвором од три месеца до три године.

Тако би гласила нова одредба Кривичног законика (КЗ), којом би било уведено кривично дело „напад на новинара у обављању послова обавештавања јавности”. Предлог текста и иницијативе Удружења судија и тужилаца (УСТ) подржала су новинарска удружења, после чега је најављено да ће посебна радна група утврдити нацрт текста за ово ново кривично дело, тако да су могуће још неке измене. За упућивање коначног предлога у скупштинску процедуру надлежно је Министарство правде.

Иницијатива предвиђа да се за тежи облик дела – ако је новинару или члану његове породице нанета лака повреда или је прећено употребом оружја, пропише казна затвора од шест месеци до пет година, а уколико је нанета тешка повреда – од једне до осам година затвора.

„Ко уништи, оштети или учини неупотребљивом ствар у имовини новинара или члана његове породице, казниће се новчано или затвором до две године”, предложено је у ставу четири.

„Ако је делом из става четири овог члана проузрокована штета која прелази четиристо педесет хиљада динара, учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година”, предложено је у ставу пет.

„Дело из става четири и пет овог члана постоји ако је учињено према новинару или члану његове породице, у вези са обављањем новинарске професије”, наведено је у последњем ставу шест ове иницијативе Удружења судија и тужилаца.

Објашњено је да би поред заштите физичког интегритета, законодавац штитио и имовину новинара и чланова његове породице, а постојање ових облика извршења кривичног дела законодавац би условљавао тиме да морају бити учињени у вези са обављањем новинарске професије.

Члан Радне групе за безбедност новинара, представник УСТ Ненад Стефановић из Вишег јавног тужилаштва у Београду, каже да ће, према усвојеном акционом плану овог тела, иницијатива за ову измену у КЗ-у бити званично упућена Министарству правде до краја следећег месеца.

– Оправдање за наведену инкриминацију налази се у потреби да се новинари заштите у вршењу новинарске професије, како би свој посао могли да обављају нормално и слободно – наводи Стефановић.

Напомиње да је предлог УСТ за кривично-правну заштиту новинара идентичан са одредбама који штити адвокате, прописивањем инкриминације „напад на адвоката” у глави КЗ-а која се односи на кривична дела против правосуђа.

Саветник у Министарству културе и информисања Дејан Стојановић каже да је Медијска стратегија предвидела увођење овог кривичног дела, чији ће текст Радна група за безбедност новинара проследити Министарству правде. Наглашава да се размишљало о томе да заштита новинара буде тема посебног закона, али је вероватније да ће бити регулисана новим чланом Кривичног законика.

Прелог су подржала новинарска удружења, а УНС је подсетио да је на њихову иницијативу 2009. године унета измена у опис кривичног дела „угрожавање сигурности” из члана 138 КЗ, којим су санкционисане претње високим државним функционерима – председнику Републике, народном посланику, председнику и члановима владе, судијама, јавним тужиоцима и њиховим заменицима, адвокатима, полицијским службеницима и – особама које врше послове од јавног значаја у области информисања, у вези са пословима које обављају, где је предвиђена казна затвора од шест месеци до пет година. Новинари су на тај начин добили једнаку заштиту као и носиоци државних функција и послова, када је реч о угрожавању сигурности. Основни облик овог дела, којим су заштићени сви грађани, чини онај „ко угрози сигурност неког лица претњом да ће напасти на живот или тело тог лица или њему блиског лица”, а запрећена казна је новчана или затвор до једне године.

Извор: Политика