У Црној Гори 38 одсто новинара има зараду мању од просјечне

Истраживачица СМЦГ Бојана Конатар, на конференцији у организацији Синдиката и Грађанске алијансе, рекла је да сваки четврти новинар има зараду на нивоу просјечне у држави.

Она је навела да је онлајн анкета послата на више од 200 адреса и да су добили одговоре од 87 новинара и уредника.

„Када је у питању економски и социјални положај новинара, истраживање је показало да су испитаници углавном факултетски образовани, 84 одсто, али је свега 32 одсто њих истакло да је ријеч о факултетима који су повезани са новинарством и медијима”, казала је Конатар, преноси ПР Центар.

Она је додала да је чак 63 одсто анкетираних у новинарству дуже од десет година, 75 одсто ради само за једну редакцију, нешто више од 18 одсто ради за двије, а шест одсто и за више од двије редакције.

Истраживање је, како је казала Конатар, показало да просјечни дан новинара, за више од трећине запослених, траје дуже од осам сати.

Она је истакла да осам сати дневно ради око 23 одсто анкетираних, а нешто више од 12 одсто њих ради шест сати дневно.

Конатар је навела да чак 79 одсто новинара ради прековремено, од чега њих 37 одсто често, а 41 одсто је рекло да је понекад радило на тај начин.

“Међутим, податак да њих чак 69 одсто није добило никад надокнаду за прековремени рад говори о томе какав је њихов положај у редакцијама“, рекла је Конатар.

Она је, говорећи о зарадама новинара, казала да је истраживање показало да су оне углавном фиксне и да је 64 одсто испитаника дало тај одговор.

Конатар је додала да за десет одсто испитаника плата зависи од учинка, а за шест одсто дио плате је фиксан, док остатак зависи од учинка.

„Највећи дио новинара је рекао да су њихова примања редовна, 74 одсто њих, а у 18 одсто случајева су углавном редовна, док су у шест одсто случајева нередовна примања”, навела је Конатар.

Она је указала да је сваки трећи новинар рекао да је његов материјални положај гори од почетка пандемије до данас.

Конатар је истакла да 38 одсто новинара има зараду мању од просјечне – 500 ЕУР.

„Плату већу од 600 ЕУР има 30 одсто анкетираних, а сваки четврти новинар у Црној Гори прима између 500 и 600 ЕУР нето, и може се рећи да има зараду на нивоу просјечне у држави“, казала је Конатар.

Она је навела да је су анкетирани новинари казали да имају велику слободу у раду, али да је чак 45 одсто некада цензурисало садржај.

„Такође, 37 одсто анкетираних осјећа неку врсту мијешања или политичког притиска у раду. Посебан проблем је што сами новинари кажу да нијесу солидарни – 80,5 одсто анкетираних, док 86 одсто њих сматра да су материјално угрожени“, рекла је Конатар.

Представница Радија Беране, Милена Бубања Обрадовић, казала је да су проблеми са којима су суочени запослени у локалним медијима велики и лако уочљиви.

Она је навела да се проблеми пресликавају на остале запослене у медијима у Црној Гори.

„Од 16 локалних јавних емитера чији су оснивачи општине, само њих седам има позитивно пословање. Само три локална јавна емитера остварују значајан приход, од пар десетина хиљада ЕУР“, рекла је Бубања Обрадовић.

Она је казала да је у богатијим општинама ситуација у локалним медијима на бољем нивоу, наводећи да је седам локалних емитера пословало негативно и да имају јако велика пореска дуговања.

„Најтежа ситуација је у Радио Телевизији Рожаје, Радију Улцињ, Радио Телевизији Пљевља, Радију Цетињу“, навела је Бубања Обрадовић.

Предраг Николић из СМЦГ рекао је да у Црној Гори на малом тржишту постоји велики број медија и да је од 189 медија у прошлој години, само њих 70 пословало позитивно, 14 је било на нули, док је 68 пословало негативно, а за 34 нијесу добили податке.

„Највећи плус је имала Радио Телевизија Црне Горе, јер 90 одсто прихода долази из државног буџета. Дневна и недјељна штампа је и даље има највећи приход међу приватним медијима, док приватне телевизије и поред трендова побољшања и даље послују у минусу”, рекао је Николић.

Он је казао да постоји велики број радио станица, са малим бројем запослених, који послују позитивно.

Николић је додао да је близу половине прихода медија долазило из јавних извора, остатак углавном из маркетинга.