Ново суђење за убиство Ћурувије: Одбрана предложила сведока криминалне прошлости, познатог и по фалсификовању службених бележака

Oдбрана оптужених за убиство новинара Славка Ћурувије приложила је „службену белешку“ Василија Мијовића, бившег функционера црногорске тајне полиције, из које је отпуштен, који је више пута хапшен и био у затвору и у Србији и у Црној Гори, те повезиван са криминалним подземљем и починиоцима ратних злочина. Познат је по томе што је приложио фалсификовану службену белешку и то у случају убиства новинара Душка Јовановића у Црној Гори

Пред Посебним одељењем Вишег суда у Београду у понедељак, 16. новембра, наставља се процес поновљеног суђења четворици бивших припадника Ресора државне безбедности (РДБ) који су окривљени да су пре 21 годину, на Ускрс 11. априла 1999. године, убили новинара и власника Дневног телеграфа и Европљанина Славка Ћурувију.

За убиство првостепено су прошле године, укупно на 100 година затвора, осуђени бивши начелник РДБ-а Радомир Марковић (30 година) за подстрекивање, тадашњи шеф београдског центра РДБ-а Милан Радоњић (30 година) за саизвршилаштво, те оперативац ДБ Ратко Ромић и бивши припадник резервног састава Мирослав Курак као саизвршиоци на месту ликвидације (по 20 година).

Као непосредни извршилац означено је Н. Н. лице, и то је и био главни разлог због којег је прва пресуда пала на Апелационом суду који је утврдио бројне нелогичности, недоследности и крупне грешке у закључивању, а пре свега прекорачивање оптужнице у којој је као непосредни извршилац означен Мирослав Курак.

У првостепеној пресуди је као налогодавац такође наведено Н. Н. лице.

У одлуци Апелационог суда из јула ове године позива се судско веће (Снежана Јовановић, Драган Милошевић и Владимир Месаровић) да исправи све те грешке и оне се поименце наводе и детаљно описују.

Нови „докази“ одбране

У једном од интервјуа за Цензоловку адвокат Слободан Ружић, заступник деце Славка Ћурувије, рекао је да апелација не очекује извођење нових доказа и сведока јер све већ постоји, већ се од судија тражи да „уложе већи труд и квалитетно образложе пресуду“.

Адвокат Ружић је изгледа потценио „прегалаштво“ припадника тајне службе, оне дубоке државе која се одржала из ратних и криминалних деведесетих година и остала веома моћна.

Адвокатица одбране Зора Добричанин Никодиновић, која заступа окривљене Радоњића и Ромића, предала је суду коверту, за коју је рекла да ју је добила 3. априла 2019. У питању је, како је објаснила Добричанин Никодиновић, службена белешка коју је оперативац Василије Мијовић послао бившем шефу црногорске тајне службе Вукашину Марашу и која наводно „упућује на то ко је убио Славка Ћурувију“.

Сада је на судском већу да одлучи на који ће начин да третира ту „службену белешку“ и да ли ће евентуално позвати Мијовића као сведока.

Василије Мијовић је бивши високи функционер црногорске тајне полиције (из које је отпуштен), више пута је хапшен и био је у затвору и у Србији и у Црној Гори. Повезиван је са криминалним подземљем и један је из првобитног састава злогласне ЈСО чији су припадници убили премијера Зорана Ђинђића.

Како је недељник Време објавио, повезан је са јединицом „Шкорпиони“, чији су припадници, према заштићеним сведоцима у Хашком трибуналу, у присуству Мијовића на Палама 1995. године клали ратне заробљенике. Милош Васић у Времену пише и да је повезан и са ратним злочинима из 1992. и 1994. године, те да је актер и неколико познатих мрачних афера током двехиљадитих.

Био је један од команданата Црвених беретки током ратова деведесетих кога су у Хашком трибуналу означили као учесника у криминалним и нехуманим поступцима против становништва у Барањи, где се бавио шверцом украдених возила, заједно са озлоглашеним припадницима земунског клана.

СПЕЦИЈАЛНИ СУД ЋУТИ ПОВОДОМ ПРЕДЛОГА ДА СЕ САСЛУША МИЈОВИЋ

Цензоловка је ове недеље, пред ново рочиште у поновљеном суђењу, упутила питање Вишем суду у Београду да ли је поступајуће веће Специјалног суда одлучило да прихвати предлог одбране да се саслуша нови сведок. До закључења овог текста одговор нисмо добили.

Поред тога, од суда смо тражили и одговор на питање да ли ће прихватити предлог тужиоца Миленка Мандића да се у предмет уврсте и на поновљеном суђењу прочитају сведочења бивших припадника ДБ-а Цвијетина Милинковића и Зорана Павића, којима се додатно поткрепљује доказни поступак против окривљених. Ни тај одговор још нисмо добили.

Мијовић већ достављао лажне белешке

Тамара Марковић Субота, новинарка која дуго година прати црну хронику и која је извештавала о криминалу и раду тајних служби, због чега је дуго била и под полицијском заштитом, подсетила је у недавном тексту за Експрес да је Мијовић већ једном саставио службену белешку за коју се испоставило да је лажна. О томе су својевремено опширно писали подгорички медији.

О потенцијалном сведоку одбране вероватно највише говори чињеница да је Василије Мијовић доказано приложио фалсификовану службену белешку и то у случају убиства новинара Душка Јовановића у Црној Гори.

Предложени сведок Василије Мијовић добро је познат тајним службама Србије и Црне Горе, али и новинарима који су годинама пратили црну хронику и суђења за ратне злочине током ратова деведесетих.

Пуковник Василије Мијовић осам година је радио као специјални саветник помоћника министра у служби црногорске Државне безбедности (1998–2006) и имао је, како пише недељник Време, значајну улогу у „афери Мараш“, односно био је један од главних актера кампање против независности Црне Горе и главни извођач афере са куповином гласова пред референдум о независности 2006. године.

Мијовић је, тврди Време, поставио камеру и тајно у Зети снимао разговор активиста ДПС-а са Машаном Бушковићем, којем је нуђено плаћање рачуна за струју од преко 1.500 евра у замену за гласање за независност. Осуђен је у подгоричком Основном суду на 10 месеци затвора због повреде „слободе опредељења и изазивања панике“.

Неколико месеци пре „афере Мараш“ Мијовић је отпуштен из МУП-а Црне Горе, а тадашњи директор Управе полиције Веселин Вељовић против њега је поднео кривичну пријаву јер је наводно фалсификовао диплому Правног факултета у Сарајеву. Оптужби о фалсификовању дипломе је правоснажно ослобођен јер је доказао да приликом запошљавања није ни приложио диплому, јер факултет није ни завршио. На посао, међутим, није враћен.

Дуго је био у бекству, живео је седам година у Београду пре него што је по међународној потерници ухапшен 2012. на аеродрому Голубовци и пребачен у затвор у Спужу. Из затвора је, како пишу подгоричке Вијести, пуштен после свега четири дана, а јавности су остали непознати разлози пуштања.

Један део свог боравка у Београду Мијовић је провео у затвору због саобраћајне несреће из 1995. године, у којој је страдало двоје деце.

Новинарка Експреса Тамара Марковић Субота недавно је у свом, већ поменутом, тексту подсетила да је Мијовић по изласку из затвора 2011. године у јавност избацио своје раније службене белешке везане за случај убијеног подгоричког новинара Душка Јовановића.

Он у њима наводи да му је бивши колега Р. В., пензионисани радник ДБ-а, рекао да је са своје терасе, после убиства Јовановића, видео двојицу познатих криминалаца. Р. В. је то демантовао и доказао да је кобне ноћи био у Београду, а не у Подгорици, где се убиство одиграло.

Марковић Субота подсећа и да је на Мијовића два пута пуцано у Београду, 2010. и 2011. године, као и да је Мијовић био у сукобу и УКП МУП-а Србије, због чега је једно време праћен и био на мерама.

СУЂЕЊЕ ОД ПОНЕДЕЉКА ДО СРЕДЕ

У поновљеном суђењу одржана су већ два рочишта, 5. и 6. октобра. Окривљени су поновили да нису криви. Њихови адвокати су поново затражили да се из поступка изузму кључна сведочења Милорада Луковића Легије и браће Симовић, припадника земунског клана. Тужилац Миленко Мандић је предложио да се поново прочитају сведочења којима се поткрепљује оптужница и није предложио нове доказе и сведоке. Најављена су нова рочишта – од понедељка, 16. новембра, до среде, 18. новембра.

Повезиван са најстрашнијим злочинима

О улози Василија Мијовића у ратовима деведесетих говорило се и у Трибуналу за ратне злочине у Хагу. Осим што је повезиван са најстрашнијим ратним злочинима у Босни и Херцеговини, на суђењу Слободану Милошевићу о криминалним активностима је о Василију Мијовићу говорио и заштићени сведок под ознаком Ц25.

Према извештају Љубице Гојгић, која је тада радила као специјални извештач из Хага за Б92, сведочио је о ангажовању Црвених беретки у Барањи, које су 1995. „терорисале локално становништво“ кад је народ почео да напушта Барању и са локалним криминалцима „кријумчарили украдена возила, организовали њихову регистрацију у Барањи и касније их пребацивали у друге крајеве Југославије“.

Према овом сведоку, командант Црвених беретки у Барањи, пуковник Василије Мијовић имао је једну од кључних улога, а о томе, рекао је, постоји и записник МУП-а Барање. У послу са препродајом украдених возила Мијовић је, како су извештавали новинари, био заједно са вођама земунског клана Душаном Спасојевићем и Милетом Луковићем.

Бивши високи функционер црногорске тајне службе Мијовић годинама се тужио са државом и црногорском полицијом. МУП је тужио, према писању Вијести, јер му наводно није враћен блиндирани ландровер који им је дао на коришћење 1999. године, а Агенцију за националну безбедност тужио је тражећи да га врати на посао и исплати 10.000 евра као надокнаду. На посао није враћен, а нисмо могли да пронађемо текстове који би расветлили да ли је Мијовић на суду добио МУП и да ли му је враћено блиндирано возило.

Поступцима који су вођени против Мијовића ту није крај. Њему је суђено и због недозвољеног држања оружја и експлозивних материја, али је ослобођен на основу контроверзних доказа по којима оружје није евидентирано у електронској бази МУП-а, али је за њега својевремено издат оружни лист.

Могло би се о Мијовићу још много тога написати захваљујући његовој „богатој биографији“, али је право питање зашто одбрана окривљених за убиство Ћурувије жели да уведе још једног припадника злочиначке организације. Првостепено суђење окривљенима трајало је четири године захваљујући бројним опструкцијама адвоката одбране и њиховим захтевима да се из предмета изузму кључни докази (регистар са базних станица мобилних телефона који окривљене смештају на поприште убиства). Увођење Василија Мијовића је, у ствари, још један покушај опструкције и доказ метода одбране.

Извор: УНС