Студија Синдиката медија: Новинари близу просјачког штапа!

Потребно је поново покренути дебату о измјенама медијских закона и Кривичног законика, као и преговоре о усвајању новог Гранског колективног уговора, како би се побољшао статус новинара и медијских радника у Црној Гори. У Кривични законик треба увести нова кривична дјела, како би се повећале казне за нападе на новинаре. То су неке од главних препорука Синдиката медија Црне Горе (СМЦГ) који је данас представио студију „Слобода медија и безбједност новинара кроз призму медијског законодавства у Црној Гори“.

„Измјенама Закона о медијима и Закона о националном јавном емитеру РТЦГ дошло је до побољшања у укупној медијској легислативи Црне Горе. Ипак, постоје и бројне примједбе на нека рјешења као и одређене недоречености и мањкавости у овим законима. С обзиром на то да је нова Влада најавила спремност да поново отвори дијалог о свим медијским законима неопходно је то искористити како би се још боље дефинисао законодавни оквир у области медија“, наводи се у поменутој студији.

Истраживачица Бојана Лаковић Конатар казала је да су све измјене медијских закона пожељне и добре, али да је прије измјена потребно разумјети начин на који функционишу медијски системи и природу проблема који постоје у црногорским медијма.

„Било какво стихијско дјеловање, угрозиће и онако лоше услове за рад и положај запослених у медијима и може бити само контрапродуктивно“, сматра она.

Лаковић Конатар се посебно осврнула на проблеме локалних јавних емитера.

„Запослени у Радију Улцињ од почетка године нису примили ниједну зараду и тај медиј тренутно емитује само музику. За сада нема најава из Општине Улцињ, која је оснивач, да ли ће им помоћи“, казала је она.

Додала је да је ситуација тешка и у РТВ Пљевља.

„Запосленима се дугују двије зараде и преко 400 хиљада еура за порезе и доприносе. Од почетка године два пута им је блокиран рачун и пријети им стечај“, навела је Лаковић Конатар.

Новинари локалних јавних емитера који су присуствовали округлом столу оцијенили су да је стање у већини локалних медија понижавајуће, те да проблеми превазилазе могућности локалних самоуправа.

Они су поручили да издвајања из буџета за локалне медије морају бити много већа, те да очекују да то питање ријеши најављени Закон о аудиовизуелним медијским услугама.

Драгана Влаовић из РТВ Херцег Нови казала је да је тај медиј повећао број запослених на 40.

„Нисмо успјели да испреговарамо Колективни уговор. Касни једна плата и неколико мјесеци за порезе и доприносе“, навела је она.

Енес Гусињац из РТВ Рожаје саопштио је да тај медиј има два репрограма.

„Нису уплаћени порези и доприноси за посљедње три године. Укупан дуг РТВ Рожаје је 580 хиљада еура. Дуг се гомила годинама, годишњи буџет је само 185 хиљада, а имамо 27 запослених. Страхујемо од стечаја“, казао је Гусињац.

Истраживач Дражен Ђурашковић оцијенио је да приликом измјене медијског законодавства с посебном пажњом морају бити препознати медијски радници као стварни „чувари капија“ за демократско функционисање друштва.

„То значи да законодавац увијек треба да има на уму оне који учествују у стварању медијског садржаја и додијели им адекватну социо-економску, кривично-правну и професионалну заштиту. Показало се да статус који имају запослени у медијима не одговара значају њихове улоге у друштву“, оцијенио је Ђурашковић.

У Кривични законик треба увести нова кривична дјела, како би се повећале казне за нападе на новинаре, поручила је предсједница СМЦГ, Маријана Цамовић Величковић.

„СМЦГ ће у наредном периоду наставити дијалог и с представницима цивилног сектора и посланицима у парламенту како бисмо представили све наше сугестије, у циљу побољшања социо-економског положаја медијских радника и њихове безбједности“, најавила је Цамовић Величковић.

Потпредсједник СМЦГ Радомир Крачковић, изразио је очекивања да ће се судски и тужилачки органи посветити неријешеним нападима.

„Посебно је опасна релативизација напада на новинаре и медијске раднике“, упозорио је Крачковић.

Он је казао да је СМЦГ против тога да новинари буду службена лица.

„Новинари не раде у служби државе, него у служби јавног интереса“, казао је он.

Новинарка Вијести Јелена Јовановић, оцијенила је да је „велика линија раздора“ међу медијима.

„Никако не бисмо смјели да прихватимо да новинари буду службена лица“, поручила је Јовановић.

Осврћући се на недавни догађај када је новинар Небојша Шофранац вријеђан и омаловажаван, новинар РТЦГ Данијел Челецки казао је да уредници који распоређују новинаре на радне задатке треба боље да предвиђају могуће посљедице приликом извјештавања са одређених догађаја.

„Треба критиковати одлуку уредништва да колегу Шофранца пошаље да извјештава с догађаја који је за њега носио висок ризик. Такве одлуке треба да имају одређене посљедице за уредништво које је довело новинара у опасну ситуацију. Ово се односи на све медије“, истакао је Челецки.

Предсједница Синдиката запослених у РТЦГ Јадранка Дробњак, саопштила је да је генерални директор Јавног сервиса Божидар Шундић Савјету послао предлог нове систематизације радних мјеста, а да Синдикат запослених није упознат.

„Тражићемо од Савјета да нас упозна с тим документом“, рекла је Дробњак.

Фоторепортери и камермани још више су угрожени него новинари у Црној Гори, сматра фоторепортер и члан Главног одбора СМЦГ, Борис Пејовић.

„Осим свакодневних напада, вербалних и физичких, фоторепортери имају проблем што институције и грађани не знају која су наша права, па се дешавају забране приласка, предуго легитимисање и сл“, казао је он.

Цамовић Величковић је казала да је држава током 2020. и 2021. године помогла медије са 2,5 милиона еура. „Ми морамо поставити питање гдје су отишле те паре и јесу ли запослени добили дио“, поручила је.

На округлом столу је оцијењено и да треба размотрити иницијативу о ретроактивном откупу радног стажа за запослене у медијима за период 2000-2010, као и да треба радити на побољшању положаја фриленсера.

Округли сто је дио пројекта „Унапређење дијалога између новинарских удружења и парламената на Западном Балкану за снажнији цивилни сектор“ који финансира Шведска агенција за међународни развој и сарадњу (Сида), а имплементира Балканска мрежа за развој цивилног друштва (БЦСДН).