Како слати поруке ако власт искључи интернет?

Шта ако рецимо талибани у Авганистану забране слободан приступ интернету? То се већ често дешавало у свету, па су развијене апликације којима може да се комуницира и без интернета. Но, увек треба бити опрезан

Интернет као масовни медиј увек привлачи пажњу владара који преузму моћ не баш демократским средствима. Као рецимо након војног пуча у Мјанмару, након недемократских избора у Белорусији или сада у Авганистану, након што су талибани преузели власт.

У зависности од њихових техничких способности, они блокирају одређене веб-странице или једноставно искључују интернет.

Међутим, и талибани користе популарне апликације за слање порука, па су тако и сами упућени на интернет. Дакле није потпуно јасно шта ће се даље дешавати. Али врло је могуће да ће доћи до привременог гашења интернета у читавој земљи или у појединим деловима.

Нема интернета, нема ни комуникације – помислили би неки у данашњем дигиталном добу. Ипак има решења како да се комуникација настави и без интернета.

Брајар – са једног паметног телефона на други преко блутута или вај-фаја

Брајар (Бриар) је апликација за Андроид, која омогућава такозвану пир-ту-пир (пеер то пеер, П2П) комуникацију. Два паметна телефона се повезују директно преко блутута или вај-фаја и притом им није потребан рутер или мобилна мрежа.

Слаба страна је мали домет. Код блутута је око десет метара, код вај-фаја до сто метара. Предност је успостављање директне веза која је сигурна због енд-то-енд шифровања. Дакле, поруке не могу да читају тајне службе, провајдери мобилних услуга или хакери.

Највећа снага апликације Брајар је њена способност да међусобно умрежи велики број тих директних веза. На тај начин, не само двоје, већ велики број људи може да комуницира на већим удаљеностима.

Та технологија се зове меш-мрежа (Месх-Нетwорк). Уколико нека особа из те мреже има приступ интернету, јер рецимо користи страну СИМ-картицу, онда приступ интернету може да омогући свим људима са којима је повезана.

Повезивање са интернетом се обично обавља анонимно. Ни тада нико са стране не може да чита поруке.

Свако ко је део меш-мреже међутим треба да буде свестан да аутоматски шаље и податке који му нису познати и да можда тиме крши закон.

Брајар је бесплатна и опен соурце апликација, финансирају је организације које се залажу за слободу на интернету, као што су Аццессноw или Опен Тецхнологy Фунд. Доступна је преко платформи Гоогле Плаyсторе или Ф-Дроид.

Бриџфај – и за Еплове кориснике

Бриџфај (Бридгефy) функционише на сличан начин као Брајар и дозвољава комуникацију преко меш-мреже, која се такође успоставља преко блутута или вај-фаја.

Поред андроида, Бриџфај могу да користе и иОС уређаји – што је предност у односу на Брајар. Вероватно се из тог разлога на протестима у Хонг Конгу више користио Бриџфај.

Бриџфај није опен соурце апликација, дистрибуира је истоимена мексичка компанија. Финансирање иде преко реклама.

У прошлости је увек постојала забринутост када је реч о безбедности шифровања. Али у међувремену се корист такозвани сигнални протокол, који важи као безбедан. Он је постао познат преко месенџер апликација Сигнал и Вотсап (WхатсАпп).

Сајленс – шифроване СМС поруке

Све док телефонија и класичне СМС поруке још функционишу, а интернет је искључен, сигурну размену порука омогућава апликација Сајленс (Силенце).

Класична СМС комуникација није шифрована и неко са стране може лако да је прати. Сајленс отклања те безбедносне пропусте шифровањем СМС порука.

Притом је од праћења заштићен само садржај комуникације. Метаподаци, односно са ким и када су поруке размењене, нису шифровани. Сајленс је тренутно доступан само за кориснике андроид уређаја. Апликација је бесплатна и опен соурце. Финансира се путем донација.

Решења за неслободни интернет

Могућности дигиталне комуникације без интернета су ограничене. Али није немогуће остати у контакту. У зависности од безбедносне ситуације и локалних закона приликом коришћења наведених апликација треба бити опрезан.

Уколико је веза са интернетом доступна, али постоји јака цензура и одређене веб-странице су блокиране, постоје апликације као што су Псајфон (Псипхон) или Тор, уз помоћ којих је цензуру могуће заобићи.

Извор: УНС