Новинар о УНЦГ или послије 150 година: Комунисти још увијек јашу за пропаст нашу!

Пише: Иван Милошевић

Обиљежавање 150 година новинарства у Црној Гори вриједан је датум и у складу са тиме ваља га достојно обиљежити. Удружење новинара Црне Горе још је у јануару ове године покренуло ту тему и обратило се владиним службама око организације тог јубилеја. Предлагали смо и штампање монографије о 150 година новинарства. Међутим, за скоро годину дана из владиних служби добили смо само таласе ћутње и игнорисања наших предлога. То је трајало пуних 11 мјесеци и онда наједанпут појављују се руководство РТЦГ као организатор трибине о 150 години новинарства. А на трибини, осим пар изузетака, све сами наследници старе комуннстичке школе, односно некадашњи новинарски јуришници комунизма и социјализма, али и омиљеног посткомунистичког вође у лику и дјелу Мила Ђукановића. Срамно је да о данашњем тренутку новинарства, али и традицији од вијек и по писане новинарске ријечи, данас говоре од реда новинарски пензионери, али и новинари који су посљедњих деценија препознати као вулгарни заговорници новоцрногорске идеологије. У том смислу посебно се истакла трибина РТЦГ о 150 години новинарства на којој су говорили медијски службеници бившег режима (ДПС-а). Међутим, то им није сметало да медитирају о односу власти и новинарства, односу идеологија и журналистике и сличним темама. Наравно, у свим тим причама потпуно су заобишли не само актуелно руководство УНЦГ, него и новинаре који припадају нашем удружењу. Иако смо покренули тему о прослави јубилеја још прије 11 мјсеци, данашњи организатори прославе тог догађаја, нијесу се удостојили ни да позову руководство и чланове УНЦГ да и они нешто кажу о томе.

Иако је нова влада формирана прије годину дана, Министарство медија и министар Тамара Срзентић,  мало тога су урадили за новинаре. Осим евроатлантских фраза, новинарима нијесу понудили ништа што би могло да утиче на њихов бољи положај.  Штавише, Министарство је прије неколико мјесеци одбјавило конурс за расподјелу новца медијима и на њему су средства добили само пар медија и то по правилу оне куће које су задњих деценија биле препознате као гласноговорници ДПС-а. Више стотина хиљада евра подијељено је и НВО које су дуго на држаном буџету и којима је постала навика да добију значајне суме од више стотина хиљада евра за пројекте, које у исто вријеме финансирају стране амбасаде. За остале није опредијељен ни цент, па сви они који су барем покушали да у времену ДПС- сачувају новинарску професију и одбили да буду слуге њиховог режима и даље таворе на медијским маргинама и такорећи немају никакав утицај на јавно мњење. Да ли треба помињати да је и актуелни министар за медије тотално игнорисала руководство УНЦГ и чак их није, као све остале, позвала ни на куртоазни разговор о медијским темама.

УНЦГ већ годинама има просторије у згради гдје се налази ОО ДПС-а у Подгорици. Међутим, оне су данас оковане кључевима ДПС-а, па је до њих тешко доћи, а уколико се и дође потребно је задовољити неколико провјера службеника ОО ДПС-а. Покушали смо да на ОО ДПС утичемо да нам дају неки други простор, па и мањи, али су нас они упутили на конкурс Општине Подгорица о додјели пословних простора НВО. Ти простори су прескупи и због тога потпуно недоступни за УНЦГ. Дакле, против УНЦГ не ради само актуелна влада и дио медијских кућа, него и ДПС који нам је наговјестио да ће приликом локалних избора у главном граду морати да отвори наше просторије и користи их за кампању.

Медијска сцена данас у Црној Гори је у потпуном хаосу и одавно није била на тако ниском нивоу као данас. Карактеристично за њу је масован пребјег новинара „Вијести“ у владине службе, гдје ведре и облаче медијским небом. Нијесу ни запостављени новинари „Дана“ који су своја нова мјеста нашли у уреднички фотељама у РТЦГ. Дакле, „Вијести“ и „Дан“ су заузели сва кључна медијска мјеста и тамо настављају медијску службу новим политичким моћницима. Углавном и  након политичких промјена однос према новинарима, али и међуновинарски дијалог је на истим гранама као и раније. О новинарству нико не води рачуна, односно професију гурају у други план и то за рачун личних и партијских интереса појединаца који су незаслужено дошли до важних медијских фотеља.

Срећом, УНЦГ је таман колико је запостављено у Црној Гори толико афирмисано у региону. Истичемо коректан однос Удружења новинара Србије на челу са Живојином Ракочевићем, предсједником, и Нином Брајовићем, генералним секретаром. Њихова отвореност и новинарска солидарност умногоме омогућују да и поред бројних наведених домаћих препрека и даље функционише и живи свој живот. УНЦГ је најстарије удружење новинар у ЦГ, старо 76 година, и право је чудо да данас то ништа не значи у Црној Гори, али зато утицај имају удружења чији су се чланови доказали као велики борци за обрану лика и дјела Мила Ђукановића и који су и основани парама бившег режима. Наш представник пчетком децембра учестоваће на регионалној конференцији о безбједности новинара која се одржава у Београду. И на њој ће саопштити жалосне податке о актуелном тренутку домаћег новинарства, али и изласку из ње.

(аутор је генерални секретар УНЦГ)