Неђељко Рудовић: Слободан новинар градитељ слободног друштва

Бољка наших медија, како се то примјећује и у међународним извјештајима, је да добар дио њих и даље веже своју уређивачку политику за одређене политичке програме или чак политичке субјекте. Није све у казненој политици, али некада је и она једино рјешење за квазиновинаре који анонимно, са нерегистрованих портала, покушавају да лажним информацијама дискредитују противнике оних који их финансирају. Снажењем грађанског друштва и самим тим, међусобне толеранције, добићемо и већину медија којима је професионализам, без обзира на уређивачку политику и профилацију, главна карактеристика, а предуслов за то је да новинари раде у амбијенту који искључује страх од пријетњи и насиља, амбијенту који подразумијева уређено тржиште и плате које су прикладне за једну од најважњих области за будућност сваког здравог друштва.

То је у интервјуу за “Вијести” казао вршилац дужности директора Директората за медије у Министарству јавне управе, дигиталног друштва и медија Неђељко Рудовић.

Рекао је да очекује да ће нова петогодишња Медијска стратегија понудити рјешења, која ће омогућити да се наставе реформе, које су констатоване у посљедњем Извјештају о напретку Црне Горе Европској унији.

Рудовић каже да је, ако је један од начина подстицања да новинари наставе своје увођење бенефицираног радног стажа, лично више него благонаклон према том моделу.

Како оцјењујете медијску сцену у Црној Гори у овом тренутку у свим сегментима (безбједност и социјално-материјални положај новинара, медијско тржиште, нелојална конкуренција…)?

Чини ми се да медијска сцена у Црној Гори осигурава да сваки грађанин има пуну и свеобухватну информацију. Ако није сигуран да ће је наћи у једном медију, наћи ће је у другом. Обезбијеђен је медијски плурализам, мада бисмо сви били задовољнији када бисмо у сваком релевантном медију имали потпуну слику стварности. То је улога прије свега Јавног сервиса, ослобођеног од сервилне улоге према било којој власти. Примјећујемо промјене од доласка нове управе, више се чује друга страна, што је и констатовано у извјештају ЕК. Бољка наших медија, како се то примјећује и у међународним извјештајима, је да добар дио њих и даље веже своју уређивачку политику за одређене политичке програме или чак политичке субјекте. Снажењем грађанског друштва и самим тим, међусобне толеранције, мислим да ћемо добити и већину медија којима је професионализам, без обзира на уређивачку политику и профилацију, главна карактеристика. Предуслов за то је да новинари раде у амбијенту који искључује страх од пријетњи и насиља, амбијенту који подразумијева уређено тржиште и плате које су прикладне за једну од најважњих области за будућност сваког здравог друштва.

Иако сте релативно кратко вршилац дужности директора Директората за медије, какво сте стање, по доласку у Министарство јавне управе, дигиталног друштва и медија, затекли, односно шта је тај ресор за годину урадио како би ријешио нагомилане проблеме у области медија?

Затекао сам прије свега намјеру да се направе помаци, што је и дефинисано одлуком да се припреми прва Медијска стратегија Црне Горе за наредне четири године и да се донесе сет медијских закона који ће заиста одговарати потребама црногорског друштва и бити плод широког консензуса, за разлику од важећих који су једнострано усвојени у јулу 2020. Прије него смо у октобру и децембру формирали радне групе чији је задатак да испуне задати циљ, министарка Срзентић је током 2021, између осталог, имала десетине састанака са представницима медијске заједнице са жељом да чује из прве руке све проблеме са којима се медији суочавају и њихову визију развоја медијске сцене. Из тог дијалога је и проистекао конкурс за медије, за борбу против ковид кризе. Идеја је да заједнички дођемо до креирања оптималног окружења за слободно и професионално новинарство.

У току је израда медијске стратегије за наредни, петогодишњи период. Каква очекивања имате од тог процеса и каква је сарадња са медијском заједницом, медијским организацијама, али и другим државним институцијама?

Очекујем да нађемо најбоље могуће одговоре, са мјерама које ће бити ефикасне и одрживе, на насиље над новинарима и опасну ситуацију у којој неки мисле да без посљедица могу застрашивати, ударити или пуцати на новинара, на говор мржње и ширење лажних вијести, на потребу да имамо ефикасну и кредибилну саморегулацију, да имамо финансијски одрживе медије, истински Јавни сервис… Имамо конструктивне дебате свих заинтересованих актера, од медијских удружења и независних регулатора, до представника невладиних организација, државних органа и правосуђа. Очекујем да ћемо понудити рјешења која ће омогућити да се наставе започете реформе, које су констатоване у последњем Извјештају о напретку Црне Горе Европској унији.

Цијели западни Балкан се суочава са кризом недостатка новинског папира, због затварања фабрике у Словенији, што је значајно утицало на црногорско тржиште. Шта је Влада учинила да би помогла издаваче?

Одмах по добијању информације шта се десило са фабриком у Словенији из које су снабдијевани рото папиром сви наши издавачи, реаговали смо у договору са свим штампаним медијима, уз оперативну подршку црногорских дипломатско-конзуларних представништава у земљама у којима постоје фабрике рото папира. Крај октобра и скоро цијели новембар нам је протекао у напорима да не стану штампарије. Успјели смо да нађемо привремено рјешење, а циљ нам је да се дође и до средњерочног док се тржиште рото папира не врати у нормалу.

Да ли сматрате да су се у Црној Гори коначно стекли услови да новинари добију бенефицирани радни стаж? Ово из разлога јер смо професија која преживљава убједљиво највише вербалних и физичких напада, али и пријетњи, од којих већина није расвијетљена, а није или бар није адекватно процесуирана.

Ја сам у новинарству провео 20 година и добро ми је познато како изгледа радни дан новинара. Немам дилеме да је на сваки могући начин нужно подстицати новинаре да наставе са својом мисијом. Ако је један од начина увођење бенефицираног радног стажа, лично сам више него благонаклон према том моделу. Потребно нам је о свим мјерама дођемо до широке сагласности, да уважимо сваки аргумент више, а и да изнад свега будемо свјесни да су професионални и слободни новинари чувари демократског поретка и слободног друштва.

Производња телевизијског програма је јако скупа, а Црна Гора је, због сличног говорног подручја, драстично изложена садржајима телевизија из региона. Шта држава ради да помогне производњу домаћих садржаја и како може помоћи црногорске телевизије?

То је тема којом се бавимо приликом израде Медијске стратегије 2022 – 2026. и измјена сета медијских закона. Принципи слободног тржишта су неупитни, али исто тако ТВ станице које емитују програм у Црној Гори имају обавезу да највећи дио продукције буде везан за Црну Гору и да та продукција служи јавном интересу. Један од предлога је да само те ТВ станице могу бити кориснице новца из Фонда за медијски плурализам.

Говор мржње и дезинформације су све већи проблем како у Црној Гори, али и у свијету. У Црној Гори ради велики број портала који, не само да шире говор мржње и дезинформације, већ бесправно узимају садржаје регистрованих медија и тиме им наносе штету. Како боље регулисати рад портала, а да се у исто вријеме не угрози независност медија? Шта ће Влада у том дијелу урадити и која је мјера баланса?

Фокус управо треба да буде на балансу, на доброј мјери. Није све у казненој политици, али некада је и она једино рјешење за квазиновинаре који анонимно, са нерегистрованих портала, покушавају да лажним информацијама дискредитују противнике оних који их финансирају. Овдје нам је, по мени, потребно да се фокусирамо на ширење медијске писмености, али и неке краткорочне мјере. Осим кривично-правне одговорности за ширење мржење и дезинформације, мислим да је нужно да се договоримо о моделу путем којег ће сви они који се тиме баве бити јавно означени као такви, те о моделу да досег лажних вијести путем интернетских платформи буде далеко мањи од онога што пројектују или мисле да могу да плате.