“Дан” обиљежава 25 година редовног излажења

Пр­ви број Дневних новина “Да­н” иза­шао је 31. де­цем­бра 1998. го­ди­не, у из­да­њу ме­диј­ске ку­ће “Ју­ме­диа монт”. Осни­вач нај­чи­та­ни­јег ли­ста у Цр­ној Го­ри је Ду­шко Јо­ва­но­вић. Пред нама је дакле, година јубилија – 25 година рада!

Објек­тив­но и тач­но ин­фор­ми­са­ње о сва­ко­днев­ним де­ша­ва­њи­ма у зе­мљи и сви­је­ту у сфе­ри по­ли­ти­ке, еко­но­ми­је, хро­ни­ке, ло­кал­не са­мо­у­пра­ве, кул­ту­ре, спор­та и за­ба­ве до­ни­је­ло је “Да­ну” ста­тус нај­ти­ра­жни­јег днев­ног ли­ста у Цр­ној Го­ри. У скло­пу но­ви­на за све ове године излазили су и по­себ­ни не­дјељ­ни до­да­ци По­ро­ди­ца, Ре­ви­ја Д, Фикс, Ћирилица, Пазар… Дневне новине “Дан” су мно­ге до­га­ђа­је ис­пра­ти­ли по­себ­ним до­да­ци­ма. У не­ко­ли­ко на­вра­та “Дан” је тех­нич­ки ми­је­њао кон­цеп­ци­ју, из­два­ја­ли смо је­дан по је­дан ло­го ко­ји су та­ко кон­ци­пи­ра­ни да да­ју пу­ну сли­ку свих дру­штве­них де­ша­ва­ња.

Читаоци су нас препознали као сим­бол ме­ди­ја ко­ји је на­стао из пр­ко­са који је ме­диј­ском тр­жи­шту донио ра­зно­вр­сност. Са властима се њесу пра­ви­ли ком­про­ми­си, “Дан” је оста­о сво­ј и дру­га­чи­ји. Није проблем – боље да се пла­ше критике, не­го да нас во­ле, по­шту­ју, или са­мо тр­пе.

Ка­да је “Дан” про­сла­ви­о пет го­ди­на по­сто­ја­ња, Ду­шко Јо­ва­но­вић је ка­зао – успјех је по­стиг­нут, по­вје­ре­ње и по­др­шка чи­та­ла­ца су ту.

– И за­и­ста је та­ко. Пр­ве го­ди­не све гре­шке се пра­шта­ју, а свих на­ред­них го­ди­на гре­шке се пла­ћа­ју. Ре­дак­ци­ја “Да­на” по­че­ла је са љу­ди­ма ко­ји су сво­је пр­ве тек­сто­ве об­ја­вљи­ва­ли ту, а са­да су то брит­ка но­ви­нар­ска пе­ра. Ла­ко је по­ста­ти, те­шко је оп­ста­ти – ту лек­ци­ју је “Дан” до­бро на­у­чио. Нај­бо­ље и нај­ве­ће су­ди­је сва­ког ли­ста су чи­та­о­ци. Ка­да вам они окре­ну ле­ђа, он­да вам ни­ка­ква дру­га по­др­шка ни­је по­треб­на и не мо­ра­те је тра­жи­ти. Ако вам чи­та­о­ци “ду­ва­ју у је­дра”, он­да не­ма те бу­ре ко­ја мо­же да вас сру­ши. А у је­дра “Да­на” ду­ва сва­ко­га да­на сто хи­ља­да чи­та­ла­ца – ре­као је Ду­шко Јо­ва­но­вић, глав­ни и од­го­вор­ни уред­ник “Да­на”.

Уводник првог броја “Дана”

Први број “Дана” имао је увод­ник у коме смо се обратили читаоцима. “Ово је ва­ша, на­род­на но­ви­на. Ово је од­го­вор сви­ма они­ма ко­ји су нас “про­чи­та­ли” при­је из­ла­ска и осу­ди­ли нас пре­ма соп­стве­ном ли­ку и дје­лу. Ово је по­зив и за по­хва­лу и за кри­ти­ку. Мо­жда ће већ на­ред­на из­да­ња би­ти бо­ља, са­др­жај­но бо­га­ти­ја, тех­нич­ки до­тје­ра­ни­ја. Али, овај број пам­ти­ће се баш због то­га што је пр­ви. И све мо­же­мо ми­је­ња­ти осим иде­је ко­ја нас је оку­пи­ла. Би­ће­мо у слу­жби сво­га на­ро­да и сво­је зе­мље”, писало је на насловници.

Јо­ва­но­вић је на се­би свој­ствен на­чин за­хва­лио сви­ма ко­ји су “Да­ну” вје­ро­ва­ли.

– За­хва­љу­јем и они­ма ко­ји су по­мо­гли и они­ма ко­ји су нам од­мо­гли, те ко­ји су гри­је­ши­ли у свом по­слу, па смо има­ли о че­му да пи­ше­мо. По­себ­но за­хва­љу­је­мо др­жа­ви и пар­ти­ја­ма што нам се не ми­је­ша­ју у уре­ђи­вач­ку по­ли­ти­ку и ме­ђу­на­род­ној за­јед­ни­ци ко­ја је све ово ври­је­ме би­ла са “Да­ном” – го­во­рио је Ду­шко Јо­ва­но­вић.

Фондација “Душко Јовановић”

Фон­да­ци­ја “Ду­шко Јо­ва­но­вић” осно­ва­на је у знак сје­ћа­ња на хра­брог но­ви­на­ра и ис­трај­ног пре­га­о­ца ис­тра­жи­вач­ког но­ви­нар­ства на про­сто­ру Цр­не Го­ре Ду­шка Јо­ва­но­ви­ћа (1964–2004), а осни­вач је ње­гов син Во­јин Јо­ва­но­вић, ро­ђен 23. ју­на 2004. го­ди­не. Фон­да­ци­ја је уста­но­ви­ла ме­ђу­на­род­ну на­гра­ду за ис­тра­жи­вач­ко но­ви­нар­ство “Ду­шко Јо­ва­но­вић” ко­ја се до­дје­љу­је сва­ке че­твр­те го­ди­не. На­гра­да се до­дје­љу­је за оства­ре­ња у ис­тра­жи­вач­ком но­ви­нар­ству, ко­ја су до­при­нос са­зна­њи­ма исти­не о ва­жним чи­ње­ни­ца­ма и то­ко­ви­ма жи­во­та и ра­да и о су­зби­ја­њу ано­ма­ли­ја и дру­штве­них де­ви­ја­ци­ја у Цр­ној Го­ри и сви­је­ту.

Међународне награде

(новчани фонд по 20.000 еура)

Пр­ви до­бит­ник на­гра­де је но­ви­нар Ва­шинг­тон по­ста Ен­др­ју Хи­гинс. 2011 година

Ендрју Хигинс (Андреw Хиггинс) придружио се “Вашингтон Посту” (Тхе Wасхингтон Пост) 2009. године као виши дописник након што је покривао исту позицију у “Вол Стрит журналу” (Тхе Wалл Стреет Јоурнал) од 2003. до 2009. године.
“Вол Стрит журналу” прикључио се 1998. године као шеф московаког одјељења након што је претходно био у Хонгконгу трогодишњи дописник за Далеки исток за лист “Гардијан” (Тхе Гуардиан).

На 11. годишњицу убиства, Фондација “Душко Јовановић” додијелила је међународне награде за истраживачко новинарство Стефану Хофсдатеру из Африке за текст “Пуцај да убијеш”, Стевану Дојчиновићу из Србије за текст “Како је бал-кански нарко-картел освојио Европу” и Ахмеду ел Шамију из Египта за текст “Иза затворених врата тишине”

Признања

.Фон­да­ци­ја “Ду­шко Јо­ва­но­вић” до­ди­је­ли­ла је 27. ма­ја 2013. го­ди­не при­зна­ња за до­при­нос и раз­вој ис­тра­жи­вач­ком но­ви­нар­ству у Цр­ној Го­ри, на де­ве­то­го­ди­шњи­цу од уби­ства

Регионална награда 2019

Прву награду Фондације “Душко Јовановић” добио је новинар из Сарајева Азхар Каламујић. Другонаграђени су Азра Омеровић и Авдо Авдић из Сарајева, а трећа награда припала је новинару Јовану Никитовићу из Подгорице

Уби­ство Ду­шка Јо­ва­но­ви­ћа 27.маја 2004. године и хлад­на рав­но­ду­шно­ст инситуција према том злочину обиљежила је наш рад. Власт, иако се мијењала, није се истински заложила за прин­цип да је сва­ко но­ви­нар­ско пе­ро све­ти­ња већ су били то­ле­рант­ни пре­ма вер­бал­ном и фи­зич­ком на­си­љу над љу­ди­ма ко­је до­жи­вља­ва­ју као по­ли­тич­ке про­тив­ни­ке. “Дан” је платио стра­шну ци­је­ну те мо­рал­не и по­ли­тич­ке без­об­зир­но­сти. Постали смо зе­мље у ко­јој је но­ви­на­ра мо­гу­ће не­ка­жње­но уби­ја­ти. То нас ста­вља на дно по­ли­тич­ке ци­ви­ли­за­ци­је…

У сла­га­њу мо­за­и­ка свих до­са­да­шњих бро­је­ва уче­ство­ва­ли су број­ни но­ви­на­ри, уред­ни­ци и са­рад­ни­ци.