Вјештачка интелигенција: Пријетња или помоћ новинарима?

Коришћење вјештачке интелигенције (АИ) све више трансформише свијет новинарства на много начина, од аутоматизације рутинских задатака до генерисања вијести и препознавања трендова. С порастом дигиталних података и повећаном потражњом за новостима у стварном времену, медијске организације све више користе АИ како би им помогао да брже и учинковитије производе садржај. Иако неки страхују да ће АИ замијенити људске новинаре, многи стручњаци вјерују да АИ заправо може побољшати квалитет и тачност извјештавања, пружајући нове увиде и перспективе. У овом тексту истражујемо неке од начина на које се АИ користи у новинарству, те потенцијалне предности и изазове који долазе с овом новом технологијом.

Новинска агенција Ассоциатед Пресс (АП) почела је у јуну 2014. године да користи вјештачку интелигенцију за стварање садржаја тј. чланака из области финасија. Поставили су уреднике за аутоматизацију, који контролишу објаву вијести.

Данас, чатботови могу да се “баве” једноставнијим новинарским формама, транскрибовањем интервјуа, уређивањем фотографија, филтрирањем корисничких коментара…

Могу ли роботи замијенити и црногорске новинаре?

Да чатбот не може бити конкуренција новинарима, нарочито не онима који се баве озбиљним новинарством, сматра новинарка “Вијести” Жељка Вучинић.

“За писање текста нијесу довољни само подаци са интернета, већ је потребан много дубљи и преданији рад. Подаци са интернета могу бити добра премиса за писање текста, али за његову даљу разраду, добијање неопходних информација за текст, писање и долазак до финалног производа потребна је комуникација са људима – саговорницима”, каже Вучинићева за Портал Јавног сервиса.

Оцјењује да чатбот има потребно знање, али не и оштрину људског ума да препозна евентуалну манипулацију.

Новинарска етика је, указује Вучинићева, одавно на испиту, а убрзани развој дигиталних технологија, показао је да је прави изазов изградити и очувати повјерење јавности.

“Новинар професионалац ће се увијек држати новинарске етике, на шта је Кодексом, али и моралним постулатима, и обавезан, а чатбот је баш то – бот, који се не може ставити у позицију онога о коме пишете, нити се запитати: ‘Да ли је етички да неко овако нешто пише о мени?'”, додаје она.

На питање колико новинарима значи употреба АИ у свакодневним задацима, Вучинићева каже:

“Да би били у корак са временом и оним што тржиште тражи, и новинари се морају прилагођвати и упијати нова знања, усвајати нове вјештине, користити бројне алате. Укратко – држати корак са новим технологијама колико је то могуће. Вјештачка интелигенција у овом дијелу новинарима може олакшати свакодневни посао, баш на примјеру транскрибовања интервјуа и слично. Наравно да је то потребно провјерити и након што вјештачка интелигенција ‘одради’ посао, јер испод онога што напишете биће ваш потпис.”

Ни новинарка Телевизије Црне Горе (ТВЦГ), Милица Капа, још није почела да користи вјештачку интелигенцију при изради прилога. Они који се ослањају на њу, сматра, вјероватно имају разлоге за то.

“С обзиром на то да су подаци којима располаже технологија заснована на вјештачкој интелигенцији ограничени, а често и нетачни, сматрам да још увијек не може представљати конкуренцију традиционалном новинарству. Посебно не уколико новинари свој посао обављају поштујући професионалне стандарде и етички кодекс, самим тим јасно је да имају већи кредибилитет од чатбота”, каже Капа.

Истиче да је на новинарима да оправдају повјерење и отклоне било какву опасност коју АИ може представљати по новинарску етику.

Новинар “Побједе”, Душко Михаиловић, такође сматра да чатботови не могу бити конкуренција новинарима у правом смислу ријечи јер је, како каже, контекст оно што чини новинарство.

“Вјештачка интелигенција, макар за сада, ипак функционише на принципу инпута, односно података којој јој ми ставимо на располагање, као уосталом и сваки други софтвер. За контекст је још увијек неопходан људски ум, а пуко преношење информација свакако није новинарство”, каже Михаиловић.

АИ технологија, додаје, може бити врло корисна за новинаре у свакодневном раду.

“Неки процеси се могу аутоматизовати и уштедјети вријеме, како би се новинари брже фокусирали на само писање. Употреба АИ може омогућити новинарима да више времена посвете истраживању и писању сложенијих новинарских форми, попут аналитичких чланака и репортажа, а такође нам може помоћи да откривамо нове приче и трендове који би иначе могли проћи непримијећено.”

Отпуштања новинара, ангажовање софтвера?

Новинарке су сагласне да машине, ма колико биле савремене, не могу замијенити квалитет и вјештине људи у редакцијама.

“Тек ће се показати да ли је циљ да се рад у редакцијама побољша уз помоћ вјештачке интелигенције, или је она само изговор да се додатно отпуштају новинари”, каже Вучинићева на питање о финансијски оправданим отпуштањима новинара, а ангажовању софтвера.

Капа сматра да је великим медијским кућама сигурно лакше цензурисати софтвер него новинара који свој посао обавља професионално.

“Вјерујем да технологија заснована на вјештачкој интелигенцији не може замијенити све квалитете и вјештине које људи доносе у редакцију. Може само да им помогне да посао заврше брже и лакше. Рјешење видим у колаборацији, односно да технологија треба служи човјеку, а никако да га замјењује”, закључује новинарка ТВЦГ.

“Нови облик живота”

Комуниколог и психолог Радоје Церовић, у изјави за ПР Центар, казао да је вјештачка интелигенција апсолутно глобални феномен и засигурно највећа технолошка револуција, која ће захтијевати трансформацију привреде, па чак и малих предузећа.

“Нова рјешења захтијевају широку партиципацију и упознатост, а не само једну главу која размишља”, додао је он.

Поручио је и да ће се од људи свакако тражити нова форма информатичка, али медијска писменост, како би на најбољи начин могли да искористе могућности ове технологије.

Церовић је рекао да ће тај “нови облик живота”, који би могао да постане драматично интелигентнији од људи, утицати на сваку пору функционисања пословних система и захтијеваће од човјека нову етику, као и потребу за доношењем етичких кодекса који ће дефинисати ову област.

“Морам да подсјетим да је човјек увијек пред новим стварима зарезао и сјећам се неког чланка из британских новина који је писао да ће због изума телефона сви постати изоловани и да се нико више неће дружити, па се то, као што видимо, није десило”, указао је Церовић.

Извор: ртцг