Момчило Моца Петровић: Новим медијима не треба стручњак него шустер
28/08/2023
Дритан Абазовић: Добили смо одговор у вези убиства Душка Јовановића
04/09/2023
Више од 250 случајева СЛАПП (Стратегиц Лаwсуитс Агаинст Публиц Партиципатион) тужби забиљежено је у Европи у протеклих годину дана. То су стратешке тужбе против јавног иступања и означавају поступке који су усмјерени као притисак на медије и појединце да би се одвратили од критичког иступања. Таквих тужби у Црној Гори, по извјештају ЦАСЕ коалиције, није било.
Допуњени извјештај коалиције показује да је у протеклих годину дана у Европи поднијето 250 нових СЛАПП тужби, као и да је на врху убједљива Пољска са 128 СЛАПП тужби, након чега слиједе Малта са 88 и Француска са 76.
Између осталог, у извјештају се наводи да је у Србији забиљежено 28 СЛАПП тужби, што јој је обезбиједило четврто мјесто у региону, будући да су испред ње Хрватска са 54 случаја, Босна и Херцеговина са 43, као и Словенија са 42.
У Сјеверној Македонији регостровано је пет случајева, док једино у Црној Гори нема регистрованих оваквих тужби.
Циљ тужиоца није да добије обештећење и правду на суду већ да заплаши туженог, изложи га трошку док не одустане од даљег писања и извјештавања.
ЦАСЕ коалиција упозорава да су најчешће мете СЛАПП тужби новинари, медијске организације, уредници, активисти и НВО, а да их најчешће покрећу они на позицијама моћи, односно, компаније и политичари, преноси портал “Аутономија“.
Истраживачица на Европском универзитетском институту (ЕУИ) Паулина Милевска, из Пољске, у разговору за “Аутономију” истиче да су СЛАПП тужбе у њеној земљи важан алат у борби владајуће партије против независних медија и активиста, као и свих који износе другачије мишљење и критике на рачун власти.
Иначе, она је недавно истраживала и поредила ситуације у Пољској, Мађарској и Словенији, јер су све три земље, иако чланице Европске уније, прошле кроз процес такозваног “демократског назадовања“.
Милевска истиче да, према подацима Фридом Хауса, Мађарска више није препозната као демократска земља, док је Пољска држава са полу-консолидованом демократијом.
Када је почела своје истраживање, напомиње Милевска, Словенија је била под владом Јанеза Јанше и било је великих страховања да ће пратити Пољску и Мађарску, јер су забиљежени бројни различити напади владе на независну штампу, међу којима и СЛАПП тужбе.
Међутим, наставља, након демократских промјена и одласка Јанше ситуација је донекле побољшана, док у Пољској и Мађарској, према њеној оцјени, и даље постоје велике пријетње демократији. СЛАПП тужбе су само један од алата у борби против демократије.
Због тога се, како истиче, СЛАПП поступци у Пољској и Мађарској не могу посматрати само као пријетње моћника у случајевима када им се нешто не свиђа, већ прије као метод који се користи за уништавање независних медија.
“У Мађарској су Фидес и Виктор Орбан успели да преузму већи део независних медија, да ли тако што су их купили или уништавајући их економски, на примјер одузимајући им државни маркетинг и слично. То не значи да у Мађарској нема СЛАПП тужби, има их, али због тога што су се други алати показали као успјешни и лаки за коришћење с циљем уништења независних медија, мање се користе СЛАПП тужбе“, указује Милевска.
У Пољској се овакав приступ није показао превише успјешним за Јарослава Качињског, додаје, па су више почели да користе СЛАПП.
“У ситуацији смо да највећи дневни лист ‘Газета Виброча’ има тренутно преко 90 СЛАПП тужби покренутих од стране Министарства правде, лично Јарослава Качињског и функционера партије Право и Правда“, истиче Милевска.
