РТЦГ на истоку

За Антену М пише: Петар Пестеровић

Никад већа делегација РТЦГ није путовала да размијени искуства или да се упозна са добрим праксама и новим технологијама, како се то већ каже за оваква студијска путовања. Ова прилика је била за пут свиле – до Кине.

А путовало се и прије. До Лас Вегаса, до Блиског Истока, до Амстердама, до Осла да се у Пен клубу оцрни сопствена држава и анализира уредничка дихотомија спрам рата у Украјини, у вези очекивања једног дијела популације да је нападач угрожен и да се то мора пажљиво обрадити. Наравно у уравнотеженом маниру, ђе је сваком грађанском активисти неутврђених професионалних домета, интимусу Бориса Раонића, дат приступ микрофону, како би своје медиокритетство дистрибуирао у етар.

( Не)уравнотеженост

Тако су у програму сви присутни уравнотежено – и нападнути и нападач, и знавени и незнавени, и пљачкаш и опљачкани.

Једино се на РТЦГ не може чути и видјети да је Виши суд у Подгорици прогласио нелегалним Генералног директора РТЦГ Бориса Раонића и да је у извјештају Европске комисије скренута пажња на криминалну истрагу поводом његовог поновног – нелегалног избора.

Него, да би се уравнотежила ситуација, а Европи показало да се и без ње може, Борис Раонић је са свитом кренуо на исток – у Народну Републику Кину. Претходно је дао суптилан знак политичке коректности и прилагодљивости, па је споменуо одбрану Украјине, уз цитирање државног секретара САД Блинкена и слику споменика посвећеног Украјини – дјело Црногорца Вучетића.

Будући да се за овакво студиозно путовање није направио план који би се представио јавности, можемо очекивати:

Дигитализација Бруса Лија

Да Борис Раонић потпише стоти меморандум о сарадњи и да се то обзнани у јавним гласилима

Да одржи предавање у Кинеској телевизији о људским слободама и владавини права, уз осврт на прагматично поступање са запосленима у РТЦГ. Послије тога и наводно или оправдано угрожени Ујгури изгубиће било које интересовање за борбу.

Уз право иде и борба против корупције, за коју у НРК постоји минимум толеранције. За тај мастер клас генералном директору асистираће вјечити помоћник за технику, маг свих дигиталних иновација и тендера. Он ће објаснити како је на највећем тендеру послије ауто пута (НРК финансијско и грађевинско дјело), успио да убиједи Савјет РТЦГ у новембру 2018, да је мање више, тј, како се за мање опреме уз исту цијену добија боља ефикасност. Уз то ће објаснити и како је успио да пренебрегне чињеницу да је дигитализација каснила, фирма подизвођач диктирала услове тендера, а РТЦГ остала ускраћена за 500 хиљада ЕУР које је могла да наплати као пенал за кашњење радова. Раонић ће да помогне и да објасни да је све тада заборављено почело сада да се набавља – од расвјете до опреме за архивирање. Цијену одржавања опреме која није до краја у функцији помињаће зависно од реакције домаћина.

Начин промјене финансијског плана на ЗООМ сједницама ђе се изненада купују три педестала за 600 хиљада ЕУР – без икавог елабората и образложења, пробаће да објасни помоћник за финансије. Његова досадашња каријера била је без мрља, али је ушавши у огромну канцеларију, наслијеђену од генералног, потпао под токсични утицај, ђе Раонићеве жеље за куповином, тендерима и уговорима о дјелу, као и бонус путовања, замагљују рационални и професионални приступ. Још је вријеме да се источњачком мудрошћу ишчупа из ове већ ноторне коруптивне и нелегалне приче, при којој ће Сејов уговор бити тек безазлена епизода.

Резерва и спортска торба

Директорица ТВЦГ отишла је на путовање као резерва помоћнику за програм. Мада њу препознаје ЗАКОН и мада је бирано лице, од самог почетка Раонићевог мандата пристала је на подређени положај ђе је програмска сива еминенција помоћник генералног за програм. Интересантно је да генерални директор нема ингеренције да се мијеша у програм, али његов помоћник има!? Једна пристојна новинарска каријера остаће запамћена по трулим компромисима и по пристанку да буде лутка на в.д. концу двоструко нелегалног директора. Чије је дјело најбоље описано бирократски прецизним, а политички коректним рјеченицама ЕК, али и метаболички провокативним – истина, политички некоректним слоганом УЛТРАСА. Овом суштаственом опису стања у РТЦГ директорицина ТВЦГ није ни покушала да свједочи у својим бројним “уравнотеженим” емисијама.

На овај пут није ишао ПРЕДСЈЕДНИК Савјета РТЦГ доктор Дрљевић. Један од разлога је што, можда, припрема или одлаже сједницу на којој би требало да буде смијењен. Незванично се сазнаје да су многи чланови Савјета схватили да их је Раонић довео у простор испод ТРУЛИХ ДАСАКА (тј. мјесто ђе је скончао Дзими Барка), па разматрају могућност да се покајнички приклоне закону и у свијетлу нових информација првом приликом смијене Дрљевића и Раонића. Систем, би знао да препозна то покајничко просвијетљење чињеницама и разумом, а у корист јавног интереса. Због, дакле, оправданог одсуства само ће се препричавати урбана легенда када је доктор Дрљевић 2008. године, као гост ЦОК, Лондоном “лутао витак” са торбом Олимпијског комитета Србије. Та истрајност да се прикаже као припадник угроженог дијела братског народа, али и спремност да искористи све завичајне везе са људима из естаблишмента, лансирала га је до мјеста оберчувара јавног медијског интереса. Какав чувар, такво и чување.

Денгова мачка и докторов крстић

И шта још рећи. Домаћини који су у свјетску геополитику поново лансирани мудрошћу човјека који је рекао да “није важно које је боје мачка, док год лови мишеве”, научиће како за успјех и није потребна источњачка мудрост.

Довољна је лаж, мимикрија, плагијат и кршење закона.

А потребни су и владавина права и крст на ланчићу. У наративу старог свата.