Регион кубури са слободом изражавања: Неопходно повратити поверење у медије

„Етички кодекси зависе од људи, а људи су ти који се баве новинарством. Ако ви не успете у вашем послу, нико од нас није успео. Кршење новинарског кодекса погађа шире од саме медијске заједнице и зато је ваш рад веома важан, важно је повратити поверење у медије“, рекао је шеф Мисије ОЕБС у Србији Јан Брату.

Брату је отварајући регионални скуп саморегулаторних тела југоисточне Европе рекао да је јако важно успоставити поверење јавности у медије као псе чуваре демократије.

„Новинари и медији морају неговати позитивне вредности и не само да се у свом раду уздржавају од дезинформација и говора мржње, већ да се проактивно боре против тога. Ово су важне вредности, како друштвене, тако и људске и сви имамо одговорност да их чувамо и тако ојачамо интегритет професије“, рекао је Брату.

Он је подсетио да медији и новинари не треба да забораве да је њихова сврха да објављују тачне, непристрасне и информације од интереса за јавност.

„Свесни смо да су медији, односно новинари често део корпорација и бизниса, али и у тим ситуацијама је могуће поштовати етичке стандарде. У Великој Британији су, на пример, таблоиди јако развијени, али и они поштују основне постулате етике. Могуће је“, рекао је Брату.

Он је похвалио српски Кодекс новинара и рекао да он представља пример добре праксе.

„Придржавање стандарда у новинарству никада није било важније, информације су јак инструмент и шире се глобално, оне имају утицај и моћ на обликовање јавног мњења. Новинари се морају придржавати смерница јер постоје различити трендови, како у Србији, тако и у свету, који показују да поверење у медије опада. За све нас је од велике важности да медији и новинари имају интегритет“, поновио је Брату.

Он је истакао да су савети за медије, штампу, чувари медијске етике.

„У интересу друштва и новинара је да се саморегулишу и да изграде однос међусобног поверења. Кршење етичких стандарда има последице и ван граница државе, због тога је регионална сарадња важна“, казао је Брату.

Он је навео да последњи извештај Савет за штампу показује да је од октобра 2022. до јануара 2023. године забележено 2633 прекршаја Кодекса, што је у просеку 663 месечно.

„То није добро, то је много. Иако постоји одређени пад у односу на претходне године, 663 прершаја Кодекса месечно није добро“, рекао је он.

Брату је подсетио да по новом Закону о јавном информисању и медијима Савет за штампу, у процесу пројектног суфинансирања медијских пројеката, има улогу да даје мишљење о кршењу Кодекса.

Он је похвалио ово решење и рекао да је Савет једино саморегулаторно тело препознато у Закону, што онемогућава, како је казао, формирање и утицај додатних Савета који би креирали своје новинарске кодексе.

„То је позитиван знак, а ОЕБС ће пратити имплементацију Закона нарочито у овом сегменту“, рекао је Брату и подсетио да су савети за штампу као саморегулаторна тела у законима препознати само у 6-7 земаља Европе.

Председник Управног одбора Савет за штампу Жељко Бодрожић рекао да је важна улога новинара и медија у очувању кредибилитета професије.

Он је истакао да „лоша слика деградира све нас као новинаре, како у Србији тако и у региону“.

Бодрожић је подсетио да је Савет за штампу основан 2009. године како би пратио пошовање Кодекса новинара Србије који су заједнички усвојили УНС и НУНС.

„Много тога смо прошли и доживели у ових 15 година, од похвала до оспоравања, омаловажавања, увреда… Најпре од актуелне власти која чини све да унесе пре свега неред у нашу заједницу, уместо да помаже да се систем развије“, рекао је он и додао да „криминализација највише долази опскурних и деструктивних таблоида који постоје свуда у свету, али да је овај мутант који се овде развија специфичан“.

„Ово је период дивљања таблоида у Србији. Симбиоза власти и таблоида је до сада незабележена. Последњих десет година кампања не престаје, стално смо у неком изванредном стању. Ми смо упорни и истрајни да, уз помоћ партнера, заштитимо интегритет професије. Уз помоћ њих је Савет ушао у закон“, рекао је Бодрожић.

Он је изразио наду да ће се „слово Закона поштовати, а тиме и Кодекс новинара Србије, пре свега у расподели јавних средстава“.

„Западни Балкан кубури са слободом изражавања, неке су ствари отишле уназад уместо да се развијају“, рекао је Бодрожић.

Сандра Гојковић Арбутина из Вијећа за штампу и онлајн медије Босне и Херцеговине рекла је да су „генератори говора мржње у БиХ махом политичари“.

„Када је у питању говор мржње, долази најчешће од политичких партија. Ипак, наш тренутно највећи проблем је што смо добили пакет закона који сужавају наше покушаје да радимо свој посао. Босна и Херцеговина је пре 30 година избацила клевету из Кривичног законика, а сада смо је поново вратили“, рекла је она.

„Закон о невладиним организацијама, односно о агентима страног утицаја, како ће се звати, биће усвојен наредне недеље. Он ће се односити и на медије који раде пројекте са било којом амбасадом. Сви који било како сарађују са неком страном амбасадом носиће ознаку агента страног утицаја“, рекла је она.

Гојковић Арбутина је истакла да у БиХ „никада није било интереса да добијемо квалитетан закон о медијима, сада се и он усваја хитно, како би се што пре направио регистар медија“.

Она каже да је годинама уназад стварана атмосфера линча у јавности како би се приремило тло да су овакви закони неопходни.

„Сада је институционално нађен начин да нас буде све мање. Бојим се да ће у Републици Српској, али и у Федерацији, у наредних годину, две дана сигурно 30 одсто квалитетних и истраживачких медија одустати од свог рада“, рекла је она.

Ранко Вујовић из Медијског савета за регулацију Црне Горе рекао је да је „Црна Гора је прилично затрпана говором мржње и дезинформацијама“.

„Говор мржње је толико заступљен у региону да као да је постао званични језик. Много тога долази нам и из Србије, јер су медији из Србије видљиви и читани/гледани и у Црној Гори. Дневне новине су слабо читане, говор мржње највише долази са друштвених мрежа, портала, телевизија. Није то само проблем у региону, него у свету, друштвене мреже дезинформацијама и говору мржње највише доприносе. Свет не зна како да одговори на говор мржње“, рекао је Вујовић.

Он је подсетио да је Агенција за електронске медије неколико пута ранијих година забрањивала ТВ Хепи и Пинк због говора мржње и то се, како је рекао, „нажалост често понавља“.

Он је навео да се, осим говора мржње, у Црној Гори „масовно крши и претпоставка невиности“.

Чланица Комисије за жалбе Савета за штампу Јелена Петковић рекла је да у Србији „осим говора мржње, у медијима имамо и агресију, токсичност“.

„Сви знају колико су и колеге новинари били жртве говора мржње и претњи. Марко Видојковић је морао да напусти земљу, редакција ‘Данаса’ је добила такорећи терористичке претње, новинари су често мета вређања и претњи. Говор мржње, изазивање расне, верске нетрепељивости је кажњиво законом. Волела бих да чујем како се то у пракси поступа по томе“, рекла је Петковић.

„Последњи мониторинг показао је да је највше кршења у 4. и 1. поглављу Кодекса, одговорност новинара, односно претпоставка невиности, као и истинистост извештавања“, рекла је она.

Петковић је истакла да је ситуација мало боља него раније, али свакако не добра.

„Одговорност медија је у стварању услова да се говор мржње не шири. Ми новинари бавимо се речима и језиком и морамо бити обазриви када извештавамо и када их користимо“, рекла је она.

Чланови Комисије за жалбе су, како је казала, у претходном периоду користили своје дискреционо право и подносили жалбе када сами уоче кршење кодекса, па и језик мржње.

„Наш Савет је мислим, према томе био јако одговоран. Имамо токичну атмосферу у медијском простору, а највећи сејачи те атмосфере су политичари“, рекла је Петковић.

Говорећи о кршењу претпоставке невиности, члан Комисије за жалбе и уредник недељника “Време” Филип Шврам рекао је да највише случајева кршења претпоставке невиности „долази од режима“.

„Сваки опозициони политичар, свака јавна личност или медиј који критикују власт, пре или касније биће оптужени за нешто. Створила се атмосфера – кадија те тужи, кадија ти суди. Медији некритички преносе различите изјаве политичара у којима се крши претпоставка невиности, а правосуђе у Србији није независно и налази се под великим политичким притиском“, рекао је Шварм.

Бивша представница јавности у Комисији за жалбе Савета за штампу и некадашња председница Врховног суда Вида Петровић Шкеро рекла је да су медији ти који креирају јавност.

„Медији праве перцепцију ко је у праву, ко није, ко је крв, ко није. Медији својим преношењем, говором мржње могу довести до тога да се цело бирачко тело окрене на једну или другу страну. И ту не постоји више ни суд, ни тужилаштво“, рекла је она.

„Мора се нешто урадити да извештавање постане професинално, морамо се борити за то“, каже Шкеро.

На регионалном скупу који се одржава данас и сутра у Београду, представници седам саморегулаторних тела из региона, као и новинари, уредници и медијски стручњаци из Србије размениће искуства о кључним професионалним изазовима у раду медија и тела која се баве новинарском етиком.

извор: унс