УНС поднео ЕФЈ-у предлоге резолуција за Годишњу скупштину ове федерације – Резолуцију о истрагама убистава новинара на Косову и независном Јавном сервису на српском језику на Косову

УНС је, иначе, пре две недеље обавестио ЕФЈ да УНС и УНС на Косову не прихватају учешће на Годишњој скупштини због дискриминације, односно искључивања из припреме и организовања Скупштине у Приштини.

Предлог резолуције о истрагама убистава новинара на Косову

У Предлогу резолуције о истрагама убистава новинара на Косову, који је УНС послао ЕФЈ-у, наводи се да Скупштина ове федерације тражи да Управни одбор ЕФЈ-а од УНМИК-а, ЕУЛЕКС-а и власти на Косову захтева да се формира међународна експертска Комисија која би помогла у истраживању убистава, киднаповања и нестанака 19 новинара и медијских радника на Косову у периоду од 1998. до 2005. године.

У Предлогу резолуције коју је УНС поднео истиче се да ће Скупштина ЕФЈ-а тражити да се у рад међународне Комисије за истраживање убистава, киднаповања и нестанака новинара и медијских радника на Косову у периоду од 1998. до 2005. године, као експерти, укључе судије и тужиоци из Београда и Приштине, представници међународних мисија које су у поменутом периоду биле задужене за владавину права на Косову (УНМИК и EULEX), као и представници УНС-а и Асоцијације новинара Косова.

У Предлогу резолуције о истрагама убистава новинара на Косову такође се тражи да представници Управог одбора ЕФЈ-а, у сарадњи са чланицама, раде на стварању услова за формирање међународне Комсије за истраживање ових злочина, као и да тужилаштва из Београда и Приштине сарађују директно или уз посредовање партнера од поверења обе стране и редовно о резултатима обевштавају јавност.

Уколико резолуција о убиству новинара коју је УНС предложио буде усвојена на скупу у Приштини, Скупштина ЕФЈ-а ће њоме захтевати и да Специјални суд за ратне злочине на Косову отвори истраге о убијеним и несталим новинарима и медијским радницима на Косову од 1998. до 2005. године.

Резолуцијом ће, уколико буде усвојена, Скупштина ЕФЈ-а тражити и да Уједињене нације спроведу закључке Саветодавне комисије Уједињених нација за људска права (ХРАП), а у којима се констатује кршење Европске конвенције о људским правима у раду УНМИК-а. Скупштина ЕФЈ-а ће у том случају тражити да Уједињене нације обештете породице жртава, као и да о томе обавесте јавност.

У Предлог резолуције уврштен је и захтев Скупштине ЕФЈ-а да мисија EULEX и Савет министара ЕУ, под чијим окриљем је мандат EULEX -а, јавно саопште због чега у њеном извршном мандату владавине права на Косову нису спроведене ефикасне истраге убистава, киднаповања и нестанака новинара и медијских радника у периоду од 1998. до 2005. године, као и да  Савет министара ЕУ установи да ли је EULEX прекршио Европску конвенцију о људским правима.

„Скупштина ЕФЈ-а тражи да ЕУ, која је преузела обавезе да поступа у складу са међународним резолуцијама, у потпуности поштује ову Резолуцију и допринесе истрагама убијених и несталих новинара и медијских радника на Косову, као и да о предузетим корацима обавести ИФЈ, ЕФЈ и јавност.

Скупштина позива Управни одбор ЕФЈ-а да у сарадњи са другим организацијама, удружењима, Саветом Европе, Уједињеним нацијама и ОЕБС-ом, као и другим међународним телима редовно прати истраге ових убистава и киднаповања и нестанака и да о томе обавештава јавност“, пише у Предлогу резолуције који је УНС посало ЕФЈ-у.

У овом документу се констатује да је прошло 26 година од почетка серије убијања, киднаповања и нестанака деветнаест новинара и медијских радника који су радили за медије на српском и албанском језику и немачки „Штерн“, а да нико није приведен правди за ове злочине почињене између 1998. и 2005. године.

У Предлогу резолуције истиче се да ништа није предузето како би се одговорни за ове злочине привели правди, ни након Резолуција Скупштина Европске федерације новинара донетих 2018. године (у Лисабону) и 2022. године (у Загребу), којима се тражи ефикасна истрага ових злочина, а које су усвојене на предлог УНС-а.

Предлогом резолуције подсећа се да истраге нису покренуте ни након што су информације о овим злочинима објављене на Платформи Савета Европе за заштиту новинарства и безбедност новинара 2018. године и указује на позитивно искуство у формирању и остварене резултате рада Комисије за истраживање убистава новинара које је 2012. године формирала Влада Србије и захваљујући којој је, између осталог, подигнута оптужница за убиство новинара Славка Ћурувије.

Предлогом резолуције истиче се да је истрага убистава, киднаповања и нестанака новинара и медијских радника, била у надлежности мисије Уједињених нација на Косову (УНМИК) која је имала извршну власт од 1999. до 2008. године и подсећа да је од 2008. године одговорност прешла у руке мисије Европске Уније (Eulex), али да ни до данас нису расветљени ови злочини.

Предлог резолуције о независном Јавном сервису на српском језику на Косову

Осим Предлога резолуције о истрагама убистава новинара на Косову, УНС је ЕФЈ-у упутио и Предлог резолуције о независном Јавном сервису на српском језику.

У овом Предлогу констатује се да је на иницијативу УНС-а у преговорима Београда и Приштине, које је водио специјални изасланик УН Марти Ахтисари, у његовом Свеобухватном предлогу за решење статуса Косова (тзв. Ахтисаријев план) гарантовано право српској заједници да има јавни сервис на матерњем језику који би имао своју фреквенцију.

Уколико ова резолуција буде усвојена, Скупштина ЕФЈ ће њоме тражити да Скупштина Косова донесе Закон којим ће, у складу са планом Мартија Ахтисарија и Уставом Косова, српска заједница добити оснивачки, управљачки и уређивачки независни канал на матерњем језику, са посебном фреквенцијом која ће покривати целу територију Косова.

Скупштина ЕФЈ-а ће у том случају захтевати да се Законом предвиди да овај независни канал буде финансиран из претплате за Јавне сервисе и да Управни одбор ЕФЈ-а, у сарадњи са међународним телима и организацијама и удружењима новинара које делују на Косову прати реализацију ове Резолуције.

Предлог је, наводи се, заснован на шездесетогодишњој пракси медијских јавних емитера у Белгији.

У Белгији, подсећа УНС у Предлогу, од 1960. године постоје три одвојена јавна емитера. У питању су Фламанска радио и телевизијска радиодифузна организација- ВРТ, јавни емитер за заједницу француског говорног подручја који служи Валонији и великом делу Брисела – РТБФ и емитер за заједницу немачког говорног подручја Белгије – БРФ.

„Њихов модел и добро искуство су недвосмислена препорука да се такав концепт примени на Косову“, пише у Предлогу резолуције о независном каналу на српском језику.

У овом документу подсећа се да је Уставом Косова (јун 2008. године) гарантовано право српској заједници на независни телевизијски канал на матерњем језику који ће покривати целу територију Косова и истиче да Законом о радио-телевизији Косова није спроведена Уставна одредба да овај канал има независну оснивачку, управљачку и уређивачку структуру, као ни да покрива целу територију Косова и има посебну фреквенцију.

Мартовски погром, пише у Предлогу резолуције који је УНС послао ЕФЈ-у, почео након што је Јавни сервис Косова (РТК) објавио лажну вест да су се тројица албанских дечака утопила у реци Ибар „док су бежала од групе српских младића“. Након објављивања ове лажне вести, смртно је страдало 19 људи, оштећено и уништено 39 цркава и манастира, попаљена села и урбане средине, претучено и малтретирано више од 900, а протерано око 4.000 Срба“. После 17 година РТК је поновио ову лажну вест.