Званично признато да је новинар Владимир Вуковић незаконито тајно праћен, али нико није крив
06/06/2025
У току дискусије на Изборној скупштини Европске федерације новинара (ЕФЈ), одржаној 2. и 3. јуна у Будимпешти истакнуто је да су новинари у свету све чешће у опасности – било да извештавају са фронта, са јавних протеста или о корупцији и злоупотребама власти.
Због све учесталијих напада, политичких претњи и притисака, СЛАПП тужби и дигиталног надзора новинара широм света, Скупштина ЕФЈ-а усвојила је неколико резолуција. Наглашено је да проблеми одавно нису присутни само у ауторитарним, него и у формално демократским системима.
Представници ЕФЈ-а упозорили су да се демократија не може замислити без слободних медија, те позвали европске институције и националне владе да предузму конкретне мере у заштити новинара и слободе говора.
Резолуција о стању медијских слобода у Србији
Како би се скренула пажња и на проблеме са којима се суочавају навинари у Србији Независно удружење новинара Србије (НУНС) и Грански синдикат културе, уметности и медија „Независност“ су предложили заједничку Резолуцију.
У Резолуцији се наводи да је у току 2024. године забележено чак 166 случајева угрожавања безбедности новинара, док је у првих пет месеци 2025. године регистровано већ 128 инцидената. Посебно се истичу физички напади, дигитални надзор, као и изостанак адекватне реакције институција – пре свега полиције, која у неким случајевима уклања новинаре са лица места уместо да санкционише нападаче.
,,Зато нам је важно да ЕФЈ настави да прати шта се дешава и да изврши притисак и на остале међународне партнере као што су Европска комисија, Савет Европе, ОЕБС и друге, како би се прекинуо ланац некажњивости која је увек била присутна у Србији када су у питању напади на новинаре”, рекла је Тамара Филиповић, генерална секретарка НУНС-а.
Изборна скупштина Европске федерације новинара (фото: Ајдин Камбер) Изборна скупштина Европске федерације новинара (фото: Ајдин Камбер)
У складу с тим, Генерална скупштина ЕФЈ осудила је нападе и некажњивост, позвала српске институције да хитно реагују и извештавају о случајевима, позвала међународне организације да појачају притисак на Србију, изразила солидарност са независним новинарима и медијима и позвала медије, нарочито јавне сервисе, да гарантују уређивачку независност и заштиту новинара.
Јелена Л. Петковић из Удружења новинара Србије (УНС), као члан експертске групе за питања фриленсера, делегатима и посматрачима истакла је да ће према досадашњим подацима ово можда бити година са највише забележених напада на новинаре, те да се све то дешава у ситуацији апослутне некажњивости за злочине над новинарима.
„Новинари су вређани, малтретирани, прислушкивани, чак и физички нападани и хапшени. Док репортере на терену застрашују и приводе, на телевизијама су мета највиших државних функционера“, рекла је Петковић.
“Након девет година суђења за убиство новинара Славка Ћурувије, нико није крив. Коначном одлуком Апелационог суда, претходно осуђени на укупно 100 година затвора, четири бивших припадника државне безбедности су ослобођени оптужби”, појаснила је присутнима на Скупштини ЕФЈ.
Петковић је додала да фондацију која носи име Славка Ћурувије, туже тројица од четворице бивших припадника Службе државне безбедности – сада слободни грађани.
За Комисију за истраживање убистава новинара у Србији, убиство новинара Милана Пантића је разрешено. Налогодавнци и мотиви су познати, недостају материјални докази са места злочина. Ипак, 24 године након злочина, тужилаштва у Србији играју опасну игру некажњивости.
Петковић је указала и на 20 новинара и медијских радника, Срба, Албанаца, као и екипу немачког часописа Штерн који су, док су обављали свој посао на Косову и Метохији, између 1998. и 2005. године, убијени, киднаповани или су нестали.
“Само један злочин је решен у судском поступку пред Међународним трибуналом у Хагу. У 19 од ових случајева нико није позван на одговорност. Европска федерација новинара (ЕФЈ) усвојила је три резолуције: у Португалу 2018, у Загребу 2021 и у Приштини 2024, тражећи формирање Међународне комисије експерта за истрагу ових злочина. То се није догодило“, рекла је она.
Декларација о ситуацији у Гази
Посебно алармантна ситуација забележена је у ратним зонама, попут Украјине и Газе, где су новинари свакодневно изложени екстремном ризику. У ратом захваћеним просторима и ове године је више десетина медијских радника изгубило живот у току обављања професионалних задатака, док су многи други рањени или притворени.
У Гази број убијених новинара достигао је забрињавајуће размере, а приступ тачним информацијама постао је готово немогућ због ограничења кретања, гашења медија и губитка локалне инфраструктуре. Са тим у вези, сви присутни делегате, односи организације чији су они представници, једногласно су усвојили Резолуцију коју су поднели представници Словеније о чему је писао и УНС.
Декларација фриленс новинара Европе
У Декларацији фриленс новинара Европе која је такође усвојена на Скупштини ЕФЈ-а истичу се изазови и неопходне мере које је потребно преузети у вези са радним условима, праведним третманом и егзистенцијом слободних новинара.
“Слободни новинари широм Европе представљају кључни стуб демократије и слободног протока информација захваљујући својој независности. Достојанствени радни услови су неопходни јер су слободни новинари интегрални чланови медијског екосистема“, наводи се у Декларацији.
Потребно је, пише даље, успоставити механизме који обезбеђују да слободни новинари имају приступ правима и бенефицијама које се односе на запослене, где је то могуће.
Слободни новинари захтевају увођење минималних накнада и уговорних стандарда који одражавају сложеност, време, улагање и вредност њиховог рада. Праксе плаћања морају гарантовати праведну и правовремену исплату, као и додатну компензацију за поновно коришћење и репродукцију новинарског садржаја, посебно имајући у виду актуелни развој вештачке интелигенције.
„Слободни новинари морају бити укључени и охрабрени да сами дефинишу своје тарифне услове, док једнострано повећање тарифа од стране уредника није прихватљиво“, пише у Декларацији.
Приступ системима социјалне заштите је кључан, наводи се.
“Системи социјалне заштите широм Европе морају укључити одредбе које омогућавају слободним новинарима приступ правима попут боловања. Владе и социјални партнери треба да раде на обезбеђивању преносивости права из области социјалне заштите преко граница“, пише у Декларацији.
Када је реч о заштити ауторских права, у Декларацији се наводи да издавачи и технолошке компаније треба да сарађују са синдикатима новинара на успостављању колективних лиценци које омогућавају слободним новинарима да буду плаћени за коришћење свог рада, укључујући и за обучавање генеративних АИ модела.
“Закон о ауторским правима мора спречити неовлашћену експлоатацију рада слободних новинара, уз специфичне мере заштите од откупа, отплате дугова и трајних преноса права“, пише у овом документу.
Генерална скупштина ЕФЈ-а окупила је ове године представнике 73 новинарске организације из 44 европске земље, које укупно представљају око 295.000 медијских радника.
Скупштина је, поред избора новог руководства, разматрала и низ резолуција у вези са слободом медија, безбедношћу новинара и борбом против цензуре, лажних вести и говора мржње. Суорганизатори скупа у Будимпешти били су Савез мађарских новинара (ХПУ) и Удружење мађарских новинара (МУОСЗ), уз подршку Мађарске конфедерације синдиката (МАСЗСЗ).
извор: унс
