Књига Манојла Вукотића: Како је убијено српско новинарство

Ћаласан и Стојовић за АДРИУ: Полиција завршила посао, спремни налози за хапшења одговорних за убиство Душка Јовановића?
02/05/2026
Честитке поводом Међународног дана слободе медија
03/05/2026
Ћаласан и Стојовић за АДРИУ: Полиција завршила посао, спремни налози за хапшења одговорних за убиство Душка Јовановића?
02/05/2026
Честитке поводом Међународног дана слободе медија
03/05/2026

Година за нама била је можда и најгора за српско новинарство и српске медије.

Када то каже неки политичар (с које год стране!), или неко новинарско удружење (а и њих има, домаћих и страних), то може да зазвучи као упозорење. Али, када тако нешто, већ на првој страници књиге „Убиство српског новинарства“, напише Манојло Мањо Вукотић, легендарни новинар и уредник, то носи специфичну тежину. Баш као и тај, макар на први поглед, „прејак“ наслов књиге која се однедавно може наћи у свим књижарама.

Корица књиге „Убиство српског новинарства“
„Политичке, социјалне, економске, културолошке поделе и раслојавања у друштву довеле су и до поделе у медијској сфери. Као у земљотресном удару, када се земља распукне, већ деценијама уназад створена два блока сада су се удаљила један од другог да ни велики везир не би саградио мост сарадње. Имамо ‘патриоте’ и ‘издајнике’. ‘Њихове’ и ‘наше’. Између њих непрестано гори ратна ватра. Политичка. Професионална. Економска“, пише овај чувени новинар у издању управо његове Вукотић медије, уз оцену да никада у историји српског новинарства, у ова два века, није било међу редакцијама, новинарима, медијским посленицима толико разлаза и удаљености, оптужби, смицалица, одстрела, прозивки, „као што су то мутне воде сада избациле на обале.“

Један блок, наводи Вукотић у чине продржавни медији, од штампаних, преко телевизијских канала до портала. Та велика, убедљиво већинска, скупина отворено навија за власт. Медији су се претворили у „органе“ владајуће партије.

Вукотић их назива „медијима са наногицом“.

Са друге стране је мања група такозваних опозиционих или слободних медија.

„Српски владајући политички ешалон, од оног на Андрићевом венцу до оног у Косјерићу, све оно што му не аплаудира назива опозиционим новинарством. Нема ниједне ружне речи у српском речнику која није залепљена на ту малобројну групу опозиционарства. За све су криви: од ‘обојене револуције’ (чији су промотери) до неуспеле продаје огромног комплекса званог Генералштаб Трамповом зету.“

У књизи „Убиство српског новинарства“, чија ће прва промоција бити одржана 2. јуна у Коларчевој задужбини, Мањо Вукотић детаљно пише о успону и паду српских медија, кроз сећања, анегдоте и догађаје који су обележили медијску сцену у претходних неколико деценија. Он подсећа да медији треба да буду објективни, јавни, критички пратилац збивања, а никако партнер власти.

„Новинари су хроничари дана, а не записничари изговореног. Својеврсни ратници. Ратници који бију битку за истину. Мало шта од тога важи и примењује се данас у српском новинарству“, опомиње Вукотић у књизи „Убиство српског новинарства“.