Селективни рад АМУ: Од 1.200 новинара, Агенција изабрала и плаћа Другу фамилију – Вијести и ЦГО

Од око 1.200 новинара из приближно 210 медија у Црној Гори, Агенција за аудиовизуелне медијске услуге (АМУ) у пракси промовише тек узак круг кадрова, доминантно из медијског концерна „Вијести” и Центра за грађанско образовање (ЦГО). Таква селективност отвара озбиљна питања о критеријумима, транспарентности и једнаком приступу у систему који би, по својој природи, морао да буде потпуно неутралан и једнако отворен према свим медијским актерима.

Највидљивији примјер овакве праксе јесте пројекат Медијске писмености, за који АМУ не ангажује новинаре из широког спектра професионалних редакција у Црној Гори. Умјесто јавног и транспарентног процеса одабира, у којем би сви заинтересовани имали једнаке шансе, своди се на уски круг одабраних лица чије референце, критеријуми избора и начин селекције нијесу јасно представљени јавности.
Од више стотина искусних новинара, АМУ изабрао екипу из „Вијести“?
У земљи у којој постоји велики број искусних новинара, уредника и медијских стручњака, логично би било очекивати јавни конкурс, јасно дефинисане услове и мјерљиве критеријуме за избор едукатора, тренера и предавача. Међутим, умјесто тога, стиче се утисак да се избор врши нетранспарентно, без објављених ранг-листа, без образложења и без увида у то зашто су баш одређени појединци добили повјерење да спроводе програме који се финансирају јавним новцем.

Према доступним информацијама, број ангажованих предавача/тренера сведен је на свега седам сталних имена, при чему се међу њима налазе и лица која су професионално повезана са „Вијестима” и ЦГО. У том кругу се, између осталих, помињу Дарвин Мурић, бивши новинар „Вијести”, Бранко Џакула, стручни сарадник „Вијести”, и Дамир Никочевић из ЦГО. Новинарка „Вијести” Александра Мудреша и Иван Максимовић с РТЦГ издвајају се као двоје од укупно око 1.200 новинара који су ангажовани у промоцији медијске писмености.

Како се троши 100.000 еура и зашто су хонорари тајни?
На који начин су управо они изабрани, по којим критеријумима и на основу које процедуре – јавности није познато. Оно што јесте познато јесте да пројекат медијске писмености који спроводи АМУ на годишњем нивоу износи око 100.000 еура, док подаци о висини хонорара ангажованих лица, као и садржај њихових уговора о ђелу, нијесу доступни јавности.

Таква пракса додатно појачава утисак селективности и затворености институције која се финансира из регулаторних накнада које плаћају сви медији у Црној Гори. Тиме се отвара питање да ли АМУ, као државни регулатор, поступа као јавна институција у служби једнаких правила за све или као систем који у пракси фаворизује уски круг медијских и невладиних актера.

Посебно забрињава чињеница да се, у земљи са три штампана медија, 27 телевизијских станица, око 60 радио станица и приближно 120 портала, за потребе оваквог пројекта ангажује тек симболичан број новинара, и то готово увијек из истог круга. Седам ангажованих тренера, едукатора и предавача тако практично преузима улогу репрезентације читаве медијске заједнице, што оставља утисак институционалне искључивости и затвореног система одлучивања.

У таквом амбијенту, додатно забрињава и одсуство реакције шире медијске заједнице, иако се ради о моделу који директно утиче на перцепцију професионалних стандарда и равноправности у сектору. Умјесто отвореног и транспарентног система, добија се пракса која оставља простор за сумњу у критеријуме, процедуре и стварну намјеру да сви медији и новинари у Црној Гори буду једнако третирани.

Удар АМУ на комерцијалне емитере
На крају, остаје суштинско питање: да ли регулаторна агенција, која би морала да буде гарант једнакости и професионалних стандарда у медијском простору, кроз овакву праксу управо те принципе доводи у питање.

Дио јавности овакву селективност доводи и у везу са политичким и институционалним утицајима унутар регулатора, при чему се, како је недавно објављено у тексту портала Борба, указује на улогу и приступ предсједнице Савјета АМУ Андријане Николић, уз оцјене да регулатор у пракси заузима оштрији однос према појединим медијима попут ТВ Прва и Адриа ТВ, што додатно подгријава оптужбе о неуједначеном третману и селективној примјени стандарда. Зато и не чуди што АМУ преко дракозних казни покушава да дисциплинује медије који им не иду уз длаку као што су ТВ Прва и Адриа ТВ. Ове телевизије су кажњене са по 10.000 еура што представља директан покушај финансијског исцрпљивањакомерцијалних тв емитера.

извор: борб