Канцеларија за КиМ: Без одговора о судбини новинара Славуја и Перенића
21/08/2026
Чланови Савјета Радио-телевизије Црне Горе (РТЦГ) током данашње сједнице нијесу одабрали новог предсједника тог тијела. Једини кандидат био је Раденко Лацмановић, за којег је гласао један члан, четири су се томе противила, један гласачки лист је био празан, а један неважећи.
Они су, међутим, били сагласни да потпредсједник доноси одлуке до избора новог предсједника Савјета, као и да се подржи анекс уговора о раду за генералног директора Јавног сервиса Бориса Раонића. За то је гласало пет чланова Савјета, док су два – Маријана Цамовић Величковић и Јанко Љумовић били уздржани.
Они нијесу усвојили Предлог полугодишњег извјештаја Програмско-продукционог плана Јавног емитера. За тај документ гласала су четири члана, један је био против, а два уздржана.
Горан Ракочевић, помоћник генералног директора за корпоративне послове у РТЦГ-у, рекао је да је протеклих мјесеци Буџетска инспекција Министарства финансија била у Јавном сервису“.
„Уз уговоре о раду, ми смо од јуна додијелили и рјешења и имамо уговоре о раду са једнаким коефицијентима. Овај записник видим као, прије свега, неке формалне пропусте и грешке у формализму. Третирани смо више као државни службеници са једном дозом сензибилитета за јавни медијски сервис која је фалила. Све што су биле препоруке, одмах је било транспарентно. Двије су се односиле на ствари на које смо ми из менаџмента могли да утичемо“.
Током прошле године Раонићу незаконито исплаћен дио зараде од 26.600 еура
У записнику о извршеном инспекцијском надзору у РТЦГ, који је објављен на сајту Владе, наводи се да је плата Раонићу утврђена без доношења рјешења о заради, што је требало да уради Савјет Јавног сервиса, односно супротно Закону о зарадама запослених у јавном сектору.
Ракочевић је рекао да је структура зараде још прошле године исправљена, а да су током 2026. свима подијелили истовремено и анексе уговора о раду и рјешење о плати за запослене.
„Код нас постоје практично два правна акта са сличном садржином. За варијабиле смо урадили рјешење. Све су биле образложене… Апсолутно свака варијабила је образложена, само смо промијенили назив акта. Фалило је сензибилитета у инспекцијском налазу. Такав је мој утисак“, оцијенио је Ракочевић.
Обрачун за сваки цент, тврди он, урађен је у складу са законом.
Члан Савјета РТЦГ Никола Татар рекао је да не би било лоше да се нацрти анекса пошаљу Буџетској инспекцији.
„Онда и оне по дубини који се тиче генералног директора према својим директорима… И онда знамо да смо све одрадили сходно закону“, казао је.
Члан Савјета Павле Радовановић питао је јесу ли направљена побољшања и корекције у складу са захтјевом инспекције.
„На који начин је генералном директору у ова два мјесеца откад знамо да је ово неправилно обрачунато исплаћивана зарада. У којем износу му је она исплаћивана?“, питала је она.
Члан Савјета Владимир Дрекаловић казао је да нема увид у зараде запослених и да кад је сазнао за запис Буџетске инспекције он је одржао састанак „на којем је рекао да треба да поступе у вези са налазом инспекције“.
„Била ми је битна надлежност Савјета. Да се бавимо што прије израдом одговарајућих докумената које је тражила Буџетска инспекција у вези са директором“, казао је он.
Ракочевић је рекао да Раонић са „овим Савјетом закључио уговор 2024. године и да он и даље важи“.
„Постоји уговор о раду и у њему је дефинисано како ће се исплаћивати зарада. До тренутка кад се он промијени, тако генералном директору и било ком другом запосленом, ми поштујемо уговорне обавезе“.
Цамовић Величковић му је казала да покриће није законски усклађено, као и да је уговор који није био добар „повод за исплаћивање зарада Раонићу“.
„Мислим да није у реду позивати се на нешто што знамо да није добро… Оцјене његовог радног учинка треба да даје Савјет, а то се пет година не ради… Позивате се на документ који је донијет супротно одредбама. Рјешење о заради никад није донијето“, изјавила је она.
Интересовало ју је ко је поступао „по том уговору уназад два мјесеца“.
„Ја нијесам. Нико ме није консултовао. Ко доноси ова рјешења? Мене тај дио занима… Шта ћемо да радимо убудуће пред обрачун зарада када је у питању наш једини запослени“.
Генерални директор Јавног сервиса Борис Раонић казао је да је реализовано све што је у надлежности менаџмента, а да има везе са налазом инспекције.
Цамовић Величковић казала је да је било планирано да колективни уговор буде раније донијет. Питала је гдје ће завршити милион еура који су уштеђени.
Ракочевић је казао да ће имати потребу да до краја године праве нову процјену расхода.
„Прошле године смо прилично јасно казали да у Финансијски план не можемо да уврстимо нешто што није изгласано“.
Татар је поздравио повећање зарада запосленим у Јавном сервису, као и резултат већи од 1,1 милиона еура.
Раонић је изјавио и да су једна од ријетких институција које су посљедњих неколико година смањили број запослених и хонорараца:
„Дуплирајући продукцију и отварати нова одјељења“.
Они су са шест гласова за и једним уздржаним усвојили Предлог полугодишњег финансијског извјештаја.
Одложили су расправу о акту о систематизацији јер тај документ није у финалној верзији.
Татар је рекао да треба поздравити позитивне стране полугодишњег извјештаја реализације Програмско-продукционог (ПП) плана РТЦГ.
„Што се тиче ПП плана и његове реализације, РТЦГ је успјешно реализовао свој план уз минимална одступања. То је проузроковало неким условљеним стварима. Први програм је одличан, обогаћен и динамичнији него прије“.
Похвалио је посјећеност портала Јавног сервиса и додао да млађе генерације „немају кад“ да „сједну и читају новине као што су то радиле старији“. Рекао је и да МНЕ плаy добро ради, те да је за похвалу што се могу премотавати и гледати стари филмови, серије и емисије.
Он је рекао да је требало да се направи емисија у вези са потписивањем колективног уговора у Јавном емитеру, као и да се чује из угла запослених њихов став о платама.
Љумовић је казао да се његов коментар на ПП извјештај ослања и на сугестије које је раније износио. Оцијенио је да се у одређеном сегменту назире потреба за измјенама.
Истакао је да је драмски програм врло важан. Рекао је да онлајн РТЦГ има јако добру методологију. Рекао је да имају проблем што немају јасне и поуздане показатеље који говоре шта је сопствена продукција.
„Укупан буџет који РТЦГ добија се односи добрим дијелом на оно што је стварање новог програма. Не знамо шта је репризирано, шта је ново добијено… Бићу уздржан, јер немам добре и поуздане информације“, истакао је.
„Документарни програм – ту је најмање ствари реализовано. Подсјетићу да је био проблем, да не кажем афера везан за уредницу која је напрасно отпуштена са тог мјеста… Зашто се оно што је раније снимано и произведено рачуна као нови програм? Ту је чак реемитовано 1.293 минута. То је јако лијепа цифра, али једноставно није тачна. Није нови програм. Суштина постојања Јавног сервиса је стварање новог програма, а не реемитовање“, истакла је она, додајући да „пуно тога није урађено“.
Рекла је да је приступ Јавног сервиса ПП плану лош и да „траје у континуитету“, али да Савјет ништа не ради по том питању.
Члан Раденко Лацмановић похвалио је рад Радија Црне Горе и додао да је Јавни сервис веома добро пратио спортска дешавања овог љета.
Казао је да ће подржати ПП план и рекао да не може пуно да га критикује с обзиром да није учествовао у његовом доношењу.
Раонић: Повећали смо број емисија
Раонић је изјавио да не може да се очекује да од 1. јануара имају спремне нове емисије.
„Велики број садржаја који ћемо у овој години да произведемо, биће емитован у наредној. Ова врста интерпретације ми је несхватљива након толико година искуства“.
Раонић је рекао да се задња измјена ПП плана састоји од „повећања броја емисија“. Он је рекао да Цамовић Величковић у континуитету говори неистину.
„Не може се све емитовати од 1. јануара до 30. јуна…“, поручио је Раонић, додајући да „документарни програм производи више него што је планирано“.
Љумовић је рекао да је од првог дана критиковао методолошки приступ изради ПП плана.
„И архив је материјал са којима можемо производити нови програм. Није архив нешто што се само реемитује“.
Цамовић Величковић је подсјетила је Дрекаловића да он њој често држи лекције о лијепо понашању, на шта јој је он одговорио да јавност добро зна ко је ко.
Раонић је рекао да су ову тему већ отварали, те да се већ постављало питање методологије ПП плана. Подсјетио је да се РТЦГ ослања на модел ХРТ.
Покушај избора предсједника Савјета
Лацмановић је на самом почетку сједнице рекао да је заинтересован да буде предсједник Савјета РТЦГ-а. Он је рекао да многи у сали „понешто знају о њему“.
„Бивао дописник, главни уредник, добитник награде Удружења новинара за 2005. годину… Новинарско искуство мислим да ми не фали. Прве новинарске кораке сам направио у овој кући, што ме посебно веже за њу. Као правник сам радио у многим радним групама за израду бројних закона“, рекао је Лацмановић.
Ако буде изабран, казао је, урадиће све да рад Савјета буде транспарентан.
„Да се додатно унаприједи рад Јавног сервиса и кроз рад са другим медијима. Осим отворености Савјета, бићу увијек спреман да одговорим на сва питања од интереса за те медије“, рекао је он.
Тврди и да ће се потрудити да РТЦГ интензивније прати рад Савјета Јавног емитера.
Додао је и да му је мотив да покаже и да „ова кућа живи инклузију“.
„Вјерујем да је дошло вријеме да на неким мањим позицијама покажемо да можемо очекивати да се особе са инвалидитетом нађу на руководећим позицијама“.
Према пословнику Јавног емитера, Савјет за предсједника бира између више кандидата, а Лацмановић је био једини предлог за ту позицију.
Радовановић је казао да је норма „као таква без смисла“.
Члан Савјета Владимир Дрекаловић рекао је да су добили мишљење правне службе у вези са број гласова неопходних за законит одабир предсједника тог тијела.
Маријана Цамовић Величковић, такође чланица тог тијела, замолила је да се не дешавају пропусти када је ријеч о записнику, већ да се констатује све што је речено.
Члан Савјета Радовановић казао је да је мишљење садржајно направљено и да је правно сигурније имати већину од пет гласова.
Лацмановић је изјавио да ће подржати мишљење стручне правне службе РТЦГ.
„Статут јесте било потребно консултовати и на њега се осврнути, али је правна норма овдје била исувише јасна. Мислим да ћемо лако прихватити мишљење које смо добили од колега и правне службе“.
Цамовић Величковић је рекла да је тумачење било јасно прије него што су га тражили, али да је добро да „имамо написмено да Статут РТЦГ није добар“.
Питала је како је могуће да су лоше правне формулације прошле и подсјетила да се задржи оно што је било добро у претходном статуту.
Жељко Мићовић, шеф правне службе Јавног сервиса, казао је да никада текст нацрта Статута са термином „именовани чланови“ није доставила Савјету РТЦГ.
ИЗВОР: РТЦГ
