Дуг пут до бенефицираног стажа, новинари да буду истрајни
05/04/2022
Удружење новинара Црне Горе сјутра организује трибину: Новинарство данас, гости челници Удружења новинара Србије!
06/04/2022
Пише: Тамара Цупаћ
Рат у Украјини ставио је на тест цијели свијет па самим тим и медије односно извјештавање. Како у свјетским, тако и у црногорским медијима могао (и може) се прочитати лажни садржај или макар дезинформације што се тиче рата у Украјини. Увијек је незахвална ситуација бити између, не заузимати страну. Међутим, узети у обзир и једну и другу страну, бити објективан, реално сагледати ствари, када је новинарство у питању те ствари су кључне, представљају основу.
И у Црној Гори као и у свим другим земљама присутна је подјела медија. Можда се олако дају етикете али сврставање у опозиционе медије и оне који су уз власт, што је углавном, важило до смјене власти 2020. године, након рата у Украјини, “преименовано” у прозападне и проруске медије. Иако је та подјела одувијек у суштини присутна, поједини медији у земљи се ипак донекле одупиру тим двијема колонама. Међутим, имамо медије који отворене подржавају једну односно другу страну. А то, ако нам је за утјеху, није случај само код нас.
Двије стране пропаганде
Као и сваки сукоб тј. рат и овај обиљежавају пропаганда, лажне информације, полуинформације. На почетку рата, у црногорском медијима појавила се информација да је украјински предсједник Володимир Зеленски побјегао из земље, што се брзо испоставило као нетачна информација. Вјерујем да је цијели свијет могао да види/чује за дјечака од 11 година који је сам прешао границу Украјине са Пољском. Међутим и то се убрзо испоставило као нетачно. Још једна од нетачних вијести била је да је украјинска мисица узела пушку у руке. Лажну вијест да Авалски торањ у Београду свијетли у бојама руске заставе такође се појавила у једном црногорском медију пропраћена тенденциозним насловом.
Текст у којем се тврди да је Општина Жабљак понудила финансијску помоћ Украјини, такође обилује дезинформацијама и демантовао ју је предсједник те општине Веселин Вукићевић. Он је појаснио да је посриједи ослобађање плаћања боравишне таксе за расељене из Украјине, а која по лицу, на дневном нивоу, износи 0.80 еура у приватном и еуро у хотелском смјештају.
Прегледом медија који су објавили побројане нетачне вијести или дезинформације, може се видјети да се углавном ради о медијима који су у Црној Гори препознати као проруски или проамерички (који се у овој ситуацији идентификују са украјинском страном) односно нескривено опредијељени за једну или другу страну. Готова да нема сумњи да ови медији свјесно бирају “шкакљивије” наслове као би прикупили више прегледа. Исто тако може се рећи, с обзиром на “бекраунд” тих медија, да, нажалост, пристају да буду пропагандно гласило једне или друге стране у овом рату.
Медији са већом репутацијом пажљивије филтрирају информације, ријетко или скоро никако шире пропаганду, не служе се бомбастичним насловима и наглашавањем одређених информација приликом извјештавања.
Осим поменутих нетачних информација, у Црној Гори највише полемике у јавности створило се око наводног слања војника Црне Горе у Украјину, односно манипулисања том информацијом. Наиме, сједница Савјета за одбрану и безбједност била је заказана поводом обавеза које проистичу из чланства Црне Горе у НАТО поводом ситуације у Украјини, али сједница ипак није одржана због неиспуњења услова.
Са једне стране вршилац дужности предсједника Скупштине Страхиња Булајић рекао је да је као човјек и политичар против слања црногорских војника ван граница Црне Горе, те да војска не треба да учествује у било каквим офанзивним војним акцијама, и напустио сједницу. Црногорско Министарство одбране, са друге стране, саопштило је да се о том предлогу уопште није расправљало и истакло да имајући у виду чињеницу да Украјина није чланица НАТО, то значи да снаге Алијансе неће бити распоређиване на територији те земље, што су истакли и званичници Алијансе.
Појашњено је да је предлог подразумијевао упућивање припадника Војске Црне Горе (ВЦГ) у састав снага НАТО за спровођење активности одговора на кризе, као и национална ограничења припадника ВЦГ за вријеме ангажовања у саставу снага.
Између братске Русије и НАТО партнера
Рат у Украјини, вјерујем као и у већини држава, подијелило је јавност углавном на двије стране. Застрашивање и емотивно маниплусање политичара, а које се опет пласира преко медија, како је “братска” Русија увијек била уз православни народ, или са друге стране “видите шта би могло бити да нисмо ушли у НАТО, шта би без партнера из Алијансе” увијек се покаже као најисплативије и најсигурнији је пут да партије утврде бирачко тијело. Управо кроз те двије перцепције, у зависности од личних ставова, појединац креира слику о дешавањима у Украјини. Да подјсетим да је и Подгорица један од оних градова у којој су одржани скупови подршке и Украјини и Русији.
Не доливати уље на ватру
Најчитанији црногорски медији донекле се труде да у тексту испоштују и једну и другу страну. Али поједини медији који важе за доминантно проруске односно проамеричке, као што сам већ поменула, циљано истичу, наглашавају или умањују чињенице приликом извјештавања. Управо због тога, могу слободно да кажем, потребно је да уђете на више “супротстављених” страних портала, да бисте склопили једну пристојну информацију, ако вам је циљ да ваш читалац буде објективно информисан. Не треба трчати “на прву” и преносити “запаљиве” информације, у овим ратним (не)приликама за медије то је битна ствар.
С обзиром на то да су портали постали најлакше доступно средство информисања просјечном грађанину, потребно је преиспитати да ли брзина и пошто-пото објавити информацију, имати већи број прегледа, већи број зараде, треба да има предност над истинитим, непристрасним и одговорним извјештавањем, поготово у ратним временима.
Већи број фактора утиче на свеукупну слику и повјерење у одређени медиј, али ако стријемимо ка томе требало би увијек узети у обзир и једну и другу страну, мислити хладне главе, поштовати основне постулате новинарства.
Све то је кључно за новинаре и може да допринесу већем циљу – безбједности друштва, државе али и региона на концу. У оваквим ситуацијама, у којима је једној држави поред стабилне владе, пријеко потребно одговорно извјештавање, не може се умањити и неупитан утицај медија на друштво.
Медији не би требало да користе туђу муку да би добили који преглед или “схаре” више. Новинари би посебно требало да поведу рачуна када извјештавају да чињенице и информације стављају у правилан контекст. У медијима се често може чути да је Балкан и даље “буре барута”, а само одговорним извјештавањем новинари на овом подручју могу да допринесу стабилности и колективном миру.
