РТЦГ: Прашка диплома у бетоњерци!
30/10/2026
У Црној Гори су у посљедњих неколико година остварени одређени помаци у процесуирању напада на новинаре и новинарке, али док год најтежи случајеви остају неријешени, не може се говорити о суштинском прекиду са праксом некажњивости, оцијенили су из Синдиката медија (СМЦГ).
Из СМЦГ су Агенцији МИНА казали да се поступци у новијим случајевима напада на новинаре брже покрећу и окончавају и да се Црна Гора у односу на друге земље региона издваја по броју случајева који добијају судски епилог.
„Ипак, сматрамо да још нема разлога за задовољство, посебно имајући у виду неријешене случајеве из претходних деценија“, навели су из СМЦГ у интервјуу уочи 2. новембра – Међународног дана окончања некажњивости за злочине над новинарима.
Од почетка године 18 случајева напада на новинаре и новинарке
СМЦГ је од почетка ове године до данас евидентирао 18 случајева напада, пријетњи и притисака на новинаре и медијске раднике у регионалној бази СафеЈоурналистс.
Од тог броја, како су навели, седам случајева односило се на новинарке, пет на њихове мушке колеге, док је шест случајева било усмјерено на групе новинара и медијске организације.
Из СМЦГ су казали да су, од тих 18 случајева, два добила судски епилог, укључујући један правоснажно окончан поступак, док се шест случајева налази пред полицијом или тужилаштвом.
Ти подаци, како су оцијенили из те синдикалне организације, показују да институције у одређеном броју случајева реагују ефикасније него раније.
„Међутим, за нас није важно само да поступак буде покренут и окончан, већ и да изречене казне буду адекватне тежини почињеног дјела и да дјелују одвраћајуће на потенцијалне нападаче“, поручили су из Синдиката.
Они су истакли да благе казне, чак и када су поступци релативно брзо завршени, шаљу погрешну поруку о томе колико је друштво спремно да заштити новинаре који обављају посао од јавног интереса.
„То смо, уосталом, видјели у случају напада на наше колеге Бориса Пејовића, Стева Васиљевића и Балшу Рудовића у Горњем Заостру“, навели су из СМЦГ.
Случај Горњег Заостра показао бројне слабости система
Из СМЦГ су казали да случај Горњег Заостра није добио судски епилог који одговара тежини напада и да је показао бројне слабости система када је ријеч о заштити новинара и кажњавању одговорних за нападе на њих.
„Наше колеге нападнуте су док су обављале свој посао, у атмосфери линча, окружене великом групом људи која их је вријеђала, пријетила им и физички насртала на њих“, рекли су из СМЦГ.
Они су подсјетили да је пред Основним судом у Беранама донијета првостепена осуђујућа пресуда против двије особе, којима је изречено по шест мјесеци кућног затвора због кривичног дјела принуда, док су остали поступци углавном вођени пред прекршајним судовима и већином завршавани ослобађајућим одлукама.
Како су навели из СМЦГ, изузетак су двојица малољетника којима су изречене васпитне мјере појачаног надзора родитеља, као и најновија одлука којом је Филип Цикић кажњен са свега 300 еура због пријетњи смрћу Пејовићу и Рудовићу.
„Притом, ако у законском року уплати половину изречене казне, сматраће се да је она плаћена у цјелости, што значи да пријетње смрћу двојици новинара могу бити санкционисане са свега 150 еура“, рекли су из Синдиката.
Они су поручили да је посебно поражавајуће што је ријеч о пријетњама за које је и сам суд утврдио да су код новинара изазвале страх и осјећај угрожености за живот.
„Када се такво понашање кажњава износом упоредивим са казном за саобраћајни прекршај, оправдано се поставља питање какву поруку држава шаље онима који пријете новинарима, али и самим новинарима од којих очекујемо да слободно и без страха извјештавају“, казали су из СМЦГ.
Таквим поступањем, како сматрају, послата је веома лоша порука да се пријетње и застрашивање новинара не схватају довољно озбиљно и да они који посегну за насиљем не морају да страхују од озбиљнијих посљедица.
Из Синдиката су рекли да таква казнена политика може охрабрити потенцијалне нападаче, а истовремено обесхрабрити новинаре да извјештавају са догађаја који носе повећан ризик по њихову безбједност.
„Посебно забрињава могућност да новинари, поучени искуствима својих колега, почну да избјегавају одређене теме или догађаје, не зато што нијесу од јавног интереса, већ зато што не вјерују да ће их систем заштитити“, додали су из Синдиката.
Нема суштинског прекида с праксом некажњивости док најтежи злочини остају неријешени
Из СМЦГ су казали да посебно забрињава чињеница да најтежи случајеви напада на новинаре и даље остају неријешени, подсјећајући да ће се у мају навршити 23 године од убиства главног и одговорног уредника листа „Дан“ Душка Јовановића, а девет година од покушаја убиства истраживачке новинарке Оливере Лакић.
Како су навели, не смије се заборавити ни случај новинара Туфика Софтића, у којем је наступила застара, а одговорни за напад нијесу кажњени.
„Управо ови случајеви показују да напредак у процесуирању новијих напада, колико год био важан, не може надомјестити изостанак правде за најтеже злочине над новинарима. Док год такви случајеви остају неријешени, не можемо говорити о суштинском прекиду са праксом некажњивости у Црној Гори“, поручили су из СМЦГ.
Они су казали да су се од 27. маја 2004. године, када је убијен Јовановић, у Црној Гори промијениле бројне владе, политичке структуре и руководиоци безбједносних и правосудних институција.
„Међутим, оно што се за све те године није промијенило јесте чињеница да овај злочин још није у потпуности расвијетљен, да су налогодавци и даље ван домашаја правде и да нико није одговарао за озбиљне пропусте који су пратили истрагу“, рекли су из СМЦГ.
Они су навели да више од двије деценије слушамо бројна обећања политичких и институционалних званичника да ће убиство Јовановића бити расвијетљено.
Како су казали из Синдиката, формирани су посебни предмети, најављивани нови правци истраге и предузимане различите активности, али конкретног резултата који би довео до потпуног расвјетљавања злочина још нема.
„За СМЦГ расвјетљавање овог убиства остаје једно од најважнијих питања безбједности новинара у држави. Све док налогодавци и остали одговорни не буду приведени правди, овај случај биће најтежи подсјетник на некажњивост напада на новинаре у Црној Гори“, поручили су из те синдикалне организације.
Не може се очекивати скоро потписивање Гранског колективног уговора за област медија
Из СМЦГ су казали да су преговори о Гранском колективном уговору за информативну, графичку и издавачку дјелатност, који су почели крајем јуна ове године, привремено обустављени 24. септембра, на захтјев представника послодаваца, након што је премијер Милојко Спајић најавио економски програм „Еуро модел“.
„Нажалост, у овом тренутку не можемо очекивати скоро потписивање тог документа, иако смо се надали да ће након вишегодишњег застоја коначно доћи до договора који би значајно унаприједио економски и социјални положај запослених у медијима“, рекли су из СМЦГ.
Они су поручили да је њихов приоритет од почетка повећање зарада кроз веће коефицијенте сложености послова, али и унапређење других права запослених.
„Сматрамо, а то и наша истраживања показују, да постојеће зараде великог броја медијских радника не одговарају одговорности, захтјевности и значају посла који обављају“, казали су из СМЦГ.
Они су подсјетили да ово није први пут да покушавају да дођу до гранског колективног уговора.
„Преговори су три пута вођени од 2017. године (ово је, дакле, четврти покушај), али су завршени без договора. Због тога нас посебно забрињава што је и нови преговарачки процес заустављен, нарочито имајући у виду да запослени у медијима већ годинама чекају на системско побољшање својих радних права“, навели су из Синдиката.
Медијски радници не смију бити посљедњи који ће осјетити користи од бољег пословања, а први који ће сносити терет економских промјена
Одговарајући на питање да ли имају процјену како би се примјена Еуро модела одразила на медијске раднике у Црној Гори, из СМЦГ су рекли да од 2021. прате финансијско пословање медија и да је њихово посљедње истраживање, које обухвата прошлу годину, показало да је већина медијских сектора пословала позитивно.
„Укупни приходи медија достигли су 64,09 милиона еура, око 7,5 милиона више него годину раније, док је збирна добит износила 1,88 милиона еура“, прецизирали су из Синдиката.
Како су навели, једини сектор који је збирно пословао са губитком биле су приватне телевизије, мада је и међу њима већина остварила позитиван резултат.
„Имајући у виду ове податке, сматрамо да најављени ‘Еуро модел’ не смије послужити као изговор послодавцима за отпуштање запослених, смањивање броја радних мјеста или даље одлагање побољшања њиховог економског положаја“, казали су из СМЦГ.
Они су поручили да су свјесни да не послују сви медији једнако и да би примјена новог модела могла представљати изазов за поједине, нарочито мање медијске куће.
„Ипак, било би неодговорно унапријед најављивати отпуштања или гашења медија, без конкретних анализа које би показале какве ће заиста бити посљедице најављених мјера“, навели су из Синдиката.
Они су указали на резултате истраживања које су почетком ове године спровели са Мисијом ОЕБС-а у Црној Гори, а које је показало да готово троје од четворо запослених у медијима прима зараду нижу од државног просјека.
„То је поражавајући податак, нарочито када се упореди са финансијским резултатима медијског сектора, а о значају медијске професије да не говоримо“, рекли су из СМЦГ.
Из те синдикалне организације су казали да тај податак потврђује оно на шта годинама указују – да се позитивни пословни резултати медија не одражавају у довољној мјери на економски положај њихових запослених.
Они су навели да не могу унапријед да процијене да ли ће и у којој мјери доћи до отпуштања, али да сматрају да евентуалне негативне посљедице економских реформи не смију бити изговор за додатно угрожавање ионако неповољног положаја запослених у медијима.
„Медијски радници не смију бити посљедњи који ће осјетити користи од бољег пословања медијске индустрије, а први који ће сносити терет евентуалних економских промјена“, поручили су из СМЦГ.
