УНС подијелио годишње награде, Живојин Ракочевић: Упркос тешкој години, признања говоре да је новинарски рад био квалитетан

НОВИНАРИ И „НОВИНАРИ“: Од буђења (лиценци) до буђања!
18/12/2023
Тамара Вујовић: Сарадња са међународним партнерима кључна за унапређење норматива медијског сектора
23/12/2023
НОВИНАРИ И „НОВИНАРИ“: Од буђења (лиценци) до буђања!
18/12/2023
Тамара Вујовић: Сарадња са међународним партнерима кључна за унапређење норматива медијског сектора
23/12/2023

„За нама је јако тешка година, година у којој смо непрестано губили дијалог, у којој је било много напада на новинаре, различитих притиска. Ипак, данашњи дан је дан дијалога, и по наградама и радовима који су жирији оцењивали, знамо да је ова новинарска година била добра година“, рекао је данас на уручењу годишњих награда Удружења новинара Србије (УНС) председник Живојин Ракочевић.

Он је подсетио да УНС данас слави 142. године и рекао да се „када то чујете, најежите од свих тих година, од сјајних људи који су прошли кроз ово Удружење, од великих имена, наслеђа и од одговорности“.

Награду за новинарску храброст „Александар Тијанић“ за 2023. годину добио је главни уредник листа „Нова“ Ранко Пивљанин.

Председник жирија за награду „Александар Тијанић“ Манојло Вукотић рекао је да је „Пивљанин језиком и бескомпромисношћу, али и ширином тема наследник оних водећих новинарских узора, међу којима је био и Александар Тијанић, чије име носи ова награда“.

Вукотић је истакао да „у времену стропоштавања новинарства, најнижих тиража у историји Србије, у последњих 70 година, у времену лажних власника медија, лабавих и несигурних закона, прљаве тржишне утакмице и загонетних политичких укрштеница, онај ко часно обавља новинарски посао заслужује признање. Није лако, али ваља се борити, ваља издржати и ваља победити. Зато честитам свим добитницима овогодишњих награда“, рекао је Вукотић.

Ранко Пивљанин истакао је да није навикао на награде, јер их, како је навео, није било још од младости када је награђиван као сатиричар.

„Изгледа да се тај лепи сатирични атавизам у мени сачувао и да је он добрим делом заслужан за ову еснафску новинарску награду, заиста вредну и обавезујућу. Сатирични нерв подразумева духовитост и храброст, а обе те особине одликовале су човека чије име носи ова награда, па су колеге, одлучујући да мени доделе ове признање, вероватно нешто од тога нашле и у мени“, рекао је Пивљанин.

Награда „Лаза Костић“ ове године додељена је у три категорије, за вест, репортажу и фотографију.

Добитница награде за новинарско стваралаштво “Лаза Костић” у категорији „Вест и извештај“ је дописница телевизије “Хепи” из Ниша Марија Јанковић, за вест „Исповест Палестинца из Ниша“.

Награду „Лаза Костић“ за репортажу добила је новинарка регионалне телевизије Пирот Ана Филиповић Гогић, за репортажу „Нераскидиве везе“.

„Велика захвалност Удружењу што је препознало мој рад. Долазим из мале редакције. Рад у тим условима није лак, али налазимо начина и енергије да се посветимо образовном програму. Ова репортажа је посвећена завичајној историји о којој ми Пироћанци мало знамо и драго ми је да ће и шири аудиторијум сазнати више о њој“, рекла је Ана Филиповић Гогић.

Она је додала да је ово признање за целу редакцију.

„Сналазили смо се помоћу штапа и канапа, имали смо мало података, без много документације, фотографија и живих саговорника, али смо урадили добар посао. Пирот је имао обичне, мале, вредне људе који су оставили траг и они треба да буду пример свима нама“, рекла је Филиповић Гогић.

Награда „Лаза Костић“ за фотографију додељена је фото-репортеру портала „Мондо“ Урошу Арсићу, за фото-репортажу под називом „Последњи поглед на западни Врачар“.

„Честитам свим добитницима, а ја ћу наставити да будем иза камере, фотографија нека говори у будућности“, рекао је Урош Арсић.

Награда “Богдан Тирнанић” за најбољи коментар или колумну припала је Александри Трајковић Арсић, новинарки РТС-а, за текст “Ваша светости, Србија је женског рода” објављен на интернет порталу Јавног сервиса.

„Остало је прибележено да је Тирнанић на новинарско питање да ли чита колумне својих колега, рекао: ‘Редовно, са болом ду души’ . Ја желим да верујем да би му моје писање макар заголицало око. Копка ме и то шта би Тирнанић рекао на то што се у сред Београда једна провинцијалка шепури његовим именом. Уз велику част и одговорност, наставићу да сматрам, јер је око нас много малих и великих питања које новинари не треба да пусте низ воду“, рекла је Александра Трајковић Арсић.

Златну повељу УНС-а жири је доделио Драгану Филиповићу, новинару који је у више од шест деценија рада скренуо пажњу упамћеном емисијом о Аушвицу, али и репортажом ‘Војникова бресква’, која представља аутентичну причу из Првог светског рата, коју је касније преточио и у истоимену књигу.

„Ово је значајно признање за мене, за новинаре мог краја, Подриња. Оно је не само признање, него и подстрек. Нећу да станем, хоћу још да пишем, јер још увек сам, у 76. години, активан“, рекао је Филиповић.

Специјална награда за доприносе у историји штампе и новинарства, теоријске радове о новинарству и публицистичка дела “Жика М. Јовановић” припала је Радивоју С. Петровићу и Слободану М. Пенезићу, за монографију „Сергије Лукач – прометеј новинарства”.

“Највише пријају награде које вам додељују ваше колеге. То је право признање. Без обзира на то што ова награда годи нашим новинарским сујетама, овај тренутак је значајнији из неколико других разлога. Пре свега због тога што смо се, после скоро 20 година од смрти родоначелника аутентичног српског новинарства и оснивача прве катедре за новинарство на југословенским просторима, професора Сергија Лукача, поново њега сетили. У нашој аутистичној култури сећања, овај човек је био потпуно заброрављен. Као његив бивши студент и поштовалац његових принципа и вредности новинарства имао сам моралну обавезу да му се на овај начин одужим“, рекао је Радивој С. Петровић.

Он је додао да је у писању књиге је учествовало више од 50 људи, а више од 30 Лукачевих студената, тзв. „Лукачевих беба“…

„То је за све нас у новинарству прилика да вратимо на велику сцену принципе и вредности новинарства у ситуацији када је оно озбиљно угрожено и када се драматично стропоштава“, рекао је Радивој С. Петровић.

Коаутор монографије Слободан Пенезић захвалио је УНС-у што је „препознао вредност изнад вредности саме књиге“.

„Покушали смо да реафирмишемо и ревитализујемо оно како је Лукач, у теорији и пракси, доживљавао новинарство. Данас је више него икад оно што живимо дефинисано оним шта пишемо, како говоримо и шта читамо и слушамо. Ово је наш позив да схватимо да је тренутак одавно прошао да се замислимо и да на други начин приступимо нашем новинарском послу“, рекао је Пенезић.

За најбољи годишњи уређивачки концепт, награду „Димитрије Давидовић“ ове године добио је уредник портала „ОКО“ Небојша Грујичић.

Награду за животно дело Удружења новинара Србије, жири је ове године одлучио да равноправно додели новинарки и публицисткињи Сребренки Глухић Илић и дугогодишњем уреднику „Вечерњих новости“ у пензији Радисаву Радету Брајовићу.

„Ово је велика част којој се нисам надала, узбуђена сам и изненађена. Новинар ово на крају своје каријере може да доживи само као нешто највише – добио је Нобелову награду“, рекла је Сребренка Глухић Илић.

Она је подсетила да је у професионалном веку прошла две сјајне редкације, „Политике“ и „Борбе“, а онда прешла у Телевизију Београд.

„Документарни програм РТС-а где сам била уредник је донео отварање у један велики свет. Имао је широк дијапазон, од репортажа до гостију и разговора у студију, одласка у свет… Уживала сам у редакцији новинара ветерана, јер се у овај програм долазило када већ прођете кроз друге редакције. Тамо су били велики зналци. Гледали смо у овој редакцији да увек идемо путем људи, путем човека и њихових судбина и то је било одличје овог програма“, рекла је Сребренка Глухић Илић.

Раде Брајовић захвалио је на награди и истакао да је сматра наградом „Вечењним новостима“ јер је у њима развијао и себе и, као главни и одговорни уредник, многе друге који су били заљубљени у новинарство, на начин који није само писање.

„У новинарство сам дошао јер сам хтео сам да видим свет. Рођака сам питао: ‘Како да видим свет?’ Он је рекао: ‘У новинарству. Буди новинар, али новинар у којег ће и други новинари имати поверења’. Највећа моја брига као уредника била је како да задржим вредности које добијам од колега. У ‘Новостима’ сам завршио нови факултет. Прво сам био коректор, па радио у неколико рубрика, па тек онда уредник“, рекао је, између осталог, Брајовић.

извор: унс