Уручене награде Удружења новинара Србије

Треба писати, речи и даље имају снагу, рукописи не горе и ми ћемо победити“, рекао је главни и одговорни уредник листа „Зрењанин“ Слободан Бубњевић на уручењу годишњих награда Удружења новинара Србије (УНС) данас у Прес центру УНС-а.
Бубњевићу је новинарка и председница жирија Ксенија Павков уручила награду „Богдан Тирнанић“ за колумне које је објављивао у листу „Зрењанин“, у стилу који је, како наводи жири, јасан, јединствен и упечатљив без бојазни да бескомпромисно пише о проблемима у друштву.

Овај недељник је недавно обележио седам деценија постојања због чега је Бубњевићу као главном и одговорном уреднику овог листа председник УНС-а Живојин Ракочевић уручио и Повељу поводом тог јубилеја.

Повеља за 40 година рада уручена је и Радију Косовска Митровица, а награду је примила главна и одговорна уредница ове медијске куће Маја Фићовић.

„Ово је за мене заиста велико изненађење. Хвала свима у име колектива Радија Косовска Митровица, који 40 година обавља велики задатак да објективно свакодневно информише слушаоце, а данас и читаоце путем портала, без обзира на околности у којима се налазимо“, рекла је Фићовић.

Живојин Ракочевић уредници Радија Косовска Митровица Маји Фићовић и уреднику листа Живојин Ракочевић уредници Радија Косовска Митровица Маји Фићовић и уреднику листа “Зрењанин” Далибору Бубњевићу уручио Повељу за важан јубилеј (фото: Прес центар УНС-а)

За новинарску храброст награда је уручена новинару недељника НИН Вуку Цвијићу.

Како се наводи у образложењу награде, Цвијић спада у ретку врсту новинара старог кова који су задржали професионалну страст и уверење да је свака цена мала у залагању за боље друштво у коме ћемо живети.

За бољитак у друштву годинама се борио и новинар и вишегодишњи члан УНС-а Драгољуб Јанојлић, коме је данас уручена награда за животно дело. Како жири наводи у образложењу, Јанојлић је пишући обухватао широку лепезу друштвено значајних тема – од нацистичких и заробљеничких логора до прича хуманитарног карактера у чијем је средишту био „обичан човек“.

„Захваљујем жирију што је на овај начин крунисао мој рад проведен у четири редакције – од прве у Љубљани до последње у Београду. Прижељкивао сам овакву награду, али нисам журио јер сам знао да награда дође само онда кад је време за то“, рекао је Јанојлић.

Награда за животно дело уручена је и новинару, уреднику, писцу и путописцу Ненаду Ристићу. Значајан траг је, истиче жири, оставио је припремајући Трећи дневник.

„Улице су се празниле да би се видело шта ће то Неша да стави у Дневник, врабац је летео слободно кроз студио, а шта би још могло, питао се заиста милионски аудиторијум у време кад није било рича и шера“, написала је његова колегиница Љиљана Јовановић у предлогу за награду.

Ристић је и први уредник Београске хронике и, како истиче жири, творац модерног концепта информативног програма.

„Имао сам спремљено шта ћу да кажем али 85 година ми је и то сам заборавио“, рекао је у шали Ристић.

Као круну вишедеценијског рада, Златну повељу је председница жирија Анђелка Мали уручила новинарки у пензији Драгослави Драгани Пескаревић.

„Ништа ми није било тешко да радим и сваки допинос је мој пензионерски живот учинио још лепшим. Са Радом у Клубу новинара имала сам прилику да помажем члановима. за све потребе које су имали ја сам се трудила да сваком помогнем“, рекла је Пескаревић, истакавши да јој је Златна повеља УНС-а најважнија награда уз награду коју је 1984, године добила на Сајму моде.

Анђелка Мали уручила Златну повељу Драгослави Драгани Пескаревић (фото: Прес центар УНС-а) Анђелка Мали уручила Златну повељу Драгослави Драгани Пескаревић (фото: Прес центар УНС-а)

Највише пријава је пристигло за награду за новинарско стваралаштво „Лаза Костић“ у категорији репортажа, а жири је ове године направио преседан и изабрао две добитнице – Мину Делић за репортажу “Рио Тинто: Под отвореним небом” објављену на порталу “Слободна реч” и Анђелку Ћуп за репортажу “Црна земља не проговара”.

Анђелка Ћуп у репортажи „Црна земља не проговара“ приказује причу о Зорици и Драгиши Петровић који су тек после 21 године обишли место погибије своје деце у НАТО бомбардовању код Лужана у близини Подујева.

„Хтела бих само да се захвалим мом сниматељу Влади који је био са мном, својим саговорницима, чија је прича, нажалост, изузетно тешка. Желела бих да се бавим мало веселијим темама, рекла је,захваливши се УНС-у и Јуроњузу, који је причу и објавио.

Последице суровости људских поступака приказује и репортажа Мине Делић. Како је образложио жири, у новој документарној репортажи о рођењу мултинационалне компаније Рио Тинто на изворишту истоимене реке у Шпанији Мина Делић је прожела историјски, културни и еколошки аспект појаве ове компаније. На овај начин приказала је пустош коју је Рио Тинто у Шпанији оставио иза себе.

Да прави репортажу о овој причи инспирисало ју је то што је први пут прошле године отишла на полицијско саслушање због Рио Тинта.

„Полиција ме теретила да сам организатор блокаде на путу у Сенти, а против отварања рудника литијума Рио Тинта. Тада је почело суђење и развлачење по медијима, а држала сам и говор испред Владе Србије, што је све било веома стресно за мене. Тада сам се запитала „Шта је тај Рио Тинто и како је могуће да је неко толико моћан да због њега полиција долази по мене?“, истакла је Делић.

У образложењу за награду жири наводи да је Делић успела да имплицитно пошаље јасну и снажну поруку и, да без помињања Србије, исприча који је могући епилог уколико Компанија, како су је у Шпанији једном речју звали, покрене пројекат Јадар.

„Са плаветнила неба поглед се сурвава у гротло рашчеречене земље. У даљини назирем сићушне машине, назирем неко дно које је толико незамисливо дубоко. А човек је, ипак, успео да га дотакне“, пише Делић у репортажи.

Да је награда Лаза Костић светионик новинарске професије рекао је дописник РТВ-а из Брисела Иван Илић, захваливши се колегиници Љубици Гојгић која га је препоручила за ову награду.

„Волео бих да се за неколико година видимо овде, а да награђена вест буде да је Србија пуноправна чланица Европске уније“, рекао је Илић.

Илић, иначе годинама извештава из Европске уније за Радио-телевизију Војводина, а како пише у предлогу за награду, он обавља посао читавог дописништва, јер је не само репортер, већ истовремено и возач, монтажер, организатор, планер и рачуновођа.

Награду за фотографију је добио уредник фотографије на порталу „Мондо“ Стефан Стојановић за репортажу “Нас и Руса 300 милиона”. Како наводи жири, кадрови у овој колоритној репортажи представљају транспаренте, бакље, Путинову фотографију и слово „З“, али и појединце који су се окупили, њихове реакције и емоције.

„Захваљујем и добитницима и свима. Надам се да ће у годинама које предстоје пристизати још више радова, што би била права ствар за професију која је мало посрнула“ , рекао је Стојановић.

Ова награда додељује се и у категорији карикатура и новинарска сатира, а ове године уручена је афористичару Нинусу Несторовићу.

„Способност да у свега неколико речи изговори суштину, годинама уназад, помогла је Несторовићу да се са колегама избори за опстанак ове форме у штампи. Тако његови афоризми заузимају важно место у листовима Вечерње новости, Политика, Нова и Ошишани јеж“, наводи жири који је одлучивао о награди.

Значајан допринос опстанку афоризама у медијима, је према образложењу жирија, оставио Несторовић, а за очување културе у „медијском пејзажу“ заслуге припадају Радију Београд 2.

Жири је истакао да Радио Београд 2 већ годинама успешно исписује звучну историју наше земље, а његово место у новинарству је посебно значајно данас, када је новинарство у култури на маргинама. Зато је награда „Димитрије Давидовић“ за уређивачки подухват уручена уреднику овог радија Радоману Кањевцу, који је УНС-у поклонио књигу „Записи с предумишљајем“ Милутина Дедића.

„Малобројни су људи од којих почиње историја, а један од њих је Димитрије Давидовић, човек од кога почиње историја наше штампе. Иако се награда додељује појединцу, мислим да награду није добио нико ко није имао добре сараднике и велике претходнике“, рекао је Кањевац.

Како се наводи у образложењу, са већ утемељеним старим и увођењем новијих емисија попут Читача, Римовања, Чудне шуме и Памтивека, Радио Београд 2 постао је својеврсна ризница поезије, прозе, сликарства, музике, али и критички обрађених друштвених и културних феномена, проблема и појава.

Као знак важног трага у документаристици специјалну награду Жика М. Јовановић која се додељује за допринос историји штампе и новинарства, као и за теоријске радове о новинарству и публицистичко дело Анђелка Мали уручила је директорки и одговорној уредници телевизије „Форум“ Милеви Малешић за документарни филм „90 година новинарства у Пријепољу“.

Малешић је, како се наводи у образложењу, коришћењем документарне грађе у виду архива и фото, фоно и видео записа испричала причу о новинама Санџак, Рашка и Нови Санџак, као и темељима које је Миливоје Жугић поставио у пријепољском новинарству.

Специјалну награду је стога Малешић посветила Миливоју Жугићу који је као власник и уредник покренуо прве новине у Пријепољу

„Ова награда је споменик њему јер у Пријепољу осим надгробног споменика нема ниједне улице ни институције која носи његово име, а толико је учинио за Пријепоље. Ово је добар подстицај да се његово име не заборави“, рекла је.

 

Милева Малешић примила награду Милева Малешић примила награду “Жика М. Јовановић” (фото: Прес центар УНС-а)
Специјално признање за континуирано истраживање и извештавање о токовима и злоупотребама буџетског новца кроз систем пројектног суфинансирања медијских садржаја од јавног интереса уручено је Бранку М. Жујовићу.

„Жујовић је у истраживању приказао случајеве у којима се новац расподељује за непостојеће пројекте, а некада и медијима и продукцијама које настају по расписивању конкурса са циљем да новац преусмере другима“, образложио је жири.

О наградама су одлучивала три жирија: Анђелка Мали (председница), Живојин Ракочевић, Миљан Витомировић, Драгана Деурић, Ксенија Павков (председница), Марко Недељковић, Горан Сивачки, Слободан Радичевић, Богдан Врањешевић, Манојло Вукотић (председник), Оливера Ковачевић, Зара Тијанић и Сандра Петрушић.