РТЦГ: Пропао и четврти покушај избора омбудсмана

Пропао је и четврти покушај избора омбудамана Радио-телевизије Црне Горе, па ће Савјет Јавног сервиса расписати и пети конкурс у посљедњих неколико мјесеци. На посљедњем, четвртом конкурсу, за омбудсмана су конкурисали пензионисана дугодогишња новинарака РТЦГ Весна Пејовић и уредник ТВ 777 Милутин Стијеповић. На данашњој сједници Савјета гласало је пет чланова тог тијела. Стијеповић је добио два гласа, док су преостала три листића била празна, односно прекрижана.

Институција омбудмсна РТЦГ-а је у својеврсном в.д. стању већ око четири мјесеца колико, уз три пропала конкурса, траје избор којег су, попут избора генералног директора, од самог старта пратиле контроверзе.

Први конкурс пропао је 13. јуна када ниједан од четворо кандидата пријављених на том јавном позиву за избор омбудсмана није на тајном гласању добио гласове већине присутних чланова. На том конкурсу су учествовали дотадашња омбудсманка Данијела Поповић и новинар РТЦГ-а Жарко Божовић. Осим њих двоје на јавни позив јавила се тада и дугогодишња новинарка Јавног сервиса и предсједница Репрезентативне организације синдиката РТЦГ Славица Крушчић-Васовић, али и спортски новинар дневне новине „Дан“ Тодор Брајковић.

Управо је учешће Брајковића створило још једну изборну контроверзу у Јавном сервису јер је правна служба његову кандидатуру оцијенила као исправну, иако је упитно да ли је испуњава пропозиције конкурса, с обзиром да се од кандидата за омбудсмана захтијева најмање десет година радног искуства у аудио-визуелним медијима.

Осим тога што је у питању новинар штампаног медија, потпредсједница Савјета Маријана Цамовић-Величковић проблематизовала је тада и његове личне везе са предсједником Савјета Веселином Дрљевићем, јер је ријеч о генералном секретару Удружења спортских новинара Црне Горе, чији је предсједник сам Дрљевић.

Дрљевић је у више наврата релативизовао чињеницу да је његов колега радио у штампаним медијима тврдећи да он нема уговор о раду са дневним новинама „Дан“ већ са фирмом „Јумедиа монт“, која у свом власништву осим дневних новина има и двије радио станице и портал, те да су сви који су са том фирмом имали уговоре били у обавези да раде за сваки од тих медија, те да из тога произилази да Брајковић има потребно искуство из аудио-визуелних медија.

И поред чињенице да портал „Дан“ најдуже три године постоји у форми која има аудио-визуелне садржаје, те да не постоји трага да је Брајковић нешто радио у том смислу, осим његових текстова пренешених из дневне новине, као и да су два радијска канала у посједу „Јумедиа монта“ музичке станице, правна служба РТЦГ -а, али и остали чланова Савјета, прихватили су овакву аргументацију и оцијенили кандидатуру Брајковића као валидну, а Дрљевић је одбио да се изузме из гласања тврдећи да ту нема никаквог конфликта интереса, иако је потврдио да је пријатељ са њим и да је поносан на то пријатељство.

Након тог пропалог конкурса, на поновљени се опет пријавио Тодор Брајковић, који је том приликом и изабран, након чега су остали кандидати писали свим релевантним медијским тијелима, страним дипломатским представништвима, након чега је он поднио оставку у којој је написао да не жели да ико убог њега и његовог избора „осјећа било коју врсту непријатности“.

Но, то Брајковића није ипак спријечило да се пријави и на трећи јавни позив, о чему је Савјет 31. августа одлучивао у сијенци избора генралног директора. Осим Брајковића, Поповић и Божовића на конкурс се за омбудсмана пријавио се и уредник ТВ 777 Милутин Стијеповић.

Уочи те сједнице кандидати за омбудсмана Радио телевзије Црне Горе Данијела Поповић и Жарко Божовић повукли су кандидатуре за омбудсмана Јавног сервиса у корист колегинице Весне Пејовић, но и то гласање је протекло без потребне већине гласова чланова Савјета.

Након измјена Закона о РТЦГ, амандманима писаним у кабинету генералног директора Јавног сервиса Бориса Раонића, током брзометне скупштинске ИБАР сесије, промијењени су и услови на трећем, у односу на претходна два јавна позива за избор омбудсмана, па се умјесто досадашњих десет година искуства у аудио-визуелним медијима, од кандидата тражи пет година искуства рада у новинарству и/или науци о медијима.

Осим тога, услов је и да на ту позицију не могу бити именована лица запослена или радно ангажована у правним лицима која се баве аудиовизуелним медијским услугама и онлајн медијима, због потенцијалног конфликта интереса.