Од почетка године 18 напада и пријетњи новинарима, благе казне охрабрују насилнике
31/10/2026
„Центар за грађанско образовање (ЦГО), уочи Међународног дана окончања некажњивости злочина над новинарима, упозорава да изостанак пуне одговорности за најтеже нападе на новинаре остаје озбиљно оптерећење владавине права у Црној Гори“, саопштио је сарадник на програмима у овој НВО, Никола Обрадовић.
Како је казао, упркос законским унапређењима, институционалним иницијативама и политичким обећањима, држава још није пружила увјерљив одговор на питање зашто новинари и новинарке годинама чекају правду и ко одговара за институционалне пропусте који је додатно удаљавају.
“Некажњивост се не мјери само бројем неоткривених нападача и налогодаваца, већ и истрагама без резултата, предугим поступцима, непримјерено благим санкцијама и изостанком одговорности за утврђене пропусте”, истакао јеон.
Када се, додаје,исти проблеми годинама понављају без посљедица, оправдано слаби повјерење у способност институција да заштите оне који преиспитују политичку, економску и криминалну моћ.
“Садашњи доносиоци одлука наслиједили су лоше стање у овој области, али нијесу испунили ни своју обавезу да то промијене и успоставе другачију климу”, рекао је Обрадовић.
Подсјећа да убиство Душка Јовановића ни након 22 године није у потпуности расвијетљено, упркос правоснажној осуди једног учесника, док поступак за рањавање Оливере Лакић траје осам година након напада.
“Овогодишње укидање осуђујућег дијела пресуде у предмету напада на Ану Раичковић додатно отвара питање квалитета процесуирања. Иако се ови предмети разликују по правним и чињеничним околностима, сви захтијевају дјелотворно поступање, законите одлуке и разумне рокове, уз поштовање права одбране и независности судова”, казао је Обрадовић.
Такође,истиче, одлуке с којима је јавност недавно упозната указују и на неуједначену казнену политику у случајевима пријетњи новинарима.
“Док првостепена пресуда Андрији Лаковићу због пријетњи Јелени Јовановић представља помак, блага новчана казна за пријетње смрћу Борису Пејовићу и Балши Рудовићу шаље обесхрабрујућу поруку. Када се озбиљне пријетње новинарима у једном случају санкционишу затвором, а у другом готово симболичном новчаном казном, оправдано се поставља питање колико су судови досљедни у заштити њихове сигурности. Без досљедне и одвраћајуће казнене политике, појединачне пресуде нијесу довољне да обнове повјерење у правду”, рекао је он.
Посебну тежину, иситче, имају налази Комисије за праћење истрага напада на новинаре, која у овогодишњем извјештају наводи да није могла оцијенити дјелотворност истраге убиства Јовановића и тражи испитивање одговорности за пропусте.
“Рад Комисије губи смисао ако се њене препоруке понављају, а надлежни избјегавају да јавности пруже образложене одговоре о предузетим мјерама. Заштита интереса истраге не смије бити изговор за изостанак законитог надзора и институционалне одговорности”; наводи Обрадовић.
Напади, пријетње и застрашивање нијесу престали ни ове године. Њихове посљедице превазилазе личну сигурност новинара и новинарки, јер обесхрабрују истраживачки рад, удаљавају изворе и подстичу аутоцензуру.
“Тиме се грађанима ускраћују информације о доношењу одлука, трошењу јавног новца и злоупотреби овлашћења. Посебну одговорност имају политичари, који морају престати с етикетирањем и дискредитовањем критичких медија и прихватити да су новинарска питања легитиман облик демократске контроле”; иатиче Обрадовић.
Законска унапријеђења и механизми сарадње, наглшава, не могу надомјестити изостанак одговорности и неуједначено поступање институција. Њихова вриједност мора се потврдити дјелотворном заштитом свих медијских радника, без обзира на уређивачку политику. У години у којој власт најављује завршетак приступних преговора с Европском унијом, управо такви резултати морају показати одрживост реформи из поглавља 23 и 24. Једна од важних слика напретка ка ЕУ би била да новинари могу слободно радити, а грађани рачунати на институције које штите јавни интерес.
“ЦГО наглашава да прекид праксе некажњивости захтијева откривање починилаца и налогодаваца, законито и ефикасно окончање поступака и утврђивање одговорности за пропусте који су отежали остваривање правде. Политичка обећања и реформе вриједе онолико колико доносе конкретне резултате. Све док најтежи напади остају непотпуно расвијетљени, некажњивост подрива слободу медија и повјерење у институције. Штитећи новинаре, држава штити право грађана да знају и да власт позивају на одговорност”, закључио је Обрадовић.
